Amerika, Argentina, Španija, Tajland. Ne, nego – Srbija koja je među ovakvom konkurencijom u Parizu, pobedila i dobila organizaciju Svetske izložbe EXPO 2027. Reč je o manifestaciji koja traje tri meseca a Srbija će temu posvetiti sportu i muzici. Očekuje se da će nam ova izložba doneti nove investicije, prelivanje na ugostiteljstvo i turizam kao I rast bruto domaćeg proizvoda a za uzvrat mi ćemo morati da izgradimo čitav kompleks za tu namenu.
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ustupljene fotografije / Vlada Srbije
Beograd će 2027. godine biti svetska prestonica obrazovanja, kulture I inovacija jer je među brojnim zemljama baš naša zemlja odabrana za narednu lokaciju svetske izložbe. To je prvi put da je nekoj zemlji Zapadnog Balkana pripala ta čast.
Blic preporučuje
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, za “Blic TV” objašnjava, šta će sve Srbija dobiti zahvaljujući organizaciji EXPA.
„Tako kako je planirano da se uradi, kompleks tog sajma postaće centar među nekoliko najvećih sajmova u Evropi i to mi moramo da iskoristimo. Da zaista ljudi posle toga ljudi prepoznaju mesto i Beograd postane mesto na kome će se organizovati najveći sajmovi. To je ono što ostaje posle toga, kada je o infrastrukturi reč. Ali ostaje mnogo više. Kompanije koje budu dolazile i dok se bude pripremao EXPO i na održavanju izložbe, njihovo prisustvo je veliki potencijal. Da ih dovedemo u Srbiju, da dovedemo nove investicije i da već sada vide kako se Beograd razvija. Neke od njih žele da svoje centre presele u Beograd. Koncept igre je ta glavna tema i sačekaćemo da vidimo kako ceo svet gleda na to. U samom konceptualnom delu izložbe vi imate svetski krem: naučnika, istraživača, privrednika…koji razmišljaju na tu temu i žele da daju svoja rešenja, to će biti jako zanimljivo – navodi Čadež.
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ustupljene fotografije / Vlada Srbije
Izgradnja projekta je već počela. Prostiraće se na 113 hektara, južno od nacionalnog fudbalskog stadiona koji je takođe planiran u Surčinu, između beogradske obilaznice i auto-puta . Kompleks će sadržati četiri paviljona i jedan glavni srpski paviljon. Osim izgradnje kompleksa od velikog je značaja i putna infrastruktura jer je važno povezati ga sa aerodromom Nikola Tesla i centrom grada. Na 70.000 kvadrata očekuje se oko 100 zemalja koje će imati svoje izložbene prostore u okviru tih objekata a procene su da će nas posetiti gotovo 2 i po miliona ljudi. Izgradnja jednog ovakvog kompleksa nije ni malo jednostavna, smatra arhitekta Aleksandar Mitić koji je radio na našem paviljonu na izložbi u Dubaiju.
– Ovaj beogradski EXPO će bit vrlo izazovan. Izložba će privući ceo svet, gotovo sve zemlje će imati svoje predstavnike I svoje prostore u kojima će se oni prikazivati na ovaj ili onaj način. Neko će imati multimedijalne izložbe, neko nešto drugo ali svakako će biti zahtevno. I inženjerski će biti zahtevno. Ceo kampus od nule. Tri meseca konstantnog protoka ljudi. Mnogi će se prvi put susresti sa Srbijom i Beogradom. I ne samo to. Moramo da razmišljamo o brend strategiji. To je brend za zemlju, brend za grad. To je najbolji način da Beograd postane brend. Samo da se vratim malo na arhitekturu. Arhitektura nije samo funkcija zgrade, to je to što gradi brend. Ljudi odlaze u Amsterdam, Kopenhagen…atrakcije su objekti. Ono što ja vidim kao najveći benefit EXPA u Beogradu to je da će se kompletna arhitektonska scena oblikovati tako da će ljudi shvatiti koliko je arhitektura bitna – ističe Mitić.
Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da je efekat pre svega na samom događaju.
– Ti posetioci koji budu došli angažovaće deo naše ekonomije, neposredno u vidu sastanaka, događaja, brojnih kontakata ali i indirektno sve ono što će oni potrošiti i kreirati neke nove poslove. Kada govorimo efektima koje sajamska industrija kreira i naš sajam koji kreira za ekonomiju Srbije on je lako i moguće ga je kvantifikovati. Do pre korone, taj efekat je bio zaista značajan. Gotovo neverovatno visok s obzirom na to da to da postoji mišljenje da je sajam prevaziđen. On je tradicionalan ali opstaje i jako je značajan za ekonomiju. Ovo je jedan novi format, spram toga da će formirati novi kreirati nove kapacitete i kasnije ispoljiti pozitivne efekte, možemo reći da je to sjajna stvar za našu ekonomiju.
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ustupljene fotografije / Vlada Srbije
Osim što doprinosi lokalnom i ekonomskom razvoju, svetske izložbe iza sebe ostavljaju čitave gradove napravljene upravo za tu namenu. Upravo na EXPO izložbi prvi put su predstavljeni baloni na topli vazduh, umetnički pravac ARTdeco nastao je nakon izložbe u Čikagu a čuvena Ajfelova kula promovisana upravo na jednoj ovakvoj svetskoj izložbi.