“Radimo auto-put od Pakovraće do Požege. Nastavljamo prema Boljarima ka Crnoj Gori. Radićemo autoput prema Kotromanu do završetka do Požege. Radimo Fruškogorski koridor, zatim radimo brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica. Taj deo između Šapca i Rume će biti završen sredinom ove godine u avgustu mesecu, septembru najkasnije, a ostatak do kraja sledeće godine”, rekao je Vesić.
Istakao je da je u planju izgradnja saobraćajnice koja će povezati Nakovo odnosno Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej jedan i drugi, Kikindu i Nakovo, uz granični prelaz sa Rumunijom.
“Radimo Dunavsku magistralu, radimo Moravski koridor koji povezuje dva autoputa. Beograd-Niš i autoput Miloš Veliki koji ćemo završiti do Makršana prvi deo. Kruševac će već biti priključen na auto-put”, istakao je Vesić.
Dodaje da i kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura postoji mnogo planova i tu se poslednjih godina veoma mnogo radi.
“Poslednje dve godine dat je akcenat na železničku infastrukturu i to jeste za nas važno. Radili smo brzu prugu između Beograda i Novog Sada. Danas se stiže za 35 minuta od Beograda do Novog Sada. Sada radimo prugu između Novog Sada i Subotice”, naglasio je Vesić.
Kako je rekao, ona bi trebalo da bude završena do 2024. godine i da će kada Mađarska završiti svoj deo putovanje između Beograda i Budimpešte trajati 2 sata i 45 minuta.
“Sada su putevi potpisali sa EU a pre toga sa EIB i EBRD ugovore koji omogućavaju da krenemo u projekat u vrednosti od 2 milijarde 750 miliona evra, a to je izgradnja brze pruge između Niša i Beograda. Ta brza pruga će omogućavati da između Niša i Beograda dođete za 100 minuta što je zaista sjajno. A onda između Niša i Budimpešte za manje od 4 i po sata što je za sada apsolutno nemoguće”, naglasio je Vesić.
Kako je rekao, u planu je nastavak brze pruge prema Preševu.
“Radimo pet regionalnih pruga, radićemo rekonstrukciju dela pruge Beograd-Bar-Valjevo do Rudnice, a radićemo Stalać-Kraljevo-Rudnica prema Novom Pazaru. Na taj način pokazujemo da će izgradnja infrastrukture suštinski biti ono čemu će Srbija dati prioritet”, istakao je ministar.
Dodaje da je ove godine iz budžetskih sredstava izdvojeno 3,6 milijardi evra za izgradnju infrastrukture, što je kako je rekao, “više od svih zemalja Zapadnog Balkana zajedno”.
“Jer mi zaista ulaganjem u infrastrukturu ne samo da povezujemo zemlju, ne samo da stvaramo uslove za nove investicije već delujemo i antinflatorno. Iz prostog razloga, da svako novo ulaganje umesto stezanje kaiša obezbeđuje da država nadomesti manjak privatnog ulaganja zbog krize u svetu”, objasnio je Vesić.
Odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga “koji su glavni zahtevi privrede prema ministarstvu”, Vesić je rekao da bi privrednici želeli da procedure budu jednostavnije, brže, transparentnije, da ne zavise od toga da li neko ko izdaje dozvolu razume ili ne razume zakon.
Ministar dodaje i da su privrednici izrazili želju da se ubrzaju zakonske procedure, kako bi na najbrži mogući način mogli da investiraju.
“Drugo imam zahteve od domaće industrije i oko toga se često borim, kad su u pitanju tenderi koje najčešće raspisuje Železnica. Vi sada imate čitav niz domaćih firmi u koje su neki ljudi uložili novac. Recimo proizvodnju vagona. Imate nekoliko firmi sada u Srbiji. Ja se sada borim i insistiram na tome, da se na svakom tenderu i onima koje raspisuje i EIB i IBFD i Evropska unija, da se domaćim firmama omogući da učestvuju. Jer ako je neko u Smederevskoj Palanci uložio novac i oživeo Gošu i zaposlio ljude, ne smemo da dozvolimo da se u Srbiji raspisuju tenderi, a da naše firme ne mogu da učestvuju na njima”, rekao je Vesić.
Naglašava da je potpuno “druga stvar da li će pobediti, ali moraju da imaju šansu da na njima učestvuju”.
“I to je jedna od stvari na kojoj insistiramo. Ja to striktno sprovodim. Ni naši kreditori nisu imali problem da to sprovode, samo im to do sad nije eksplicitno traženo. Tako da ovaj uz ovaj bum i ekonomski rast zemlje treba da još više ojačamo firme koje će ovde ostati još nekoliko decenija”, zaključio je Vesić.
Brže raditi železnicu, komisija će nadgledati realizaciju projekata
Izgradnja železničke infrastrukture mora da se odvija brže i mi tamo gde nam pomaže Evropska unija moramo da radimo brže, zbog čega smo se dovogorili da napravimo zajedničku komisiju, zjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Ministar je najavio da će prva sednica komisije biti održana 10. marta, a komisije će nadgledati realizaciju projekata.
Vesić je na panelu Kopaonik biznis foruma Agenda povezivanja: novi pokretač za digitalno doba, istakao da nas očekuje ubrzano ulaganje u infrastrukturu, za šta je u budzetu ove godine obezbeđeno 3,6 milijardi evra.
Vesić je rekao da će ministarstvo koje vodi na sledećoj sednici Skupštine Srbije imati četiri zakona koji potpuno usaglašavaju naše propise u železničkom saobraćaju sa propisima Evropske unije.
“Mi ćemo u drugom kvartalu ove godine biti potuno usaglašeni sa EU, što je jedan od naših ciljeva, rekao je Vesić.
Govoreći o digitalizaciji u prevozu, naveo je da postoji mogućnost da se preko mobilnog telefona kupi karta za Soko, ali da je cilj da postoji i portal u kome će biti integrisan sav saobraćaj u Srbiji – gradski, međunarodni, međugradski, i da se na njemu mogu kupiti karte za sve vrste prevoza, uključujući i brodski.
Vesić je ukazao na neophodnost uvođenja reda u održavanje infrastrukture, i naveo da se za puteve i železnice zna ko ih održava, ali ne i za mostove, nadvožnjake i slično, zbog čega se priprema zakon o održavanju infrastrukture.
Prvi put ćemo imati katastar infrastruktre i popisane sve mostove, nadvožnjake, puteve i slično a postojaće zakonska obaveza o izdvajanju sredstava za njihovo održavanje, rekao je ministar i dodao da će se infrastruktura i osiguravati.
Na pitanje da li je kasno da se optički kablovi postave i na delu auto-puta od Čačka do Požege, Vesić je rekao da je za ovu deonicu kasno, ali nije za deonice do Kotromana i Boljara.
Digitalizacija puteva biće uslov za njihovu gradnju. U saradnji sa Ministarstvom telekomunikacija na putevima ćemo imati i telekomunikacionu komponentu, rekao je Vesić.
Naveo je da je nedavno sa Telekomom Srbija dogovoreno da se napravi aplikacija za turske državljane koji prolaze kroz Srbiju, koji će moći besplatno da je dobiju na ulasku u našu zemlju, a upozoravaće ih kada voze brže, na kritične tačke na auto-putu i slično.
Ovo se, kako je objasnio, radi zato što u Srbiji gine mnogo ljudi u saobraćajnim nesrećama.
Šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan (ZB) Alesandro Bragonzi, ocenio je da je kada je o digitalizaciji reč tržište ZB fragmentisano, njegova struktura nerazvijena, slabo se koristi elektronska uprava, ali i da je kovid pomogao da ova oblast ojača.
Prema njegovim rečima, digitalna infrastruktura je kamen temeljac privrede poput vode, struje, gasa, puteva.
Ona je ključna za razvoj, a mi se u skladu sa odgovarajućom agendom za ovaj region obavezujemo na finansiranje velikobrzinskog interneta, rekao je Bragonzi.
Naveo je da se razmatra investiranje razvoja digitalne infrastrukture u ruralnim područjima.
Istakao je da dva važna izveštaja o ubrzavanju digitalnih inovacija u Evropi pokazuju da mali broj formi ulaže u napredne tehnologije i da pristup klaudu i veštačkoj inteligenciji u Evropi zaostaje za SAD.
Predlog Zakona o planiranju u naredna dva meseca pred parlamentom
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je danas da očekuje da u naredna dva meseca predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji uđe u skupštinsku proceduru.
Vesić je to izjavio za Tanjug na Kopaonik biznis forumu i dodao da će izmene doneti velike promene koje će uticati do porasta izgradnje u građevinskom sektoru.
“Samo ukidanje konverzije dovešće do oslobađanja oko 5.000 lokacija. Brže će se dobijati građevinska dozvola. Posao oko dobijanja građevinske dozvole biće mnogo transparentniji. Javnost će imati potpuni uticaj na to. Oni koji su investitori će biti zaštićeniji od samovolje onih koji ili daju saglasnost ili uslove za izdavanje dozvole” rekao je Vesić i dodao da će na osnovu novog zakona jednom date primedbe morati da se isprave, ali da nadležni naknadno neće moći da daju nove primedbe.
“Jednom dati uslovi važiće do kraja postupka. Ne mogu da se menjaju u svakom delu postupka. Biće zaštićeniji građani, jer ćemo uvesti odgovornosti za treća lica, što znači da će treća lica, ako se desi neka šteta kod izgradnje imati oko čega da se naplate i nadoknade štetu”, rekao je Vesić.
Istakao je da će to biti i najekološkiji zakon u Srbiji.
“Uvedena je zelena gradnja. Uvedene su ozbiljni propisi koji sprečavaju da dođe do toga da se stvaraju deponije građevinskog otpada. Uveden je elektronski dnevnik. Dakle svi će imati koristi od toga, i zakona. Naravno, najviše država”, objasnio je Vesić.
Ministar je naglasio da je javna rasprava o ovom zakonu završena i da je bilo više od 300 različitih predloga i primedbi.
“Sada se svaki predlog razmatra. U ovom trenutku smo više od 60 tih predloga usvojili. Tu je bilo zaista dobrih predloga. Tome i služi javna rasprava, da čujete sve. Biće sigurno još usvojenih predloga i kada taj posao bude završen, mi ćemo kao ministarstvo objaviti konačni nacrt zakona i krenuti u proceduru usvajanja zakona”, zaključio je Vesić.
Za veliki broj poginulih u saobraćaju deo odgovornosti na pravosuđu
Goran Vesić je rekao da je zbog velikog broja poginulih u saobraćaju u Srbiji deo odgovornosti na pravosuđu, i dodao da bi trebalo pooštriti kaznenu politiku za “bahatu vožnju”.
Vesić je to izjavio za Tanjug na Kopaonik Biznis Forumu, odgovarajući na pitanje o tome šta Vlada i ministarstvo mogu da urade da bi se smanjio broj poginulih u saobraćaju, i naglasio da država može dosta toga da učini, ali ne može da utiče na pravosuđe, jer je ono u Srbiji potpuno nezavisno.
“Delom je odgovornost na pravosuđu, jer vi kada slušate roditelje (poginule dece u saobraćaju) vidite da, manje više, imate slične sudije u svim predmetima, a skoro svuda iste veštake i skoro svuda iste advokate. Oni (roditelji poginule dece) će razgovarati sa ministarkom pravde i sa predstavnicima sudstva, jer zaista mislim da bi sudstvo trebalo da se uključi u ovo”, rekao je Vesić.
Dodaje da smatra da bi oni koji zaista bahato voze morali da budu odgovorni.
“Naravno da ima toga što država može da učini, u smislu da kazne budu rigoroznije za bahate prekršaje. Svakome može da se desi saobraćajna nesreća, ali ako vozite 100 na sat na pešačkom prelazu na kome je predviđeno 30 na sat, to nije nešto što bi se moglo desiti tek tako” rekao je Vesić i naglasio je da svako može da ima trenutak nepažnje, ali u slučaju smrtnog ishoda, kazne za osobe koje nisu poštovale zakon, ili su pre toga imale slične prekršaje, a nije im oduzeta dozvola, moraju biti strožije”.
Dodaje da je sa ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem razgovarao o tom problemu i da će zajedno izaći sa predlogom nekih novih mera.
“Što kroz zakon o bezbednosti saobraćaja, što kroz zakone o putevima, što je nadležnost mog ministarstva tako da ćemo pokušati da uvedemo više reda i da zaista oni koji se bahato ponašaju prvo gube dozvole, drugo za to budu kažnjeni, jer verujemo da će to zaštititi veći broj života na putevima”, rekao je Vesić i naglasio da u Srbiji gine oko 30 odsto više ljudi nego u EU i da je to “zaista veliki problem”.
Vesić je 1. marta zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem primio porodice dece poginule u saobraćajnim nesrećama koji traže da se pooštre kazne za odgovorne u nesrećama u kojima su njihova deca izgubila živote.
Vesić je tada izjavio da će zajedno sa ministrom policije Bratislavom Gašićem formirati koordinaciono telo, koje će raditi na izmeni zakonskih propisa i prevenciji saobraćajnih nesreća.