“To jasno govori o napretku i liderstvu naše zemlje u regionu”, naveo je Vesić u autorskom tekstu za “Srpski telegraf”.
On je dodao da poslednjih 10 godina, pod liderstvom predsednika Aleksandra Vučića, vlada predano radi na stvaranju moderne, ekonomski snažne i povezane Srbije.
“Zahvaljujući dinamičnom infrastrukturnom razvoju, Srbija danas ima novo lice. Aktuelna ulaganja najveća su u istoriji Srbije. Time smo iskazali jasnu posvećenost nastavku politike infrastrukturnog razvoja zemlje koju je utemeljio predsednik Vučić. Podsetiću da je u periodu od 2008. do 2012. godine za razvoj kapitalne infrastrukture izdvojeno oko 1,2 milijarde evra. Dakle, vlast s predsednikom Vučićem na čelu uložiće ove godine čak tri puta više novca u izgradnju putne i železničke infrastukture nego što je za te namene izdvojila vlast Borisa Tadića za period od četiri godine”, dodao je Vesić.
Srpski ministar je podsetio da je u prošloj godini bruto domaći proizvod prvi put premašio 60 milijardi evra, od čega je 5,5 odsto sredstava opredeljeno za najavljene infrastrukturne projekte.
“Tako smo oborili još jedan rekord: kapitalni rashodi budžeta dostigli su 3,44 milijarde evra, a više od trećine te sume za projekte od nacionalnog značaja iz budžeta isplaćeno je u dva poslednja meseca, nakon što je krajem oktobra formirana aktuelna vlada Srbije”, dodao je Vesić.
On je istakao da se u kriznim vremenima država nije povukla, već je, kako je rekao, pokazala snagu i povećala obim javnih ulaganja, svesna činjenice da je infrastruktuni razvoj ključni pokretač privrednog i industrijskog rasta Srbije.
“Srbija danas gradi auto-puteve ne samo od severa ka jugu, kao što su naši građani navikli u prošlosti, već i od istoka ka zapadu i obrnuto, stvarajući mrežu moderih auto-puteva, što je osnova za ravnomeran razvoj zemlje”, istakao je Vesić.
On je ocenio da nema opstanka Srbije bez ravnomernog razvoja.
“Nema opstanka Srbije ako domaćin iz topličkog i jablaničkog kraja ne može da svoje proizvode brzo i jeftino preveze do kupaca, ako nemamo pođednako razvijen obrazovni i zdravstveni sistem u svim delovima zemlje i ako ne stvaramo uslove za nove investicije i radna mesta tamo gde to do sada nije bilo moguće zbog manjka infrastrukture.
Zato se danas u Srbiji gradi više nego ikada”, naglasio je ministar.
Vesić je podsetio da je izgrađena brza pruga Beograd – Novi Sad, a radovi su nastavljeni na deonici ka Subotici, čiji se završetak očekuje krajem 2024. godine.
“Radićemo brzu prugu ka Nišu, a očekuje nas i rekonstrukcija pet regionalnih pruga. Izgrađen je auto-put Miloš Veliki, a sada idemo dalje, radimo deonicu ka Požegi, zaobilazeći Ovčarsko-kablarsku klisuru, za čiji smo razvoj nedavno sproveli javnu nabavku i opredelili 235 miliona dinara”, napisao je Vesić.
U toku su radovi na mnogim deonicama, ukazuje Vesić.
“Gradimo puteve i ka našoj Republici Srpskoj, pa će tako jedan krak auto-puta od Požege ići ka Višegradu, a trenutno se radi deonica Sremska Rača – Kuzmin, s mostom preko reke Save. Gradimo najduži tunel u Srbiji, Iriški venac od 3,6 kilometara na trasi Fruškogorskog koridora. Gradimo Moravski koridor, kojim 500.000 građana tog dela zemlje dobija šansu da ostane i radi na svojim ognjištima, a prelepe destinacije kulturnog, istorijskog i banjskog turizma dobijaju šansu za veći broj turista i ubrzan razvoj”, istakao je Vesić.
Kapacitet beogradskog aerodroma će, prema rečima ministra, biti proširen sa šest miliona na više od 10 miliona putnika godišnje.
“Kroz projekat ‘Čista Srbija’ gradimo više od 5.000.000 metara kanalizacije u 69 gradova i opština u Srbiji. Bez moderne infrastrukture, Srbija ne bi bila tako atraktivna za investitore. U godini rata u Ukrajini Srbija je zabeležila rekordan priliv direktnih stranih investicija od 3,9 milijardi evra”, ukazao je Vesić.
Uz konstataciju da strani investitori donose Srbiji nova radna mesta i veće plate za građane, Vesić ističe da donose i nova znanja i tehnologije koji su značajni za digitalnu transformaciju srpske industrije.
“To je novo lice Srbije. Lice koje je svojom vizijom i posvećenim radom oblikovao predsednik Vučić. Lice Srbije koja je činilac mira i stabilnosti u Evropi. Srbije, koja je dovoljno ekonomski snažna da vodi suverenu i nezavisnu politiku, štiteći svoje državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji, ali i sve Srbe, ma gde oni živeli”, zaključio je Vesić.
Ukidanje konverzija otključava gradilišta
Ukidanjem naplate konverzije državnog građevinskog zemljišta u privatno vlasništvo biće omogućeno da se izgradi 15 miliona novih kvadrata, izjavio je Goran Vesić za “Večernje novosti”.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koju je sprovelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, završena je nedavno, navodi list.
Vesić je razgovarao o izmenama zakona sa predstavnicima Saveta stranih investitora (FIC) i ocenio da će one doprineti bržem izdavanju građevinskih dozvola.
Predloženim izmenama van snage stavljaju se Zakon o konverziji i Zakon o linijskoj infrastrukturi, zbog kojeg je, kako je naveo resorni ministar, Evropska unija imala najveće primedbe na napredak Srbije u procesu priključenja.
Građevinarstvo u BDP-u zemlje učestvuje sa šest odsto, ali se ipak oseća pad zbog krize.
Ovim izmenama biće uveden red, a omogućiće se da se radi brže i podstakne stambena gradnja, rekao je Vesić, naglasivši da postoji želja da se više gradi, kao i da budu zaštićeni i investitori i građani.
Kako je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Živković objasnio genezu ovog problema za “Novosti” – konverzija je zapravo “investiciono blokirala” mnoge lokacije.
“Naplata konverzije je, prema zvaničnim podacima, za 13 godina primene generisala ukupno oko devet i po miliona evra za Republiku Srbiju. To znači da je prihod bio nešto manje od 800.000 evra godišnje, što je za državu zanemarljivo”, rekao je Živković.
Prema njegovim rečima, uz to, zahvaljujući tome što je konverzija bila uslov za dobijanje građevinskih dozvola, ona je zapravo blokirala mnoge lokacije, pre svega lokacije zemljišta na kojima su preduzeća koja su stekla pravo korišćenja tog zemljišta u postupcima u kojima se govorilo u Zakonu o konverziji uz naknadu, dakle privatizovana preduzeća, kao i nepokretnosti kupljene u izvršnom ili stečajnom postupku.
“Kada je 2014. godine izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji, uvedena je objedinjena elektronska procedura izdavanja građevinskih dozvola, i jedno usko grlo koje je postojalo u delatnosti izgradnje objekata je “otčepljeno”. Kao što svi možemo da vidimo, ne samo u Beogradu, od 2014. godine se gradi više nego ikada ranije”, naveo je Živković.
On je dodao da smo polako došli u fazu u kojoj su te lokacije odnosno zemljišta koja su bila relativno čista sa tačke gledišta mogućnosti njihovog razvijanja, to jest izgradnje objekata u skladu sa urbanističkim planovima, polako već izgrađena, te sada dolaze na red druge vrste investicija.
Izgradnja je jedna od najvažnijih delatnosti na kojoj počiva rast našeg BDP-a, jer za sobom vuče niz drugih delatnosti, dodao je profesor Živković i istakao da je upravo iz ovog razloga naročito važno ukidanje naknade za konverziju nakon 14 godina.
Kako je naveo, smisao ukidanja naknade za konverziju je u tome što će ona omogućiti da mnoge lokacije koje su sada “zaključane”, odnosno neisplative, postanu isplative za delatnosti izgradnje.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je najavio juče u parlamentu da će izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biti ukinut Zakon o linijskoj infrastrukturi, na koji je Evropska unija imala najviše primedaba.
Vesić je, odgovarajući poslaniku Vladimiru Obradoviću iz poslaničke grupe “Ujedinjeni”, koji je zatražio veću transparentnost u realizaciji projekata, rekao da Ministarstvo na čijem je čelu i FON rade na programu praćenja svih infrastrukturnih projekata, kako bi se u svakom trenutku znao stepen finansijskog izvršenja, izvršeni radovi, kašnjenja…
On je odbacio kritike opozicije, koja je tvrdila da se za prugu Beograd-Niš uzima kredit u iznosu od 2,8 milijarde evra, precizirajući da je reč o ukupnoj vrednosti pruge, a da je kredit u iznosu od 1,6 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, za izgradnju pruge između Beograda i Niša, koja će omogućiti da građani za 100 minuta stižu od jednog do drugog mesta, raspisuje se tender po procedurama Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Na pitanje opozicije ko određuje koje su pruge važne, Vesić je upitao ko je kralju Milanu odredio da gradi prugu između Beograda i Niša?
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture posetio je juče radnike koji izvode završne radove u tunelu Beli potok, na obilaznici oko Beograda, kojom će vozila do Bubanj potoka prolaziti već od 1. juna.
U tunelu se postavljaju završne obloge, čime će on biti konstrukciono potpuno kompletan, nakon čega će uslediti opremanje, ukazuje se u saopštenju resornog Ministarstva.
Vesić je precizirao da je deonica obilaznice oko Beograda od Straževice do Bubanj potoka dužine 9,6 kilometara, a osim tunela Beli potok, čije su dve cevi duge po 360 metara, obuhvata i dva mosta dužine 913 metara, četiri nadvožnjaka dužine 870 metara, kao i dve petlje – Avala i Bubanj potok.