Рат у Украјини ће се, надајмо се, једном окончати. Утихнуће смртоносне експлозије ракетних и бомбашких напада. Али то оружје ни тада неће исцрпети свој разорни потенцијал.
Гранате, мине и други експлозивни пројектили уништавају зграде и ослобађају азбест. На мети су и рафинерије, а нафта и хемикалије цуре у земљу и воду. И не само то: муниција је пуна отровних хемикалија. Све то ће остати у тлу.
Према новинској агенцији Ројтерс, најмање 10,5 милиона хектара пољопривредног земљишта у Украјини наводно је загађено хемикалијама. Кад се оне нађу у води или у тлу, пре или касније ће стићи и до човека – преко биљака, животиња или воде за пиће. Барем тако претпостављају токсиколози. Поуздана сазнања о томе како се те супстанце понашају у тлу и какав утицај одатле имају на људско здравље, још увек недостаје умногоме није познат.
Муниција садржи експлозиве и тешке метале
“Тек сада почињемо да водимо бригу о муницији у мору”, подсећа професор Едмунд Мазер, директор Института за токсикологију при Универзитетској болници у Килу. Упркос многим питањима без одговора, та истраживања доводе до једног закључка: отровне хемикалије нису добра вест за жива бића.
Само на морском дну немачког дела Северног и Балтичког мора рђа 1,6 милиона тона муниције, каже Мазер. На тај начин се у води ослобађа отровни коктел који угрожава морски екосистем и на крају завршава на тањирима оних који једу плодове мора.
ТНТ је канцероген
Опасне материје у муницији углавном су експлозиви и тешки метали. У експлозиве спада и ТНТ, из групе нитроароматика познатих по својој експлозивној моћи. “Из истраживања спроведеног на пацовима и мишевима знамо да је ТНТ веома отрован”, каже Мазер.
Токсиколози су такође уочили да ТНТ који се у мору ослобађа из бачене муниције штети животињама: “ТНТ угрожава репродукцију, раст и развој морских животиња”, каже Мазер. “Из студија спроведених на животињама такође знамо да су ТНТ и други експлозиви канцерогени.”
Жива, арсен и олово уништавају ћелије
То се односи и на неке тешке метале као што су арсен и кадмијум, који су такође канцерогени. “Тешки метали као што је жива углавном се налазе у детонаторима, где у облику живиног фулмината служе за бржу експлозију експлозива као што је ТНТ”, објашњава Мазер.
Жива је такође један од тешких метала које има у муницији и која узрокује оштећење нервних ћелија. “То такође може да доведе до урођених мана код нерођене деце”, каже Мазер. Сличан ефекат може да има и олово и да доведе до поремећаја у развоју и побачаја.
Катерина Смирнова с Института за науку о тлу и агрохемију Националне академије наука “Соколовски”, једне од водећих научних институција за науку о тлу и заштиту тла у Украјини, каже да су узорци тла из региона Харкова већ показали да је повећана концентрација канцерогених, тешких метала као што су олово и кадмијум.
Њена колегиница Оксана Најдионова, микробиолошкиња на Институту “Соколовски”, објашњава да тешки метали негативно утичу и на активност бактерија у тлу. “Они коче развој биљака и њихово снабдевање микронутријентима, што доприноси физиолошким поремећајима и смањује њихову отпорност на болести.”
Међутим, хемикалије не морају нужно да остану у тлу. ТНТ на пример, може да се преноси и шири ветром, каже Мазер. А да супстанце доспеју дубље у тло брине се киша. “Материја тада може да пронађе пут до површинских вода и да загади потоке, реке и језера”, објашњава токсиколог.
На основу истраживања спроведеног у Северном и Балтичком мору, Мазер процењује да се хемикалије накупљају дуж ланца исхране. “Страхујемо да су људи као крајњи потрошачи у опасности ако једу такву контаминирану рибу.”
Или киша пада и материје доспевају у подземне воде. Тада је питка вода угрожена, каже Мазер.
Спаљена земља заувек?
Токсиколог Едмунд Мазер процењује да ће Црно море након овог рата вероватно бити у сличном стању као Северно и Балтичко море: пуно отровне муниције која се лако заборави.
Токсиколог и његов тим траже решења за уклањање отровног ТНТ-а из мора. “Надамо се да бактерије то могу да учине”, каже он. Међутим, научници још нису пронашли бактерију која би могла систематски да се искористи. А проблем с тешким металима ће, како кажу, остати.
Мазер каже да би могли да се ископају горњи слојеви тла како би се, различитим методама, извукли тешки метали и ТНТ. Тако би тло поново могло да постане у разумној мери употребљиво. Међутим, такве мере санације су скупе и дуготрајне.
Огромне штете од уништеног тла
“Према прелиминарним проценама, штета и губици земљишног фонда и земљишта у Украјини износе више од 15 милијарди америчких долара“, кажу стручњаци Института “Соколовски”, истичући уједно да је реч о привременим проценама.
У случају тешких метала, “одлагање” подразумева само складиштење опасних материја на месту за које се утврди да је безбедно. Јер, како каже токсиколог Мазер, тешки метал остаје тешки метал. “Тога више не можеш да се решиш.”