У планинском селу Лепчинце код Врања има мало мештана, међу њима је и породица Тасковић која са две ћерке живи у тешким условима. Њихова кућа је стара, а Анђела пешачи више од два сата до школе.
Од најближег пута, превоза и комшија удаљени су сат времена хода. Живе од бербе дрва, у тешким условима, у кући старој више од века на врху планине.
“Деца смо изгајили од дрва, разлепено, тешак је живот видите ви сами. Сналазимо се, данас узмеш дневницу сутра гу нема,” прича Сања Тасковић из Лепчинца код Врања.
Ћерка Милица каже да греју воду и да се купају у кориту, јер немају купатило.
Дванаестогодишња Анђела свакодневно до школе кроз шуму пешачи више од два сата у једном правцу.
“Бојим се дивљих животиња, све кад идем идем, на страх да се нека животиња не појави, страх ме је али шта ћу морам,” храбри се Анђела.
Аутобуса има само викендом, за превоз радним данима се сналазе.
“Залихе купимо мало за баш јаки снегови и тако преживљавамо, па кад прође мало и па се тако малтретирамо и тако,” каже отац Томислав.
Тамара Мисирлић из хуманитарна фондација поручује да ће се потрудити да им најпре нађе другу кућу, како би девојчицама било близу све.
“Сви они који желе да помогну могу то урадити најпрактичније слањем СМС поруке на број 5800,” апелује Мисирлићева.
Махала Вучинци, где живи породица Тасковић је најудаљенија у селу, у коме живи двадесетак људи углавном старих.