U otvorenom pismu Tomašević navodi da se Petrovićeve nedavne izjave o EPS- u baziraju na ranijim podacima te da u javnosti stvaraju pogrešnu sliku o poslovanju kompanije.
“Očigledno je da ste imali nepotpune ili pogrešne podatke na osnovu kojih ste došli do zaključaka o radu EPS-a. EPS jeste bio u krizi, ali već od poslednjeg kvartala 2022. godine posluje pozitivno i tada je zabeležen pozitivan rezultat od 5,8 milijardi dinara”, navodi Tomašević.
Dodaje da je zahvaljujući merama za stabilizaciju poslovanja prošle godine ostvareno je smanjenje troškova od 24 milijarde dinara, a racionalizacijom javnih nabavki zabeležene su uštede od 1,5 milijardi dinara.
“U 2022. godini menadžment EPS-a preduzeo je niz mera kako bi prevazišao nasleđene probleme. Ti koraci bili su usmereni pre svega na stabilizaciju proizvodnje uglja i obezbeđenje uvoza nedostajućih količina uglja. Zahvaljujući diskontinualnom otkopavanju uglja u Rudarskom basenu ‘Kolubara’, obezbeđene su dodatne količine uglja iz sopstvenih kapaciteta, pa je uvoz uglja smanjen sa planskih 2,1 milion tona na 1,4 miliona tona”, istakao je on.
Tomašević dodaje da se pozitivan trend i rekordni rezultati u proizvodnji električne energije nastavljaju u 2023. godini te da je EPS u trgovini strujom na slobodnom tržištu u plusu za skoro 30 miliona evra.
“Pre više od godinu dana bilo je mnogo problema u termo sektoru, ali su preduzete hitne mere. Rezultati nisu izostali. Jedan od takvih rezultata je i za 17,7 odsto veća proizvodnja ogranka TENT u prva dva meseca ove godine nego u istom periodu prošle godine”, precizirao je Tomašević.
Dodaje da su i procene poslovanja za ovu godinu pozitivne te da se planira planiran prihod od oko 500 milijardi dinara i profit od 20 milijardi, što će “omogućiti nastavak finansijske stabilizacije i rast kompanije”.
Tomašević navodi da uprkos velikoj globalnoj energetskoj krizi i vrtoglavom rastu cena električne energije na berzama privreda i građani u Srbiji nisu osetili te skokove cena.
“Povećanja cena su bila minimalna. I sada domaćinstva u Srbiji imaju najnižu cenu struje u regionu i EU. Privreda van Srbije suočavala se sa cenama koje su išle i preko 500 evra po megavat-satu, a naši privrednici sa merama Vlade Srbije bili su zaštićeni”, navodi on i dodaje da je cena za privredu značajno niža od tržišnih.
Kao parametar unapređenog poslovanja on navodi i trend smanjenja nabavke električne energije van EPS.
“U januaru i februaru ove godine EPS je na slobodnom tržištu nabavio svega 175 GWh što je pet puta manje nego u istom periodu 2022. godine”, piše Tomašević.
Kako je rekao EPS je 2. marta dostigao dnevni rekord u prodaji električne energije na slobodnom tržištu od 4,06 miliona evra.
“Republika Srbija je ovih dana najveći neto izvoznik električne energije u regionu jugoistočne Evrope”, poručio je Tomašević.
On ukazuje i da nisu tačne procene da će EPS naredih godina morati da uvozi od 10 do 15 odsto električne energije ili uglja, jer je ukupna planirana količina električne energije koju je potrebno uvesti na te načine minimalna.
“Tačnije, u 2023. maksimalno do pet odsto ukupne potrošnje u Srbiji, u 2024. maksimalno do četiri odsto ukupne potrošnje u Srbiji i u 2025. maksimalno do dva odsto ukupne potrošnje u Srbiji”, najavio je on.
Tomašević ističe da su prioritet u strategiji i poslovanju EPS investicije u nove kapacitete, a posebno u oblasti obnovljivih izvora.
“Naša najveća energetska kompanija na tom putu treba da ima podršku društva, institucija, pa samim time i Fiskalnog saveta. EPS ne spava i ne čeka da neko drugi napravi plan investicija”, poručio je on.
Podsetio je da je EPS sopstvenim snagama i znanjem napravio dokument za prilagođavanje poslovanja EPS uslovima energetske tranzicije – “Zeleni put EPS-a”.
Precizira da su po tom planu ukupne planirane investicije do 2035. godine 8,5 milijardi evra.
“Realizacija investicija u 2022. je bila oko 450 miliona evra i od danas do 2035. godine preostalo je da se investira više od osam milijardi evra. Naš ‘Zeleni put EPS-a’ predviđa realizaciju novih, ključnih investicionih projekata u obnovljive izvore energije, kao i izlazak iz pogona zastarelih kapaciteta na lignit, što će ovaj zaokret ka zelenoj energiji učiniti mogućim”, poručio je Tomašević.
Dodaje da je plan da se emisije CO2 iz kapaciteta EPS smanje za 25 odsto do 2035. godine uz investicije u vetroelektrane, solarne parkove, hidroelektrane i efikasnije termoelektrane.
“Ono što smo predvideli poklapa se sa dva scenarija iz nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana”, navodi Tomašević i ocenjuje da je Zeleni put EPS-a moguć i realističan.
Napominjući svoje dugogodišnje iskustvo Tomašević ističe da može odgovorno da kaže da EPS ima izuzetne stručnjake jer u suprotnom ne bismo mogli da prevaziđemo mnoge nasleđene probleme i ostvarimo pozitivne rezultate.
Dodaje da EPS ima cilj da struka i nauka daju najbolja rešenja za energetsku tranziciju te da su zato oformljeni Naučni savet i Stručni savet u kojem su najeminentniji stručnjaci srpske energetike.
“Kako biste imali sve informacije i potpune aktuelne podatke, jer se uglavnom pozivate na podatke iz 2021. i 2022. godine, vas i vaše saradnike pozivam da posetite EPS jer smo otvoreni za saradnju, dobronamerne kritike i konstruktivne predloge. Svakako, ceneći vaše mišljenje i uticaj na javnost, očekujem da uzmete u obzir pozitivne rezultate EPS i date podršku merama za poboljšanje poslovanja najveće energetske kompanije u Srbiji”, zaključio je Tomašević otvoreno pismo predsedniku Fiskalnog saveta Pavlu Petroviću.