Građani koji se ne greju na struju i koji su i do sada bili racionalni teško da mogu da ostvare uštede od 30 procenata, a da značajno ne menjaju svoj stil života. Oni koji su se grejali na električnu energiju moći će da ostvare i veće uštede u zimskom periodu ako promene način grejanja
Prosečna potrošnja struje u Srbiji je oko 350 kilovata. Svi oni koji toliko troše nalaze se u zelenoj zoni. Od 351 do 1.600 kilovata je plava i od 1.601 naviše je najskuplja, crvena, zona potrošnje. Od 1. septembra kilovat-sat struje košta 8,144 dinara.
Magistar Željko Marković, lider za sektor energetike u „Diloitu” i jedan od bivših direktora u Elektroprivredi Srbije, kaže za „Politiku” da građani koji se ne greju na struju i koji su i do sada bili racionalni teško da mogu da ostvare uštede od 30 procenata, a da značajno ne menjaju svoj stil života, koji u tom pogledu za njih može predstavljati i smanjenje komfora, što nije cilj.
Na čemu potrošač može da uštedi do 30 odsto električne energije kako bi ostvario popust na računu?
Uštede u potrošnji električne energije je moguće ostvariti primenom mera energetske efikasnosti i njenom racionalnom potrošnjom, s tim što to podrazumeva i određeni nivo investicija. Najjeftinija od njih je zamena svih sijalica sa užarenim vlaknom ili halogenih odgovarajućim LED sijalicama, koje za postizanje istog intenziteta osvetljenja troše 75 odsto manje energije. Potom sledi zamena uređaja u pokućstvu sa energetski efikasnijim. U tom smislu u prvom redu su veliki potrošači kao što je prelazak sa električnog grejanja na grejanje zasnovano na toplotnim pumpama, zamena starih i dotrajalih električnih štednjaka, bojlera i sličnih uređaja novim, energetski efikasnijim. Naravno, na raspolaganju su nam i mere racionalizacije potrošnje, koje podrazumevaju racionalno ophođenje prema energiji kako bismo sa što manje energije postigli iste rezultate.
Da li je realna ova ušteda kod građana koji se greju na struju?
Građani koji se ne greju na struju i koji su i do sada bili racionalni, teško da mogu da ostvare uštede od 30 procenata, a da značajno ne menjaju svoj stil života, koji u tom pogledu za njih može predstavljati i smanjenje komfora, što nije cilj. Građani koji su se grejali na električnu energiju moći će da ostvare i veće uštede od 30 odsto u zimskom periodu, ako promene način grejanja svojih domova tako što će se grejati na čvrsto gorivo ili s klasičnog grejanja na struju pređu na grejanje uz pomoć toplotnih pumpi.
Šta ne bi trebalo uključivati od aparata ili minimalno koristiti za ovu uštedu?
Da bi se ostvarile značajnije uštede, treba što manje koristiti one uređaje koji su veliki potrošači, a to su električni štednjaci, bojler i drugi koji električnu energiju pretvaraju u toplotnu. Korišćenje indukcionih ploča umesto standardnih ringli može doneti uštede i do 20 odsto u pripremi hrane. Priprema jela koja traže vremenski kraću termičku obradu takođe mogu napraviti uštede električne energije koju trošimo za kuvanje. Isključivanje bojlera za pripremu tople vode kada niste nekoliko dana kod kuće takođe može doneti uštede. Korišćenje termostata i podešavanje temperature prostorija na 21 stepen umesto 24 ili 25 stepeni takođe može da uštedi onima koji se greju na struju, bez značajnijeg gubitka komfora.
I koliko je dobro ili loše najavljeno eventualno pomeranje početka grejne sezone preko toplana, u smislu koliko će nâs uključiti klime, grejalice, TA peći?
Pomeranje grejne sezone, ako se izvrši u situaciji i na način da prati vremenske uslove i garantuje ostvarivanje propisanih temperatura u prostorijama, može biti korisno u smislu uštede određene količine goriva. Ako bi došlo do pomeranja grejne sezone na način da se o tome ne vodi računa, svakako će to voditi uštedi u gorivu nauštrb povećanja potrošnje električne energije. Ako imamo u vidu da nam za proizvodnju jednog kilovat-sata električne energije treba dva kilovat-sata prirodnog gasa, u tom slučaju uštedeće se prirodni gas, ali se zbog dogrevanja može potrošiti električna energija za čiju proizvodnju je utrošena duplo veća količina gasa od one koje smo uštedeli.
Kako da uštedi struju neko ko ima kotao na struju i samo se tako greje?
Za takav slučaj je u prvom redu primena mera energetske efikasnosti koje podrazumevaju ugradnju toplotne izolacije objekta i zamenu stare stolarije stolarijom koja ima manje energetske gubitke. Ako su takve mere već primenjene, sledeći korak može biti smanjenje temperature na kojoj se zagrevaju prostorije.