Prolećne temperature u sred zime, kada se očekuje sneg, mraz, i debeo minus mogle bi da imaju veoma negativne posledice za poljoprivredu, smatraju stručnjaci. Temperatura u plusu i nedostatak zimskog pokrivača i padavina pogoduje štetočinama i biljnim bolestima, i ako se tako nastavi mogao bi da se izgubi ceo rod za narednu godinu.
0:00/ 0:00
Foto: Jaroslav Pap / Tanjug
Suvo i veoma sunčano vreme sa temperaturama do 18 stepeni, obeležio je kraj decembra. Slični vremenski uslovi sa malo nižom temperaturom nastavili su i u januaru. Da to nikako nije dobro za poljoprivredu i useve znaju stručnjaci ali i poljoprivrednici, koji će ukoliko proleće u sred zime potraje imati dodatne izdatke kako bi spasili jesenju setvu.
Blic preporučuje
Milan Prostran, agroekonomski analitičar kaže za “Blic Biznis” da je još uvek rano govoriti da li su i koliku štetu temperature netipične za decembar nanele prolećnoj setvi, ali ukazuje na moguće negativne ishode.
– Januar je mesec mesec mirovanja i tek u februaru će se videti prve procene ove tople zime. Ono što sigurno nije dobro je što toplo vreme za ovo doba godine može da ugrozi useve time što se može javiti veći broj šetočina i biljne bolesti kojima ovi vremenski uslovi odgovaraju. Oni se hrane korenovim sistemom i mogu da umanje rod. Najviše i veoma ozbiljne štete određenim kulturama, a naročito rizičnim usevima, mogu da nanesu glodari – kaže on.
Naš sagovornik objašnjava da ovde postoji mogućnost da se ide protiv ovih štetočina ali to zahteva dodatne troškove privrednicima, dok kada su niske temperature, taj trošak ne postoji.
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Rizik od mraza
Iako su visoke temperature u zimskom periodu veoma odgovarajuće za biljne bolesti kao i štetočine, ipak nisu jedini neprijatelji koji mogu uništiti usev. Prolećene temperature mogu dovosti i do ranog cvetanja, što može biti vrlo rizično u mesecima kada postoji mogućnost od mraza.
– Ukoliko visoke temperature potraju one mogu da prouzrokuju rano kretanje voćnih sokova gde bi i pupoljci mogli da krenu da bujaju i da se dese neka cvetanja. To može biti rizično ukoliko se dese mrazevi u februaru i unište plod. Takođe ovakve temperature bez padavina dodatno stvaraju problem vodnog režima u zemlji i nagoveštavaju ponovo deficit vlage, jer sa temperatiurom od 15, 17 i 20 stepeni velki deo onog što je palo je isparilo. Ništa još nije alarmatno, ali sredinom februara ćemo moći da uradimo procene i da vidimo da li je došlo do nekih oštećenja, i šta može da se preduzme da se spase to što je posejano – tvrdi stručnjak.
Prema njegovim rečima čitava Evropa sada ima strah od rasta cena hrane, a kakva će biti setva je danas ratarima najveća briga. Kako kaže više nema klasičnih zima, imamo samo vruća i sušna leta i to nas najviše muči. A naročito je važno pitanje da li su se na za sve ovo pripremile njive i da li upotrebljeno osnovno đubrivo. Generalno ovi vremenski uslovi za ovo doba godine ne idu na ruku poljoprivredi, jer zima je period kada se stvaraju velike rezerve vlage.
Dejan Đurović, profesof Poljoprivrednog fakulteta na Katedri za voćarstvo smatra da trenutni vremenski uslovi nisu dobri za voće, a naročito ako bi se to nastavilo.
Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija
– Pitanje je da li su biljke nakupile dovoljno sati niskih temperatura, pa ukoliko bi se nastavilo ovo toplo vreme, može da se desi da na proleće bude velikih problema kod cvetanja. da bude defektnih cvetova, jer kontinentalnim vrstama voća je potreban određen broj da akumuliraju niskih temperatura u toku decembra i januara kako bi mogle normalno da uđu u vegetaciju – kaže profesor.
Međutim, ovo nije jedini problem do koga može doći uzrokom trenutnih prolećnih temperatura.
– Drugi problem je ako se nastavi ovako toplo vreme, neke voćne vrte kao što su kajsija, breskva i slično mogu da krenu da cvetaju. To može imati negativan ishod ukoliko kasnije nastupi hladan period, što nije isključeno. Ako bi sada zahladnelo, ne bi bilo ništa strašno, međutim ako se ovako nastavi u narednih 15, 20 dana, posledice su moguće. Za sada nije trenutak za uzbunu. Noći su još uvek hladne, što ide u prilog. Ja verujem da ćemo sredinom januara imati više hladnih dana koje će zaustaviti kretanje i obezbediti taj neophodan broj niskih temperatura – zaključuje profesor Đurović.
Da visoke temperature za ovo doba godine i nedostatak prave zime kojoj je vreme, ne ide u prilog poljoprivredi i da može imati negativne posledice za rod i narednu setvu, slaže se i Vladimir Đurđević, klimatolog.
Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija
– Kada nema snežnog pokrivača, onda su kulture koje su zasejane u ranijem periodu ranjivije na niske temperature. Još jedan od problema je što biljke na ovakvim temperaturama mogu započeti ranije novi godišnji ciklus razvoja koji je karakterističan za proleće i da se formiraju prvi pupoljci i da se zatim ponovo desi mraz, pošto u ovom godišnjem dobu i dalje postoji šansa za njim. Ukoliko se to desi, može doći do izmrzavanja i da se možda izgubi ceo rod za narednu godinu – objašnjava Đurđević.
Prema prognozama klimatologa Đurđevića, do 15. januara će se nastaviti vreme slično trenutnom. Od 10 januara se očekuje malo više padavina što bi na planinama značilo padavina snega, dok će u nižim predelima to značiti kišu. Ukoliko krajem januara i početkom febuara izostane hladan period koji se ranije dešavao, male su šanse da ćemo imati ozbiljniju zimu, smatra klimatolog.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.