U Srbiji je sve teže doći do molera, zidara, električara i vodoinstalatera. Najiskusniji su otišli u inostranstvo, a oni dobri koji su ostali biraju klijente. U jednoj firmi su, na pitanje kada bi majstori mogli da počnu da sređuju stan, odgovorili – tek za tri do četiri meseca, a ako uspete da ih nađete u dogledno vreme, najčešće ćete se sresti sa nestručnošću i neprofesionalizom. Tako pokazuju iskustva Novosađana.
Činjenica je da je veliki broj zanatlija bolju budućnost potražio van granica Srbije. Majstor na građevini kod nas može da zaradi 1.000 evra mesečno, dok u Nemačkoj za isti posao dobije duplo, zato ne čudi što kao majstori u Srbiji rade mnogi koji ne mogu da se zaposle u svojoj primarnoj struci i samim tim ne pružaju adekvatne usluge, kaže predsednik sindikata građevinskih radnika Vojvodine Josip Modić.
Novosađani do majstora najčešće dolaze preko poslovnog adresara Telefonoteka u kojem se oglašavaju samo registrovani majstori koji su uglavnom kvalifikovani, ali često pretrpani poslom i nedostupni mesecima, kaže izdavač i vlasnik Telefonoteke Ilija Surdučki.
Zato na tržištu vladaju nekvalifikovani majstori koji posao obavljaju na crno i ne pružaju nikakve garancije, ističe sekretar Udruženja zanatlija Novog Sada Veljko Anđelić.
Pronaći kvalitetnog majstora moguće je ako posao planirate mesecima unapred i čekate svoj red kod onih stručnih koji su odlučili da ostanu u zemlji, ako se desi neki akutni kvar, vrlo verovatno će vam majstor napraviti više štete nego koristi.
Tesari i armirači su vodeća deficitarna zanimanja, međutim školske klupe na ovim zanatskim programima su gotovo prazne. Prema procenama Privredne komore i različitih strukovnih udruženja, u Srbiji nedostaje najmanje 30.000 majstora svih profila. Pesimistične brojke govore da je „minus” i tri puta veći.
Razlozi su brojni: odlazak u zemlje zapadne Evrope, odbijanje mladih da se školuju za ove poslove kao i prethodna dugogodišnja slabo plaćena satnica.