понедељак, 15.01.2024, 14:02 -> 16:26
Извор: РТС
Аутор: Срђан Цонић
Јана Станковић, ученица осмог разреда Основне школе “Вожд Карадорђе” у Лесковцу, једна је од најмлађих песникиња у Србији. Највећа подршка јој је мајка, која је финансирала и издавање Јанине прве збирке песама.
“Еј месече моја љубави,
Опрости мојој чудној нарави,
Опрости што те опет заборавих,
Због звезда од тебе мање сјајнијих”, чита своје стихове Јана Станковић.
Нема омиљену песму, све су настале из душе, из љубави, из унутрашње потребе да изрази то што осећа и покаже оно што мисли. Када читате стихове Јане Станковић немате утисак да их је писала девојчица од 13 година. Али поезија је тајна која се не открива лако, а Јана је почела да је пише када је само имала 8 година.
„Инспирацију сам налазила у филмској грађи и животним догађајима својим али и туђим у првој љубави. То је просто таленат, али наравно таленат је само дар, а он постаје посебан само ако се у њега улаже“, каже Јана Станковић.
Признања, дипломе, прве награде на литерарним конкурсима широм Србије за Јану су уобичајена ствар. Највећи животни ослонац јој је мајка Марија, али и поред своје танане душе ова млада песникиња се труди да чврсто хода по земљи.
„Планови су да упишем медицину јер јако волим тај посао јер је пре свега хуман и одговоран и да наставим да пишем у припреми је друга књига која ће за разлику од ове бити проза“, истиче Јана.
Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели и оно што се често догоди написао је Жак Превер. И када да пише прозу, и када осваја награде из географије, хемије, историје и ако оствари своје сан да буде лекар Јана ће увек бити песникиња. Јер песник се не постаје то не може да се научи, да се докторира. Као песник се родиш јер поезија је сам живот којом се додирује вечност.