Na tržištu srpskog duga u poslednjih mesec dana zabeležena je jedna, uslovno rečeno, čudna pojava. Hartije od vrednosti iskazane u dinarima sve su prodate, dok je uspešnost prodaje onih u evrima bila manja od polovine. Država je prvih dana marta ponovo otvorila emisuju obveznica iz oktobra prošle godine čija je vrednost 150 milijardi dinara. Radi se o „papirima” koji dospevaju za osam godina. Kamata je bila šest odsto godišnje, a uspešnost prodaje sto odsto. Iz ove emisije ostalo je da se proda tek nešto više od 2,8 milijardi dinara.
S druge strane, početkom aprila država je takođe reotvorila emisiju hartija od vrednosti iskazanih u evrima iz januara ove godine inicijalne vrednosti 250 miliona evra. Kamata je bila četiri odsto godišnje, a s obzirom na to da je obveznica prodato u vrednosti 67 miliona evra procenat uspešnosti je bio 44 odsto. Državi ostaje da, zavisno od interesovanja investitora, ponovi jednom ili više puta prodaju ovih dužničkih papira, jer joj je planom predviđeno da na ovaj način prikupi još 150 miliona evra.
Otkud ova razlika u interesovanju investitora?
„Ulagači znaju da je dinar stabilan i da se njegova vrednost neće bitnije menjati u narednom periodu pa zašto bi u nešto investirali po nižoj kamati kad mogu isto to da kupe po višoj i podrazumeva se više zarade”, objašnjava ovu pojavu za naš list ekonomista Ivan Nikolić, urednik publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Iz ugla investitora ovo je „vrh” cene naših obveznica, kaže on, odnosno poslednji trenutak da postignu tako nešto, jer sleduje postepeno smanjivanje referentnih kamatnih stopa svuda u svetu. Samim tim i prinosa na dužničke papire, jer će se to direktno odraziti na cenu. Centralne banke najvećih svetskih ekonomija su najavile da će od sredine godine da počnu sa monetarnim popuštanjem.
Početkom aprila Narodna banka Srbije je saopštila da smo samo na pola koraka do istorijskog cilja dobijanja rejtinga investicionog ranga. Naime, agencija Standard i Purs povećala je izglede za to.
Kreditni rejting Srbije zadržan je na nivou BB plus, samo jedan nivo od investicionog (od BBB minus naviše), pri čemu povećanje izgleda na pozitivne ukazuje na to da bi ova agencija mogla Srbiji da dodeli investicioni rang u narednih 12 meseci.
Po Nikolićevom mišljenju, korigovanje rejtinga na više bi moglo da usledi tek krajem godine. To znači da bi zaduživanje za nas bilo povoljnije, tj. jeftinije.
„Ni taj investicioni rejting nije sam po sebi garancija povoljnijeg zaduživanja. Po meni, mi smo investicioni rejting zaslužili davno, ali verovatno presuđuju i neki drugi razlozi. Već sada u Evropskoj uniji postoje zemlje koje se nepovoljnije zadužuju od nas. U slučaju Mađarske prinos na desetogodišnje obveznice je sedam odsto, a Rumunije 6,8 odsto. Prva ima probleme političke prirode neslaganja sa EU, a druga najveću inflaciju u Evropi. S druge strane, Hrvatska, koja je uvela evro, već se mnogo povoljnije zadužuje, i to za 1,5 odsto manje samo zato što je u evrozoni i što je Evropska centralna banka garant njihovoj zemlji. Zemlje koje su članice EU, a imaju svoje valute su po ceni zaduživanja blizu nas”, kaže Nikolić.