Светски дан хране планета дочекује са више од 800 милиона људи који гладују. Србија је по квалитету и доступности хране, на средини светске листе.
Храна која се купује на пијацима и маркетима у Србији релативно је доброг квалитета и њу контролишу три инспекције ресорног министартва. У Србији се у односу на земље Европске уније једе три пута више хлеба, али мање меса. Србија има добре оцене по питању безбедности хране и доступности становништу.
“Ми одговорно тврдимо да је храна коју грађани једу безбедна, а приликом увоза из иностраних земаља одмах по преласку границе ради се контрола и узорковање, самим тим та храна је безбедна”, каже Ведрана Илић, помоћница министарке за пољопривреду.
Регионална привредна комора, кроз своје програме подржава, пре свега, развој органске производње.
“Већа је одрживост такве производње, већа цена, могућност извоза, поготово у Западну Европу која јесте наше највеће тржиште, а она је, као што знамо, врло захтевна”, каже Александар Милићевић, директор Регионалне привредне коморе Ниш.
Тако се у млекарској школи у Пироту ученици обучавају за органску производњу хране.
“И даље је то тај традиционални начин, имамо са заштићеним географским пореклом пиротски крављи качкаваљ и он се производи од органског млека, органске сировине”, каже Марија Антанасијевић, млекарска школа из Пирота.
Уједињене нације кроз програм ФАО у Србији помажу трансформацију система хране. Циљ је већа производња, али и веће очување природе.
“Да произведемо довољно да та храна буде свима доступна, да буде здрава, да има довољно нутријената који свима требају, а да опет оставимо планету за генерације које долазе”, каже Александар Ментов, национални координатор УН ФАО програма.
У потрошачкој корпи, храна учествује са више од 35 одсто и заузима највећи део. У пољопривреди ради сваки седми запослени, а петина извоза оствари се у овој области.