Deonice u Americi su u petak oštro pale i time zaključile svoju najgoru nedelju ovoj godini. Razlog je neočekivan oporavak inflacije u januaru i porast potrošnje. Osnovni indeks cena PCE-a je skočio 0,6 odsto na nivou meseca i 4,7 odsto u odnosu na godinu pre, što je iznad svih očekivanja.
Piše: Blic
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
U međuvremenu je i potrošnja porasla za 1,8 odsto u toku januara, što je njen najveći porast u gotovo dve godine. Investitori na berzama se brinu da će te brojke povećati pritisak na kreatore politike FED-a da nastave povećavati kamatne stope.
Blic preporučuje
Prinosi američkih državnih obveznica porasli su kao odgovor, pri čemu je dvogodišnja obveznica porasla za devet baznih bodova na 4,78 odsto, a referentni prinos na 10-godišnju obveznicu dodao je sedam baznih bodova na 3,95 odsto.
Obveznice postaju sve atraktivnija alternativa ulaganju u deonice pa se ulagači sve više okreću njima i novčanim fondovima. U nedelji je Dow Jones pao 3 odsto u svojoj četvrtoj nedelji gubitaka zaredom, S&P 500 je pao 2,7 odsto u svojoj najlošijoj nedelji od početka decembra prošle godine, a tehnološki Nasdaq potonuo je 3,3 odsto.
Foto: shutterstock
Dileme su i dalje iste
Svi ostali podaci pokazuju kako je američka ekomoija još uvek visoko otporno na agresivno povećanje kamatne stope od strane FED-a. Tako je prošle nedelje npr. objavljeno da je broj zahteva za pomoć nezaposlenima neočekivano pao, što pokazuje kako je tržište rada i dalje čvrsto s iznimno visokom stopom zaposlenosti. No, podaci o inflaciji i potrošnji iznad očekivanja analitičara ukazuju da bi pojačani inflacijski pritisci mogli ostati i biti prisutni duže vremena nego što se na tržištu kapitala očekivalo.
Gledajući unapred, tržišta sada očekuju porast kamatne stope FED-a do kraja godine za dodatnih 100 baznih bodova, na oko 5,4 odsto. Još nedavno su se tamo nadali da bi ključna kamata FED-a mogla ostati ispod nivoa od 5 odsto i da će on krajem godine započeti ciklus smanjenja kamata. Tako da sve te procene treba uzeti s oprezom i budno pratiti daljnja kretanja stope inflacije, zaposlenost i kvartalne poslovne rezultate kompanija, navodi, navodi Milan Horvat iz Fima.
Na evropskim berzama cene deonica su prošle nedelje takođe pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 1,6 odsto, dok je frankfurtski DAX pao 1,8 odsto, a pariški CAC 2,2 odsto. Rast ekonomije evropskih država usporava, a centralne banke su sve redom najavile da će zbog visoke inflacije nastaviti podizati svoje kamatne stope.
Na svetskim su tržištima cene nafte prošle nedelje ostale gotovo nepromenjene jer ih podržava najava Rusije o smanjenju izvoza, dok ih, s druge strane, pritišće usporavanje rasta svetske ekonomije. Dok cene agri robama i metalima i dalje padaju, cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle nedelje tek za 16 centi, na 83,16 dolara. Cena gasa TTF i dalje je ispod 50 €/MWh i na putu je da mesec završi s padom cene od cca 15 odsto. Uvoz gasa preko LNG-a je redovan popunjenost zaliha je na 62 odsto, a povećava se i proizvodnja struje iz obnovljivih izvora. EU politike smanjene potrošnje u domaćinstvima i fabrikama daju solidne rezultate. Tu kao da vlada gotovo uobičajena kolotečina.
Foto: shutterstock
Strane investicije u Kini pale
Najniži nivo stranih ulaganja u zadnjih 18 godina dosegnuta je u Kini u drugoj polovici prošle godine. Iznosila je 42,5 milijardi dolara što je pad od 73 odsto na godišnjem nivou. Takav pad nije viđen od 1999. godine. Posledica je to povećanih tenzija s USA kao i mogućeg usporavanja ekonomskog rasta zbog nedovoljnih reformi. Polugodišnje investicije stranaca u Kini su u prijašnje tri godine iznosile prosečno oko 160 milijardi dolara, navodi Fima Invest.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.