Evropska komisija prošle sedmice odlučila je da pokrene postupak protiv Hrvatske pred Sudom Europske unije zbog toga što nije u potpunosti prenijela u svoje zakonodavstvo sve relevantne odredbe važeće direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Foto: shutterstock
Evropski parlament usvojio je u sredu predlog novih pravila za smanjenje, ponovnu upotrebu i recikliranje ambalaže, kako bi se smanjio nepotreban otpad i povećalo njegovo recikliranje.
Blic preporučuje
Evrozastupnici su na plenarnoj sednici u Strazburgu usvojili stajalište Parlamenta o novim pravilima za smanjenje, ponovnu upotrebu i recikliranje plastične ambalaže, a na osnovu kojih će voditi pregovore s vladama članica EU o uvođenju ovih odredbi u nacionalna zakonodavstva.
Zastupnici su odobrili izveštaj, koje predstavlja mandat Parlamenta za pregovore s vladama EU-a, s 426 glasova za, 125 protiv i 74 suzdržanih.
Na osnovu odluke Parlamenta od 22. novembra, pristupiće se pregovorima s Većem Evropske unije koje još treba da iznese svoj stav.
Foto: Snežana Krsitć / RAS Srbija
Evropska komisija je u decembru 2022. godine, predstavila svoj predlog izmene propisa o ambalažnom otpadu kako bi se smanjila njegova količina u EU-u. Cilj predložene uredbe je, izmeda se sva ambalaža može ponovno upotrebiti ili reciklirati. Ova izmena bi trebalo da podstakne prihvatanje recikliranog sadržaja i početi rešavati probleme prekomerne ambalaže i njenog otpada.
Osim opštih ciljeva smanjenja ambalaže predloženih u uredbi (5 odsto do 2030, 10 odsto do 2035. i 15 odsto do 2040. godine), zastupnici žele postaviti posebne ciljeve za smanjenje plastične ambalaže (10 odsto do 2030. 15 odsto do 2035. i 20 odsto do 2040. godine).
Zastupnici žele zabraniti prodaju vrlo laganih plastičnih vrećica (manje od 15 mikrona), osim ako je to potrebno zbog higijenskih razloga ili je predviđeno kao primarna ambalaža za hranu u rasutom stanju. Predlažu i da se znatno ograniči upotreba određenih oblika ambalaže za jednokratnu upotrebu, kao što su: hotelska minijaturna pakiranja za toaletne proizvode te omotači za kofere u aerodromima, navodi Evropski parlament.
Kako bi se sprečili štetni uticaji na zdravlje, zastupnici traže zabranu upotrebe takozvanih „večnih hemikalija” (perfluorirane i polifluorirane alkilne tvari ili PFAS-ovi) i bisfenola A u ambalaži koja dolazi u dodir s hranom. Radi se o smećkastim kartonskim spremnicima hrane u kojima nam stiže dostava, a koji su tretirani toksičnim “večnim hemikalijama” što mogu izazvati zdravstvene probleme. Ova pravila trebalo bi da podstaknu ponovnu upotrebu utvrđivanjem posebnih kriterijuma za prehrambenu ambalažu i omogućiti potrošačima da donesu vlastite posude za hranu i piće.
Frederika Rijez (Renew, Belgija) izjavila je: “Parlament šalje snažnu poruku u korist potpune reforme tržišta ambalaže i ambalažnog otpada u EU-u. To je zakonodavstvo ključno za evropsku konkurentnost i inovacije, a njime se ekološke ambicije usklađuju s industrijskom stvarnošću. Učinkovitim politikama ponovne upotrebe i recikliranja jamčimo da je ambalaža sigurna za potrošače budući da smo predvideli zabranu štetnih hemikalija u prehrambenim pakovanjima, posebno PFAS-ove.”
Cilj predložene uredbe je i smanjiti otpad od plastične ambalaže po stanovniku, budući da svaki Evropljanin godišnje proizvede gotovo 190 kg takvog otpada. Očekuje se da bi bez dodatnih mera ova brojka do 2030. godine mogla porasti na 209 kg po osobi.
Količina takvog otpada varira od najmanje 74 kg po osobi u Hrvatskoj do 246 kg po osobi u Irskoj.
Foto: Snežana Krsitć / RAS Srbija
Hrvatska nije provela direktivu EU-a
Evropska komisija prošle sedmice odlučila je pokrenuti postupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije zbog toga što nije u potpunosti prenela u svoje zakonodavstvo sve relevantne odredbe važeće direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu ima za cilj zaštititi okolinu i osigurati dobro funkcioniranje unutrašnjeg tržišta. Prema odredbama te direktive, zemlje članice trebaju reciklirati 65 odsto svog ambalažnog otpada do 2025. godine, što će porasti na 70 odsto 2030.
Države članice bile su dužne preneti direktivu u svoja nacionalna zakonodavstva do 5. srpnja 2020. godine. “Hrvatska nije u potpunosti prenela sve relevantne odredbe direktive u nacionalno zakonodavstvo”, navodi Komisija.
Direktiva je zakonodavni akt Evropske unije, koji se ne provodi izravno u zemljama članicama. Direktivom se definira cilj koji se želi postići u određenom području, a zemljama članicama se prepušta da vlastitim zakonima osiguraju sprovođenje tih ciljeva.
(Izvor: Poslovni.hr/Hina)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi nove i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.