Nemačka se suočava sa talasom bankrota koji je posledica politike sankcija Rusiji, upozorio je nedavno predsedavajući Odbora Bundestaga za energetiku Klaus Ernst.
On je na Tviteru podsetio na ranije izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca da sankcije ne bi trebalo da više pogode Evropu nego Rusiju.
Predviđa se da će nemačka ekonomija kontrahovati sledeće godine, usled rastućih cena gasa i električne energije. Institut za ekonomsko istraživanje “Ifo” u Minhenu upozorio je da energetska kriza donosi “haos” u nemačku ekonomiju i mogla bi da dovede do pada bruto domaćeg proizvoda za 0,3 odsto u sledećoj godini.
„Izdaje se bez provizije“, stoji u brojnim izlozima u Kajzerpasažu u centru Bona. Sivi hodnici zastakljenog pasaža deluju gotovo sablasno. Retko koji prolaznik zaluta ovde, gde je nekad vrvelo od dućana.
„Ni kod mene niko iz pešačke zone ne navraća spontano“, kaže Torger Brunken, čija je radnja Cigar Embassy jedna od retkih preteklih. Na dva sprata prodaje cigare, koji se u jednoj vrsti foajea mogu na miru popušiti. Susednim trgovinama su glave došle pandemija i rast cena, kaže nam Brunken, ali pre svega onlajn-kupovina.
„Trgovačke radnje imaju teškoće, osim ako ne pronađu pravu nišu i ponude dobru uslugu“, kaže Brunken. „Ovde preko puta je prodavnica dečijih cipela kojoj ide odlično. Kod mene ima samo cigara – ne držim duvan za lule, nargile ili tikete za loto. Dakle, ovde ciljano dolaze ljudi koji vole cigare.“ Naposletku, dodaje, cigara ne može da se pomiriše putem interneta.
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Strah od propadanja
Stručnjaci kažu da budućnost nemačkih pešačkih zona u centrima gradova nije blistava – ukoliko su isključivo zamišljene kao mesta za šoping. Ulica Kaufingerštrase u Minhenu ili Cajl u Frankfurtu će svakako preživeti. Takve pešačke ulice važe za turističke magnete i broje deset do petnaest hiljada prolaznika – po satu. Ali u manjim gradovima je već danas turobno.
Trenutno mnoga mesta očajnički pokušavaju da zadrže robne kuće Galerije Kaufhof, ili da nađu naslednike. Negdašnji div među lancima robnih kuća nedavno je opet obznanio bankrot, i najavio da će zatvoriti svaku drugu ili treću od 131 filijale. Bez takvih džinova, koji su decenijama privlačili ljude u centar grada, mnogim pešačkim zonama preti „dalje propadanje“, kažu u Konferenciji nemačkih gradova.
Sada je Buero.de, onlajn-prodavnica kancelarijskog materijala, zainteresovan da preuzme 47 poslovnica sa radnicima. No, stručnjaci sumnjaju da držanje za robne kuće može da spase nemačke pešačke zone.
„Čest je pokušaj da se spreči ili prolongira zatvaranje robnih kuća i tako očuva status kvo. Pa ipak su velike robne kuće već decenijama model na izdisaju“, kaže Marion Kleme koja je zadužena za urbani razvoj u Saveznom institutu za istraživanje gradnje, grada i prostora. „Ljudi su tužni kad se zatvara robna kuća. Ali realno, onde kupuju retko, možda par čarapa godišnje.“
Kada Kleme govori za televiziju, često povede kamermane i novinare do Troizdorfa. Gradić sa oko 75.000 stanovnika nedaleko od Bona nudi upečatljivu kulisu. „Svojevremeno je tamo napravljena prevelika pešačka zona. Danas dominiraju zamandaljeni lokali. Naprosto tužno izgleda“, kaže Kleme za DW.
Foto: shutterstock
Krize kao katalizator
Primeri poput Troizdorfa su strašilo za mnoge trgovce. Prema novom ispitivanju trgovinskog instituta EHI iz Kelna, čak 27 odsto trgovaca veruje da će najbolje lokacije u velikim gradovima izgubiti na značaju. Za centre manjih mesta negativnu prognozu daje 30 odsto trgovaca. Čitave dve trećine misli da će tržni centri biti gubitnici.
Prema toj anketi, samo su maloprodajni parkovi sigurna luka. Dakle, ona mesta, obično daleko od centra grada, gde na malom prostoru ima niz velikih prodavnica sa šarenim izborom i pristojnim cenama.
Razlog je očit: prošle godine je onlajn-prodaja u Nemačkoj probila magičnu granicu od sto milijardi evra. Bio je to, u svetlu pandemije, nestvaran godišnji rast od 19 odsto.
„Korona sa lokdaunom, a sada i inflacija i energetska kriza, samo su ubrzali promenu koja se već duže dešava“, kaže Marion Kleme. „Onlajn se može kupovati individualnije i šarenije. Klasična trgovina zato ima problem, pa ipak, to ne mora postati i problem za pešačke zone. To može biti i šansa.“
Tu šansu vidi i Tomas Kriger, koji se bavi gradskim planiranjem na hamburškom univerzitetu HafenCity. Gradska jezgra, kaže profesor, već decenijama nisu mesta za ljude nego za – potrošače.
„Ona su globalizovana i dosadna, pojedine prodavnice su lako zamenjive“, kaže Kriger za DW. „Ponegde se može jesti samo s nogu. Deca tamo nisu ni predviđena, isto kao i stari, mladi ili različite kulturne grupe – samo se potrošač traži.“
(Izvor: DW)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.