Za godinu dana, čuvanje novca u evropskoj valuti povećano je za 526,4 miliona evra. Kada govorimo o novcu, opštepoznato je da ga nikad nema dovoljno. Međutim, nismo mi baš ni siromašno društvo, ni siromašna nacija, ocenjuje Dušan Uzelac za Radio Beograd 1.
“Brojke koje pokazuju koliko je novca u bankama, plus jedna potpuna nepoznata, a to je koliko novca se čuva u tzv. slamaricama, pokazuju da građani imaju odnos prema štednji. U kriznim vremenima se više štedi, ali je to pre rezultat uzdržavanja od potrošnje, a ne namensko odvajanje za budućnost”, kaže Uzelac.
Posle nekoliko godina kamate na oročene štedne uloge ponovo su počele da rastu. Na evre oročene na tri godine može se dobiti i 3,5 odsto, što je donedavno bilo nezamislivo.
Oglašavanje banaka je sporadično i samo neke od njih imaju tim povodom specijalizovane ponude. Dušan Uzelac kaže da kamate rastu zbog bankarsko-ekonomske računice, kao i da je štednja u bankama danas sigurna i neisplativa.
“Inflacija je ta koja kvari računicu kada polažemo štedni ulog. Ako banka da i pet odsto na štednju, a inflacija obezvredi ceo iznos štednje za 10 odsto, onda je računica problematična. To je trenutna situacija, sve što se sada dešava utiče na ekonomske tokove, oni na finasijske, koji reaguju odmah. Sve se odmah odrazi na cenu novca, na euribor. Čim je cena novca povećana, samim tim i bankari imaju obavezu da ponude građanima višu kamatu”, objašnjava Uzelac.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od 30. septembra ove godine, ukupna štednja stanovništva iznosi 14,3 milijardi evra. Najveći deo odnosi se na deviznu štednju 13,5 milijardi evra, dok dinarska iznosi 88,2 milijarde dinara.
Štednja ima kontinuiran rast, kažu u centralnoj banci, čak i u aktuelnom periodu naglašene neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, što je rezultat ostvarene i očuvane stabilnosti finansijskog sistema.
Čekajući smirivanje inflacije neke domaće banke ponudile su i alternativne štednje i bolju kamatu, na primer, za uloge u rubljama.
Za razliku od ruske valute, evro i dolar su imali velike oscilacije ove godine. Postavlja se pitanje da li kursne razlike treba da nas brinu? Dušan Uzelac kaže da je cilj štednje očuvanje novca.
“Teško je danas predvideti kretanje kursa svetskih valuta, mislim da će lakše biti na proleće. Štednja u rubljama raste, ali to treba da bude i ponuda u bankama. Novac može da se čuva kod kuće u rubljama, pa da se tako ostvari neki prihod, ali ne po osnovu štednje već po osnovu povećanja količine novca”, navodi Uzelac.
Prednosti štednje u dinarima
Narodna banka Srbije i dalje, kroz svoje analize, ukazuje da je najbolje štedeti u domaćoj valuti. I sagovornik sa portala Kamatica kaže da štednja u dinarima ima svoje prednosti.
Prvo, kamate na štedne uloge su veće nego na evre, na takvu štednju se ne plaća porez, a treba imati u vidu i da se u našoj zemlji koristi dinar za potrošnju, pa se ne gubi razlika u konverziji.
“Ako platu primate u dinarima i onda to pretvorite u evre, pa onda oročite štednju za tri odsto, kada se podigne štednja, pa pretvori u dinare da bi se platilo nešto, u tim transakcijama izgubite jedan odsto na kupovini evra, pa jedan odsto na kupovinu dinara, tako se anulira sve što ste uštedeli”, zaključuje Uzelac.
Kako pregurati predstojeću zimu?
Cele godine ekonomski stručnjaci, što domaći, što strani, upozoravaju da je pred nama ekonomski vrlo teška zima. Uzelac smatra da su sva predviđanja uglavnom pesimistična, ali da ekonomski parametri ne pokazuju da će biti tako strašno.
“Kriza je stanje svesti. Ja sam generacija koja pamti mnogo teža vremena. Svi se sećamo praznih rafova u prodavnicama, kada bukvalno niste imali šta da kupite. Novac je bio obezvređen, kao i rad pojedinca. Nama će ovo, realno biti, jedna rupa na putu, neće biti lako, ali neće biti ni strašno”, smatra Uzelac.
Naš sagovornik navodi da štednja u banci nije jedini i isključivi način za plasman novca. Investiranje je dobar i logičan način da se pametno iskoristi novac.