Krajem januara u Varešu u centralnoj Bosni počinje iskopavanje rude koja bi mogla da sadrži i zlato, prenosi Poslovni dnevnik.
Izvor: Poslovni dnevnik
Ilustracija: Depositphotos/TTstudio
Radi se u okviru projekta u koji je uloženo više od 200 miliona evra, a očekuje se kako će on preporoditi taj kraj koji je nakon rata ostao potpuno zapušten i iz kojeg su stanovnici masovno odlazili.
“Ono što ovdje gradimo je nešto najmodernije na svetu, 24. januara krećemo s proizvodnjom prve količine rude, svakim danom ćemo povećavati količinu dok ne dođemo do 65 tona mesečno, što očekujemo da će se dogoditi u julu ove godine”, kazao je za sarajevsko “Oslobođenje” Paul Kronin, direktor firme Adriatic Metals BH.
Ta je firma ranije dobila koncesiju za istraživanje i eksploataciju rudnog bogatstva u okolini Vareša, mesta koje je bilo poznato po najvećem rudniku železne rude na celom Balkanu, a istorijski zapisi govore kako je ona eksploatisana još u antičkom razdoblju.
Veliki prerađivački kompleks u Varešu nastao je u razdoblju vladavine Austrougarske monarhije, a važno industrijsko središte to mesto je bilo i u periodu dve Jugoslavije.
U vreme SFRJ godišnje se iz rudnika u okolini Vareša iskopavalo i do tri miliona tona rude koja je kao sirovina prerađivana u lokalnoj ali i u železari Zenica.
Svi su industrijski kapaciteti u Varešu devastirani u ratu od 1992. do 1995, a broj stanovnika je s preratne više od 22.000 spao na tek nešto više od osam hiljada po popisu iz 2013. godine.
Adriatic Metals BH u projekat “oživljavanja” Vareša krenuo je s pretpostavkom da se u njegovoj okolini i daje kriju naslage železne rude od oko 200 miliona tona.
Sprovedena istraživanja potvrdila su kako u tim naslagama postoje tragovi zlata, srebra, olova, cinka, barita i bakra.
U samom rudniku biće zaposleno 300 radnika, a očekuje se kako će pokretanje proizvodnje rezultirati otvaranjem dodatnih do dve i po hiljade radnih mesta u pratećim delatnostima.
Adriatic Metals do sada je u projekat uložio 450 miliona konvertibilnih maraka, odnosno nešto više od 230 miliona evra. Kalkulišu kako će do 2050. godine uspeti da proizvedu i prodaju samo cinka i olova u vrednosti većoj od pet milijardi evra.
Nakon ruske agresije na Ukrajinu te su sirovine sada dobile na dodatnoj vrednosti jer su od strateškog značaja za Evropsku uniju, prenosi portal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.