Mihajlovićeva je rekla da su procene da preporuke mogu da donesu uštede od 15 odsto i da to nisu nikakve obavezujuće mere.
“Moje veliko iznenađenje je kampanja protiv preporuka koje nisu obavezne. Mi smo krenuli sa preporukama i stimulisanjem domaćinstava dodatnim popustima, a ođednom smo u nekim medijima imali strašne naslove – da se u bolnicama ne dozvoljava dezinfekcija opreme, da se vaspitačicama i učiteljicama otimaju daljinski upravljači od klima-uređaja. To nema veze s istinom”, istakla je Mihajlovićeva za Prvu, saopštilo je ministarstvo.
Kako je rekla, preporuke nisu obavezne, a svakako se ne odnose na predškolske ustanove, vrtiće, škole, bolnice, domove za stara lica i sve ostale ustanove u okviru obrazovne i naučnoistraživačke delatnosti, kao i ustanove zdravstvene i socijalne zaštite.
“U mnogim evropskim državama postoje restriktivne, obavezne mere koje ako se ne poštuju slede velike kazne. Mi smo se opredelili za to da domaćinstva dodatnim popustima stimulišemo, nema nikakvih kazni”, navela je ona.
Podseća da je država tražila da državne institucije, javna preduzeća, lokalne samouprave naprave svoje planove, jer najbolje znaju kako mogu da smanje potrošnju.
“Mislim da to ne treba da bude obaveza, već da svako bude odgovoran i da svako bez presije može da uradi nešto. Apelujem na lokalne samouprave, koje se jesu pokazale kao najrevnosnije, da budu iskreni u tome. Ako Predsedništvo Srbije može da ugasi svetlo, onda sam sigurna da mogu i gradonačelnici i predsednici opština”, dodala je ona.
Mihajlovićeva je rekla da je ministarstvo od formiranja pre nešto manje od dve godine započelo projekte unapređenja energetske efikasnosti i da će nastaviti sa subvencijama za zamenu stolarije i postavljanje solarnih panela.
“Neće biti restrikcija, ali bi trebalo da štedimo energiju, jer nema razloga da ne uradimo nešto što je za sve nas malo i tako smanjimo novac koji dajemo za uvoz struje. Da se malo potrudimo da budemo racionalniji, da ugasimo TV, računare kad ih ne koristimo, da u prostorijama u kojima ne boravimo ne bude upaljeno svetlo”, rekla je ministarka.
Kaže da čak i da nema krize, da zanemarimo to, prirodno bi bilo da se posvetimo štednji, jer je to i pitanje našeg odnosa prema energiji uopšte.
“Od oktobra prošle godine do danas izdvojili smo 1,3 milijarde evra za uvoz električne energije, ne samo zato što ne možemo da proizvedemo dovoljne količine, već zato što su i cene neverovatno visoke. Zašto bismo davali toliki novac, ako svako od nas može da uradi male stvari, koje nas neće izbaciti iz zone komfora, a te male stvari mogu mnogo da doprinesu”, rekla je Mihajlovićeva.