U Srbiji je u 2021. godini poslovalo 31.194 kompanije koje nemaju nijednog zaposlenog a da paradoks bude veći neke od njih su ostvarile višemilionske poslovne prihode i to u evropskoj valuti. Da to nije mali broj, pokazuju i podaci po kojima je to trećina od ukupno registrovanih privrednih društava.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
To je zabeleženo u Izveštaju o poslovanju privrede u 2021. godini, koji je Agencije za privredne registre objavila oktobra prošle godine, iz koga se vidi da je od 133.255 privrednih društava koja su registrovana, čak 29,4 posto svoju poslovnu aktivnost obavljalo bez radnika. Ovakva praksa je najzastupljenija u sektoru trgovine na veliko i malo, gde je evidentirano 9.145 ovakvih firmi od ukupno upisanih 31.237.
Srebrna medalja u ovom takmičenju pripala je prerađivačkoj industriji u kojoj od registrovanih 16.885 kompanija čak 4651 nema nijednog zaposlenog dok treće mesto u ovoj neslavnpoj trci zauzimaju stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, kojih je 13.778 a čak 3.930 nema nijednog zaposlenog inovatora ili nanučnika.
U ovoj grupi je i sektor građevinarstva u kome posluje 9.730 firmi, a 3.385 nema prijavljenog nijednog radnika.
Bez zaposlenih su u 2021. godini uglavnom poslovala mikro privredna društva, njih 30.963, malih je bilo 215 a srednjih 13. U ovoj grupi su i tri velika privredna društva-piše u izveštaju APR-a. To praktično znači da je preko 99 odsto kompanija bez radnika su mikro veličine, odnosno njihov poslovni prihod je do 700.000 evra u dinarskoj protivrednosti.
Međutim, ono što čudi je to što su u ovoj grupi i 13 srednjih i tri velika privredna društva čiji su poslovni prihodi do 40.000.000 evra odnosno više od tog iznosa u dinarskoj protivvrednosti. Iako zakon omogućava ovakv vid poslovanja ipak je nelogično da srednje i velike firme ostvare tako velike prihode štao nameće sumnju da neke od njih posluju i u sivoj zoni.
To je pitanje za nadležne institucije koje bi morale da istraže šta se iza ovog krije, tvrde stručnjaci. Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, kaže da postoji više razloga zašto se u Srbiji već godinama osnivaju firme bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim.
– Nestabilnost u poslovanju i finansijski problemi mnogih velikih preduzeća navode vlasnike da otvaraju dodatne manje firme, kako bi preko njih mogli da nastave da rade i zadrže klijente koji će uvek pre izabrati manju preduzetničku firmu za saradnju, jer je usluga za 20 odsto jeftinija pošto ne moraju da plate fakturisani PDV. Tako je praksa da vlasnici većih preduzeća osnivaju manje preduzetničke radnje bez radnika i novim klijentima fakturišu usluge sa te manje firme. Ipak,to je alarm za nas, jer u slučaju da takva preduzeća imaju veliki promet, ostaje pitanje čime se mnoga od njih bave. Jer, kroz takve firme se često ubacuje i kapital koji treba proveriti. To je onda pitanje za poreske organe, kako one funkcionišu bez zaposlenih-objašnjava Rajić za “Blic Biznis”.
Da postoje različiti motivi zbog kojih neko osniva preduzeće bez radnika smatra i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
– Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene jednokratne poslove, u što kraćem roku, poput izgradnje zgrade, pa da se vrate u svoje primarno zanimanje. Ipak, nekada se to čini da bi se izbegle poreske obaveze. Broj od tridesetak hiljada takvih firmi u Srbiji ne može biti sporan sve dok one regularno posluju, dok ne služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod „sivu zonu“. Postoje slučajevi da neko koji ima svoj posao osnuje firmu u kojoj nema zaposlenih, a koja mu služi za izgradnju na desetine hiljada kvadrata stambenog prostora. Kada se posao završi, on se vraća u svoj osnovni biznis. Pritom, ako i napravi nekom od poslovnih saradnika štetu,on lično ne odgovara za dugove te firme, već se svi namiruju iz njene imovine, koja jepopravilu simbolična – navodi Arsić.
Inače, nula zaposlenih može imati prema zakonu bilo koje društvo, ortakluk, akcionarsko društvo ili d.o.o.
Firme bez zaposlenih nije specijalitet samo Srbije. U Beču ih ima 65.000 a u Sjedinjenim Američkim Državama oko 22 miliona. One su u Americi su uglavnom sporedni biznisi poslovnih ljudi. Prema podacima za 2019. godinu, broj kompanija sa samo jednim čovekom u Americi je porastao i čini 76,2 odsto svih firmi u zemlji.
Broj firmi bez zaposlenih u 2021. godini po sektorima
- 9.145 sektor trgovine na veliko i malo
- 4651 prerađivačka industrija
- 3.930 stručna, naučna, inovaciona i tehnička delatnost
- 3.385 sektor građevinarstva
*podaci APR