“Do kraja marta poljoprivrednicima će biti isplaćena sva potraživanja na osnovu podsticaja iz 2022. godine. U prvoj nedelji će država dati novac za genetiku i tov, u drugoj za voćarstvo i robote za mužu, onda za destilerije i vinarije, i na kraju za primarnu i stočarsku proizvodnju”, kaže Tanaskovićeva.
Ukupna potraživanja su, kako kaže, 15 milijardi dinara, a deo tog novca je već isplaćen.
Povodom prolećne setve, ministarka je rekla da potrebnog repromaterijala ima dovoljno, što, kako kaže, nije bila situacija prošle godine.
“Cena đubriva je pala, od 32 odsto pa do osam odsto, u zavisnosti od vrste. Seme je skočilo u odnosu na prošlu godinu. Sada je bitno da nam vremenski uslovi budu naklonjeni”, rekla je ministarka za Novosti.
Ona je istakla da je veoma zadovoljna rezultatima koje je ostvario sajt eAgrar.
“Do sada su 132,000 poljoprivrednika uzele parametre sa eID. Mislim da je to odličan odličan podatak. Mi smo krenuli 16. januara sa izdavanjem parametara za eID broj. Sad idemo u neke nove korake, koji treba do kraja marta da bazu RPG popune i da krenemo u nove mere. Ideja je da poljoprivrednici svoja stanja ažuriraju. Da u registru Uprave za veterinu provere pravi broj životinja HID koji oni imaju na farmi, te da se to koriguje, ukoliko postoji potreba. To je nešto na šta ću ja apelovati”, kaže Tanaskovićeva.
Ona smatra da će eAgrar da reši probleme koji su nastajali u vezi sa regresiranjem goriva.
“NIS je izdavao kartice i zato je taj deo išao samo na njihovim pumpama. Država je prošle godine davala regres, jer je subvencija po hektaru bila 6,000 dinara, plus 2,000 dinara za gorivo. U poslednjem kvartalu 2022. godine dato je još 1,000 dinara za gorivo”, kaže ministarka.
Komentarišući nedavno uvedene prelevmane na uvoz mleka i mlečnih proizvoda, Tanaskovićeva je rekla da će te odluke važiti do 30 juna.
“Situacija sa mlekom nije od danas. Ako se vratimo na početak, izazvana je stanjem u Ukrajini. Svaka zemlja je nekako svoje dvorište ogradila. U EU su krenuli da štite ono što imaju, da njeni građani ne ostanu bez hrane. Onda je to dovelo do poremećaja balansa i pravila, koja su važila u tom trenutku. I Srbija je odlično reagovala. Nije bilo nestašica”, smatra Tanaskovićeva.
Kako odgovor na pitanje kako je moguće ponovo oživeti stočarstvo, ministarka je rekla da moramo raditi na povećanju stočnog fonda.
“To je definitivno strateški cilj države za ovu i naredne godine. Pre svega moramo da tražimo mere koje će direktno pomoći primarnom proizvođaču da uveća stočni fond. Stočar mora da ima stimulans, da mora da ide dalje, da se širi i unapređuje. U ovoj godini mi ćemo opustiti mere, u smislu ograničenja i limita. Svi će moći da predaju mleko mlekarama i da dobiju subvencije, bez obzira na broj životinja”, kaže Tanaskovićeva.
Tehnološki nivo naše poljoprivrede se može unaprediti, a u ministarstvu postoje planovi za to, smatra Tanaskovićeva.
“Imamo SCAP projekat, koji sprovodimo u saradnji sa Svetskom bankom, gde upravo realizujemo razvoj, modernizaciju i mehanizaciju. Svaki treći traktor je kupljen preko ovog projekta. Imaju 50 odsto bespovratno, 40 odsto od kreditne linije i ostatat koji bi sami proizvođači finansirali. Tu je i IPARD, koji naši poljoprivrednici nisu mnogo koristili. Sve što je grant, treba iskoristiti i potrošiti”, mišljenja je Tanaskovićeva.
Po pitanju navodnjavanja, ministarka kaže da je država obezbedila sredstva u Abu Dabi fondu, koja nisu mnogo korišćena, dok je najveći problem, kako kaže, u pravno-imovinskoj dokumentaciji.
Jestrotić pozdravio odluku o prelevmanima i subvencijama za mleko
Doktor veterinarske medicine i autor emisije “Veterinari bez granica” Dragiša Jestrotić, pozdravio je danas odluku Vlade Srbije o prelevmanima koja je, kako je rekao, sjajna, kao i odluke o povećanju subvencija po litri mleka i po matičnom grlu na godišnjem nivou.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je ranije da je, na sastanku proizvođača i otkupljivača mleka sa premijerkom Anom Brnabić, potvrđeno da će premije biti podignute sa 10 na 15 dinara po litru mleka, a subvencije po grlu sa 25.000 na 30.000 dinara.
“Ministarka je najavila da će biti i po 25.000 dinara po svakom ženskom teletu koje ostane na farmi i to je direktno mera koja gađa da farmeri imaju ekonomsku računicu da zadrže svoju telad”, rekao je Jestrotić za TV Prva.
On smatra da je vreme da se pregovori nastave i da se uz “fer plej” napravi dugoročan sistem koji će, kaže, dovesti do toga da se u zemlji stvaraju farmeri koji će biti konkurentni.
To je, navodi, moguće kroz edukaciju, a to znači da bi morala da se uključi i struka.
“Mene sve ovo raduje. Stvari su se pokrenule i idu u jednom dobrom smeru i moramo da ostanemo na tom kursu, a struka mora davati ideje i predloge”, rekao je Jestrotić.
Navodeći da ima mnogo udruženja u Srbiji, te da ih u jednom selu ima i po pet, Jestrotić kaže da je suština da postoje regionalna udruženja koja će imati svoje predstavnike u Uniji proizvođača mleka, te da će samo zajedničkim nastupom moći da štite svoje interese.
Na pitanje da li će biti domaćeg mleka na rafovima, Jestrotić napominje da će prelevmani mnogo toga rešiti, dodajući da krave iz uvoza nisu bolje od domaćih kada se govori o potencijalima za proizvodnju mleka.
Jestrotić, koji je bio u pregovaračkom timu sa Ministarstvom poljoprivrede, kaže da je 2014. godine ministarstvo zajedno sa EU radilo na uvođenje računovodstvenih podataka.
“Imali smo jako dobre kalkulacije koje su omogućavale da za kratko vreme shvatimo šta je to u martu 2022. bio problem i koliko je to u novcu manja otkupna cena da bi dobit farme bio kao u 2014. Tada je cena mleka trebalo da bude 25,96 dinara skuplja, ako se uzme u obzir da je u tom momentu prosečna otkupna cena mleka bila ispod 40 dinara”, rekao je on.
Jestrotić napominje da je posle toga cena mleka počela da raste, dodajući da su se za pregovaračkim stolom tada našli prerađivači, odnosno mlekare i proizvođači i tada je, kaže, krenula borba za domaćeg proizvođača i domaće mleko.
“I to je dovelo do podizanja prosečne otkupne cene mleka. U jednom momentu se javila nestašica domaćeg mleka i država, da bi sačuvala mleko na policama, dozvolila je uvoz gde je krenulo da dolazi mleko sa evropskih farmi i apsolutno je tada bila otvorena borba između konkurentnosti domaćeg farmera i evropskih. To je bio jedan test za domaće proizvođače”, objasnio je Jestrotić.
Kako kaže, treba racionalno da se pregovara i da se napravi jedan dobar sistem kako bi se prevazišao problem u vezi sa konkurentnosti domaćih i evropskih farmera.