Kao posledica velikih fiskalnih stimulansa i ekspanzivne monetarne politike u vreme pandemije, danas se suočavamo sa velikom inflacijom. Inflatorni udar je premašio sva očekivanja sa početka ove godine, centralne banke zemalja regiona dosta usklađeno, kako nije viđeno u poslednjih 50 godina, podižu kamatne stope da bi obuzdale rast cena, ali moraju da vode računa da se to ne odrazi negativno na rast privrede, upozrio je Vlahović.
Dodao je da je SES smatrao da je u takvim okolnostima neophodno razgovarati o setu fiskalnih i monetarnih mera koje će omogućiti da se skučeni fiskalni prostor racionalno iskoristi, a da pritom ne da negativan efekat na privredu.
Ministar finansija Crne Gore, koje je pokrovitelj skupa, Aleksandar Damjanović rekao je da bez saradnje i razmene prakse i iskustava u regionu nema napretka tih zemalja.
Niti bilo ko može sam da izađe iz ovog začaranog kruga problema. Ođeci samita treba da nadiđu regionalni nivo, jer su ovde predstavnci međunarodnih institucija, rekao je Damjanović.
Šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) Aleksandro Bragonci rekao je na otvaranju samita da je ulaganje u zelenu ekonomiju način da se prevaziđe aktuelna kriza koju su proizveli kovid pandemija, energetska kriza i rat u Ukrajini.
Precizirao je da to znači ulaganje u digitalizaciju, dekarbonizaciju inovacije, što treba da obezbedi tranziciju ka zelenoj ekonomiji i podsetio da EIB i EU kroz projekat Tim Evropa obezbeđuju finansiranje ovih izazova.
Evropska investiciona banka je uložila 27 milijardi evra u države regiona na koje će se odnositi proširenje članstva u EU, a napravili smo nove regionalne centrale, gde smo radili sa kofinansijerima i klijentima na ulaganju u infrastrukturu na Zapadnom Balkanu, rekao je Bragonci.
On je dodao kako EIB želi da narednih godina sa zemljama EU i drugim partnerima odgovori na zajedničke izazove.
Napravili smo instrument da reagujemo investicijama, a to je grin dil i mobilisanje 300 milijardi evra za ulaganje u zelenu infrastrukturu, kako bismo imali pravičnu trnaziciju ka zelenoj privredi. Spremni smo da uložimo jedan trilion do 2030. godine za ove svrhe, što će omogućiti ukidanje zavisnosti od fosilnih goriva i gasa. Podržavamo centralne banke Zapadnog Balkana da naprave linije finansiranja privatnog i javnog sektora u tom pravcu, rekao je Bragonci.
Učesnici samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana, pod nazivom “Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima izraženih geopolitičkih rizika” kroz tri panela raspravljaju o najvažnijim aspektima krize i pokušaće da predlože mere za njeno prevladavanje.
Na konferenciji učestvuju brojni eksperti iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije, te predstavnici Evropske investicione banke (EIB), MMF-a, poslovnih banaka, osiguravajućih društva i najvećih kompanija u regionu, poput Japan tobako internešenela, koji je jedan od pokrovitelja skupa.
Danas se održavaju paneli “Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima”, na kome učstvuju ministri finansija zemalja Balkana i potom “Značaj dobre poreske administracije u lošim vremenima”, na kome će učcestvovati direktori poreskih uprava.
Panel “Monetarna politika u inflatornom okruženju biće održan sutra i okupiće predstavnike centralnih banaka balkanskih zemalja.