Samitom u Davosu dominirala su pitanja koja se ne razlikuju od onih na sličnim velikim okupljanjima – od klimatskog samita Kop, do samita G7 i G20. Održivi razvoj, energetska tranzicija, četvrta industrijska revolucija, stabilizacija lanaca trgovine i investicija. U prepoznavanju problema nije bilo nesuglasica: rusko-ukrajinski rat, kriza troškova života i kamatne stope na istorijski visokim nivoima. Šefica MMF-a Kristalina Georgieva prikazala je nove procene: da će globalna ekonomija ove godine dostići dno uz dodatno usporavanje rasta na oko 2,7 odsto.
„Kada govorim o riziku fragmentacije, uradili smo ozbilnu analizu i zaključili da prema najgorem scenariju, ako nastavimo da urušavamo integrisanu globalnu ekonomiju, to će svet koštati 7 prosenata BDP-a. To je 7 hiljada milijardi dolara. Brišemo Nemačku i Japan. Ekonomski više ne postoje. Dakle moramo da nađemo snagu i volju, jer ako vam se ne dopada današnja inflacija, zamislite tek ako uništimo globalnu integrisanu ekonomiju …“ .
Slične opomene, stigle su i od počasnog predsednika i osnivača Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba.
„Ekonomske, ekološke, društvene i geopolitičke krize prepliću se i spajaju, stvarajući još neizvesniju budućnost. Nije iznenađenje to što smo u takvoj situaciji ostali zaglavljeni u kriznom načinu razmišljanja, koje vodi kratkoročnim rešenjima, a ona stvaraju dugoročnu štetu. Davos bi trebalo da pomogne da promenimo takav način razmišljanja. Ako ne sagledamo celokupnu sliku i povezanost svih problema, nećemo pronaći održiva rešenja“.
Prvi čovek SEF-a Borge Brende veruje u to da je saradnja moguća, čak i u neprijateljskom okruženju:
„Videli smo da su SAD i Kina uspele da razgovaraju i da ožive saradnju. Vidimo i inicijative za zaustavljanje podeljenosti svetske ekonomije. Takođe verujemo da nema ekonomskog oporavka bez prethodnog oporavka trgovine i investicija. Istovremeno smo zabrinuti smo zbog loših progoza rasta za ovu godinu. Verujemo da je četrvtina država u svetu u opasnosti od stvarne recesije. Zbog toga ovde u Davosu moramo da vidimo kako do globalnog sporazuma o rastu“.
Velike reči, međutim, mogle bi da ostanu samo to, jer države se i dalje vrte u krugu zaštite sopstvenih ekonomija i kalkulisanja populističkim merama. Da li su onda rešenja koja promoviše Davos realna i koliki je danas kapacitet Svetskog ekonomskog foruma da menja stvari? Pitali smo profesora Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije:
„Davos je bio manifestacija liberalnog globalnog kapitalizma. U današnje vreme, čini se da se stvari polako menjaju. I SAD i EU se vraćaju nacionalnoj proizvodnji – nekakvom nacionalnom protekcionizmu. To je suprotno logici Davosa – liberalne ekonomije i liberalnog svetskog tržišta. Zašto se oni vraćaju? Zato što vide da su posledice te globalizacije bile takve, da su zemlje Azije, a pre svega Kina, izvukle korist i imale ogroman ekonomski rast. S druge strane, u SAD je recimo zapostavljena infrastruktura, preduzeća su se iselila na druge kontinente, izgubljena su radna mesta. Tako da j danas u Davosdu imamo neku vrstu8 kontrasmera“, navodi Zečević
Dometi samita dodatno su upitni zbog izostanka ruskog učešća. Čuvena Ruska kuća u Davosu po drugi put je ostala prazna, a pobeda u u rusko ukrajinskom sukobu postaje imperativ za obe strane, objašnjava naš sagovornik:
„Rusija je potpuno isključena iz ekonomskih tokova samim sankcijama SAD , EU i zapadnog sveta. Rat je obeležio i političke i ekonomske odnose u svetu. Došlo je do velikog prestrojavanja. Naravno da to ima ekonomske posledice, ali to su već geostrateške posledice na koje mi ne možemo da utičemo, niti da ih promenimo i na koje ćemo morati da se prilagodimo“
Pa ipak, ovogodišnji samit u Davosu odlikuje do sada najveći broj učesnika, što bez obzira na kritike, ukazuje na to da je važno biti prisutan. Zbog čega, a naročito zašto je to važno za male ekonomije i za zemlje u razvoju kakva je i Srbija?
„Zato što je Davos i dalje veliki skup. Tu je velik broj kompanija i finansijskih institucija iz celog sveta. Važno je održati razgovore, pokušati privlačenje novih investicija, što je i bila jedna od uloga predsednika Srbije na ovom skupu. U svakom slučaju,tu su prisutni milijarderi iz čitavog sveta, velik broj šefova država i vlada…Dakle i dalje je to jedan velik skup i u tom smislu je za Srbiju važno da bude prisutna, da učestvuje, opipa puls , da vidi ekonomske tendencije za ovu godinu i da pokuša da dovede nove ulagače u srpsku privredu“, objašnjava prof. Slobodan Zečević.
Sastanak svetskog ekonomskog foruma, u traganju za novim usmeravanjem svetske ekonomije, uspeo je da ukaže na ključna rešenja, pre svega oživljavanje svetske trgovine. Tu će jednu od ključnih uloga imati Kina, čiji je vicepremijer najavio nastavak postkovid otvaranja. Predsednik SEF-a Borge Brende nije krio da se velika nade polažu upravo u drugu ekonomiju sveta.
„Jer to je ogromno tržište od milijardu 400 miliona ljudi i ako otvore svoju ekonomiju za veću domaću potrošnju, to može imati ogroman uticaj na rast. Zbog toga smo veoma zadovoljni što ovde imamo kineskog vicepremijera i zato su zanimljivi signali koji se šalju u Davos. Očekujemo da će Kina nastaviti sa otvaranjem. Veoma je važno to što ovde imamo i predstavnike SAD i EU. Možda uz posredovanje Svetske trgovinske organizacije, a pod pritiskom poslovnih interesa, svi shvate da porotekcionističnke mere nisu način kojim se ide napred ako želite da pokrenete rast“.
Drugi putokaz je uglavnom poznat – rast udela visokih tehnologija u privredama, na šta je ukazala predsednica EK Ursula fon der Lajen:
„Zelena tranzicija već je dovela do široke primene novih tehnologija. Promenila je način rada, preoblikovala industriju, ali sada smo tek na početku nečeg mnogo većeg. U narednoj deceniji bićemo svedoci najveće industrijske transformacije našeg vremena. Možda i svih vremena. Oni koji razvijaju te tehnoloigije biće temelji buduće svetske ekonomije i njeni najkonkurentniji učesnici. Koliko su to velike mogućnosti, svi mogu jasno da vide“.
Samit u Davosu bio je ove sedmice i mesto oštrih opomena. Govoreći o podelama u svetu, generalni sekretar UN Antonio Gutereš posebno je bio oštar kritikujući bogate zemalje koje su svoje finansijske poteškoće u pandemiji premošćavale štampanjem novca. Reč je o desetinama hiljada milijardi dolara bez pokrića, što je siromašne gurnulo u pravu dužničku katastrofu.
„Naravno, zemlje u razvoju nisu mogle sebi da priušte štampanje novca, jer bi njihove valute bile uništene. To je moralni bankrot finansijskog sistema u kojem se nejednakosti povećavaju. Pa ipak taj sistem još funkcioniše. I i dalje rutinski uskraćuje otpis dugova. A baš zbogh štampanja novca isplate najsiromašnijih zemalja porasle su za 35 odsto, samo u prošloj godini“.
Da li je prvi čovek UN uspeo malo da postidi donosioce odluka? Verovatno ne, ako je suditi prema dešavanjima na ulicama Davosa. Jedno od ključnih mesta okupljanja antiglobalista bilo je sedište najvećeg svetskog hedž fonda Blek Rok, koji su mnogi prepoznali u Guterešovom obraćanju. Jedna od poruka demiomstranata je i ova, upućena na račun najvećeg svetskog „hedž“ fonda „Blek Rok“
“Zemlje poput Šri Lanke, Zambije, koje se bore sa velikom dužničkom krizom, ne mogu iz nje da izađu, jer “Blek rok”, odbija da pregovara i poništi dug. To se mora hitno učiniti kako bismo pomogli globalnom jugu. Oni su ovde jako dobro zaštićeni, iako je “Blek rok” najgora mafija na svetu. Zato je dobra ideja da ih posetimo ovde u Davosu”.
Upravo to je jedan od povoda za sumnju u domete Davosa, jer Lari Fink, direktor kompanije koja je moć gradila na rizičnim i špekulantskim ulaganjima svuda u svetu gde je kriza, gle čuda, ima mesto u Upravnom odboru Svetskog ekonomskog foruma. Novinarska ekipa nezavisne mreže Rebel Njuz je, u pokušaju da na mestu odlučivanja dođe do odgovora, naišla na zid ćutanja.
U malo švajcarsko skijalište sa oko 11.000 stanovnika ovih dana je stiglo oko 5.000 pripadnika policije i vojske, ne računajući privatrna obezbeđenja učesnika. Oni ipak nisu uspeli da spreče najupornije demonstrante da se okupe i iskažu svoj bes – prema platformi, prema neispunjenim obavezama, a najviše prema najistaknutijim aktrerima.
“U osnovi, nismo mi birali ni ove ljude, ni njihove programe, niti su oni tu da urade nešto za nas. Oni rade za sebe… da sacuvaju svoje bogatstvo. Jednostavno, bogatima ne smemo dozvoliti da odlučuju. Ne bi trebalo da budu u mogućnosti da uz moć novca, imaju i moć donošenja odluka”, stav je jednog od demonstranata koji je u Davos stigao iz Nemačke. Njegov istomišljenik koji je u Davos doputovao iz Velike Britanije, bio je još oštriji:
“Pripremiće vam gomilu materijala i prezentacija, ali neće odgovoriti ni na jedno pravo pitanje. Kao na primer, zašto milijarderi i oligarsi kreiraju politike- spoljnu, unutrašnju, ekološku, socijalnu… Na tajnim sastancima svojih klubova, ovde u Švajcarskoj. Ko im je dao mesto za stolom?“
Sastanak u Davosu održan je u trenutku kada kockanje sa svetskom ekonomijom postaje prevelik rizik, ekonomski teškaši igraju po drugačijim pravilima, a strateško gomilanje zaliha se ubrzava. Pod tim teretom, važnost samita u Davosu bledi. Vizija Klausa Švaba o funkcionalnoj globalnoj ekonomiji, prvi sumrak je doživela sa Svetskom ekonomskom krizom 2008-me godine i do danas nije uspela da se oporavi.
Opširnije u audio zapisu.