Narodna banka Srbije podigla je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto, a Evropska centralna banka je povećala svoje tri ključne kamatne stope: za glavne operacije refinansiranja na 1,25 odsto, za marginalne kreditne olakšice na 1,5 odsto i za devizne olakšice na 0,75 odsto. Svako povećanje referentne kamatne stope od pola procenta podiže ratu kredita za najmanje 30 do 40 evra, ukazuje profesor Bankarske akademije Ismail Musabegović.
Prema njegovim rečima, izvesno je da će se trend povećanja referentne kamatne stope nastaviti, a u kojem obimu i kojom dinamikom zavisi od analiza koje sprovode centralne banke.
Musabegović je zato skeptičan u pogledu mogućnosti skore stabilizacije monetranog tržišta, odnosno obuzdavanja inflacije.
Međutim, uprkos rastu kamata građani i privrednici u Srbiji sve se više zadužuju. Naime, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, ukupan dug po osnovu bankarskih kredita u Srbiji krajem avgusta porastao je za 10 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosio je 3.3 milijarde dinara.
Zaduženje građana u odnosu na prošlu godinu uvećano je za devet odsto i u avgustu je bilo 1.4 milijarde dinara, od čega su čak 664 milijarde u gotovinskim kreditima, a 598 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju, dok su poljoprivredni krediti bili 82 milijarde, potrošački oko 22 milijarde i ostale vrste kredita oko 34 milijarde dinara.