“Look up” već u prvim trenucima opravdao je svoju najavu – najveći ikad održani skup u region na temu energetike, ekologije, zaštite životne sredine. Prepuna sala hotela Gorskog u kojoj je 400 mesta. Ima učesnika I gostiju koji I stoje u sali, ali I ispred nje odakle prate konferenciju. Osim eminentnih stručnjaka koji će I direktno učestvovati na konferenciji I njenim panelima, konferenciji se odazvao i veliki broj privrednika.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
eMobilnost, litijum i industrija
Da li je litijum razvojna šansa, put u ekološki haos ili je moguće pomirirenje uz izuzetno visoka tehnološka ulaganja u eksploataciju koja bi ekonomiji zemlje donela benefit. Danas se na Look up konferenciji na Kopaoniku u okvoru panel eMobility – put od budućnosti do stvarnosti, razgovaralo i o eksploataciji litijuma u Srbiji.
Ocena je da je potreban potrebna ozbiljna studija i ozbiljan pristup i da bi tek nova opsežna analiza i dala odgovor na pitanje šta je najbolje za Srbiju i njene građane. Više o samom panelu i šta su govornici istakli pogledajte na linku OVDE.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Učesnici ovog panela bili su: profesor Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet, Darko Savić, pomoćnik direktora za naplatu putarine, Zoran Đorđević, Pošta Srbije, , stručnjak za e- mobility, profesorka Мarija Alimpić, žiteljka Loznice, a moderator ovog razgovora bila je Mira Filipović, konsultant u privredi. Više o samom panelu i šta su govornici istakli pogledajte na linku OVDE.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Miščević na prvom panelu: Teme koje su pokrenule približavanje EU
MInistarka za evropske integracije Tanja Miščević prisustvuje panelu na temu cirkularnosti domaće ekonomije. Učesnici panela su i Mathias Predojević, potpredsednik za poslovni razvoj u kompaniji Eleksir; Dr Nana Bonsu, Bimingham business school, Goran Vujić profesor na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu; Petar Uskošković, dekan, Tehnološko Metalurškog fakulteta i Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarža u Srbiji. Više o samom panelu i sve izjave učesnika je na linku OVDE.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, poručila je da treba napraviti jasnu razliku. tj. da li naše usklađivanje sa standardima EU u ovim oblastima,koje su ključne politike razvoja i društva i država, samo nešto što je naša obaveza ili realna potreba.
– Kao i cirkularna ekonomija i to je jedan krug. Biće da nismo svesni svih elemenata napretka i tu je cirkularna ekonomija odlčan primer… Otpad je jedan od tema, reciklaža kao i digitalizacija, se su to teme koje smo pokrenuli približavajući se EU, ali su one sve bile tu oko nas, samo nisu bile u fokusu. Više o samom panelu i sve izjave učesnika je na linku OVDE.
Vujović: Sve veći budžet za zaštitu životne sredine
MInistarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović otvorila je zvanično konferenciju u ime Vlade Republike Srbije i poručila da je Srbija svesna značaja zaštite životne sredine.
U uvodnom obraćanju ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, istakla je da je ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan suštniski povezan sa Zelenom agendom za Zeleni Balkan, te da podržava tranziciju, stimuliše ekonomski rast i podržava reforme da bi se Srbija približila tržištu EU.
Ona je istakla da je usvojen program razvoja cirkularne ekonomije, a biće usvojen i niz zakona koji se tiču zaštite životne sredine.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
– Sve to potvrđuje našu stratešku implementaciju sa glavnim tekovinama EU… To su jedni od prioriteta Vlade. Budžet našeg ministarstva se konstantno povećava. U 2020. godini on je iznosio 2,7 milijardi dinara, a za 2023. godinu iznosi 18 milijardi dinara, istakla je ministarka.
Ona je napomenula i da je Srbiji potrebno oko 12,7 milijardi evra samo za usklađivanje sa propisima EU i to samo u okviru poglavlja 27. Najveći deo tog iznosa su, kako kaže, isključivo investiciona ulaganja, od čega 12,4 miliona evra ulaganja u sektoru voda. Kako je istakla trebaće nam i 8,4 milijarde evra za ulaganje u upravljanje otpadom.
– U oblasti upravljanja otpadom smo već napravili napredak, jer je odlaganje optada na sanitrnim deponijama poraslo sa 24 odsto 2020. na 34 procenta 2021. godine, navela je Vujovićeva.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Prioritet države i Ministarstva zaštite životne sredine je da ukloni sav istorijski otpad (opasan i neopasan) na teritoriji Srbije do nultog stanja, čime će se zatvoriti poglavlje nebrige o ovom otpadu, koji je nastao mahom dvehiljaditih godina u industrijskim postrojenjima preduzeća u stečaju ili u postupku privatizacije.
Čadež: Tema koja pokreće svet
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež obratio se prisutnima, sa jasnom porukom o značaju zaštite životne sredine kao i prilagođavanju okolnostima koje novi trendovi donose.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
– Hvala vam na mogućnosti da napravimo skup na temu koja danas pokreće svet i to na mnogo načina. Obično govorimo o ovoj temi koaj je trend i da napravimo nove investicije. Retko govovrimo o suštini pa i problemima. Prvi pogled ne izgleda tako, ali jeste više nego komplikovano – rekao je predsednik PKS Marko Čadež na početku konferencije.
Tema i pokretanje ovakvih pitanja su jako važni za sve nas i razgovori o tome šta je pravedna zelena tranzicija su sve intenzivniji i tako treba da bude, dodao je Čadež.
– Jedan od velikih strateških pitanja jeste kako će se ovaj region razvijati u daljoj budućnosti i da zajedno sa partnerima shvatimo da je to naš zajednički problem, rekao je predsednik PKS.
On je rekao da je PKS pripremila i objavila Deklaraciju o zelenoj transformaciji srpske privrede, čiji je cilj da podstakne i podrži kompanije u procesu prelaska na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
– To je zapravo mapa puta kroz zelenu tranziciju i putokaz državi za donošenje podsticajnih mera. Na globalnom nivou samo mala i srednja moraće da potroše 33 miliona dolara u svoju adaptaciju na zelenu tranziciju do 2050, rekao je Čadež.
Predsednik Privredne komore Srbije je dodao da se 95 odsto prerade retkih metala koji idu u bateriju do nedavno odvijalo u Aziji i istakao da trenutno gledamo investicionu revoluciju koja je usmerena ka centralnoj i istočnoj Evropi. On je rekao da se Mađarska do sada najbolje snašla i da će biti odmah iza Nemačke, a ispred Poljske, kada je u pitanju proizvodnja baterija, zbog gigafabrika koje dolaze iz Azije.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Gužva na Kopu
Gužva na Kopu. Da ste ovog trenutka stigli na na Kopaonik, pomislili biste, sezona je ove godine počela ranije. Ipak ne, skijaša jos nema. Tu su profesori, politicari, biznismeni sa laptopovima, fasciklama projekata.
Okupljanje je počelo još sinoć. Foaje hotela Gorski bio je prepun. Čekiranje su pojedini ucesnici iskoristili za neformalne razgovore. Stolovi u foajeu Gorskog do kasno sinoć bili su zauzeti.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Izbor za Kopaonik kao destinaciju za održavanje konferencije je više nego logičan. Istovremeno imamo tacku sa najčistijim vazduhom, ali i činjenicu da je KOpaonik do nedavno bio pod pretnjom ozbiljnih ekoloskih izazova. I izbor hotela Gorski cija je politika eko frendli takođe je i više nego logična. Domaćini su znali da prepoznaju i da cene ono što je njjhov najveći adut kod gostiju, a to je priroda bogatstvo iste i zaštitia životne sredine.
Na Look up konferenciju odazvali su se svi pozvani. Preko 300 učesnika od kojih će na panelima govoriti njih 55. I dok se izvode poslednje tonske probe I dalje pristižu profesori I biznismeni, gosti konferencije.
Neposredno pre početka pristigla je i ministarka Irena Vujović, koja je skup otvorila u ime Vlade Republike Srbije, a malo posle nje došla je i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević koja učestvuje na panelu na temu cirkularne ekonomije.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Na konferenciju je pristigao i direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić, v.d. direktora Pošta Srbije Zoran Đorđević, privrednik Zoran Drakulić, kao i mnogi drugi predstavnici iz privatnog i javnog sektora.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Svi koji ucestvuju na konferenciji znaju da je ovo poslednji trenutak da Srbija uhvati korak sa ne samo modernim, vec korisnim rešenjima.
Kako do struje, a da joj ne skače cena, šta je to što možemo da koristimo a oko nas je, šta dišemo, da li otpad mora biti i ostati samo smeće koje zagadjuje već kako ga iskoristiti I još i zaraditi. Koliko zaostajemo i šta hitno možemo i moramo da menjamo da bi nam svima bilo bolje i zdravije u zemlji u kojoj živimo.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
Sve ove teme otvoriće, pročačkati sa svih strana i dati rešenja, eminentni učesnici koji su se danas okupili na “Look up” konferenciji. Na skupu koji je okupio stručnjake iz država regiona i EU biće usvojeni I zaključci koje bi i država trebalo da razmotri i stavi u svoju agendu.