Kako je naveo, sa njim je razgovarao o skorijoj poseti Srbiji, investicijama, snabdevanju hranom, energetici, a kao posebnu temu, rekao je, izdvojio je Er Srbiju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je prvog čoveka Katara, tokom današnjeg razgovora, zamolio da vidi da li postoji interes te zemlje da njihova kompanija bude strateški partner Er Srbije u budućnosti.
Vučić je kazao da bi bilo strašno važno da se to partnerstvo desi, najavio dalje razgovore na tu temu tokom uzvratne posete, ali i pre toga procene stručnjaka. On je ocenio da je nacionalna avio kompanija stvar prestiža a ne samo novca, te da je Er Srbija uspela da ostvari dobre rezultatem i da otvara nove linije.
“Er Srbija pripada Srbiji, sada je profitna a gledamo u budućnost. Danas je dobro stanje, hoće li uvek biti, zavisi ne samo od nas, nego i od prilika na tržištu. A vidimo da velike svetske kompanije drastično padaju”, rekao je Vučić.
Ocenio je da je Er Srbija jedina avio kompanija u regionu koja nešto ozbiljno radi, te da Srbija ima i aerodrom koji je posle ulaganja jedan od najmodernijih. Vučić je rekao da su teme razgovora bile i skora uzvratna poseta, snabdevanje hranom, energetika.
Naveo je da Srbija i na planu građevinskih investicija ima puno lokacija u više regiona koje može da ponudi i da je reč o velikim investicijama za koje postoji interesovanje katarske strane, a kao polje saradnje naveo je i investicije u navodnjavanje.
“Ono što je najvažnije obavio sam značajan sastanak sa vladarom Katara el Tanijem i to je prvi bilateralni sastanak koji je on imao sa nekim ovde. Viđali smo se na skupovima ali to je bilo u prolazu. Mi smo prvi imali sastanak sa šefom Katara. Ovde je konferencija za 46 najsiromašnijih zemalja od kojih je 33 iz Afrike, devet iz Azije, sa Kariba u Pacifika”, rekao je Vučić.
Sastanci sa predsednicima Palestine, Bangladeša, Maldiva
Predsednik Srbije imao je danas, tokom posete Kataru, gde učestvuje na konferenciji u organizaciji UN, važne susrete sa predstavnicima brojnih zemalja, sa kojima je, kako je naveo, razgovarao o mnogim bitnim temama.
“Izuzetno važan sastanak imao sam sa predsednikom Maldiva Ibrahimom Mohamedom Solihom, kojeg sam detaljnije upoznao sa situacijom u regionu Zapadnog Balkana”, naveo je Vučić na Instagramu.
Predsednik Srbije saopštio je da se sa predsednikom Maldiva saglasio da su “očuvanje mira i stabilnosti, kao i poštovanje međunarodnog prava, jedini pravi put za rešavanje svih izazova i otvorenih pitanja”.
“Govorili smo i o ekonomskoj saradnji za koju itekako ima prostora, a dogovorili smo i razmenu poseta na visokom i najvišem nivou”, naveo je Vučić.
On je napisao i da je imao “više nego srdačan susret sa prijateljem Mahmudom Abasom, predsednikom Države Palestine”, sa kojim je govorio o “aktuelnim globalnim kretanjima i pitanjima od interesa za naše zemlje”.
“S posebnim zadovoljstvom pozdravio sam predsednicu Vlade Narodne Republike Bangladeš, šeiku Hasinu Vazed, izuzetno hrabru ženu koja se na svim forumima energično bori za boljitak svoje zemlje. Pozvao sam uvaženu sagovornicu da poseti Srbiju, kako bismo mogli da nastavimo dobre razgovore o potencijalima za saradnju”, naveo je Vučić.
Bogate zemlje da pomognu manje razvijene zemlje
“Postoji zajednička globalna odgovornost u suočavanju sa izazovima bezbednosti hrane, klimatskih promena i energetske krize” poručio je emir države Katar, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, u svom govoru na otvaranju 5. konferencije Ujedinjenih nacija koja se pod sloganom Od potencijala do prosperiteta održava u Dohi.
Bogate i razvijene zemlje imaju moralnu odgovornost da doprinesu u pomoći manje razvijene zemlje, naglasio je šeik Tamim.
Želimo da razvijene industrijske zemlje preuzmu odgovornost u donošenju efikasnih odluka u vezi sa klimatskom krizom”, poručio je šeik.
Istakao je da se kriza bezbednosti hrane ne može rešiti samo hitnom humanitarnom pomoći i privremenim lekovima i naglasio je da se kriza bezbednosti hrane ne može rešiti u svetlu ratova.
Pozvao je na podršku naporima Turske da prevaziđe katastrofu zemljotresa i istakao da je iznenađen zbog kašnjenja u pružanju pomoći sirijskom narodu.
“Katar će dati finansijski doprinos od 60 miliona dolara i pozivam razvojne partnere da slede primer Katara i preuzmu inicijativu da podrže sprovođenje Radnog programa iz Dohe u okviru humanitarne i razvojne dužnosti prema narodu najmanje razvijenih zemalja”, naglasio je šeik.
Predlozi Radnog programa iz Dohe predviđaju uspostavljanje sistema koji pomaže zemljama koje se suočavaju sa krizom gladi u svetlu suše i visokih cena.
Plan poziva i na napore da se pomogne najmanje razvijenim zemljama da privuku spoljno finansiranje i smanje kamatne stope kako bi se ublažile posledice njihovih dugova.
Na otvaranju konferencije, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je sve partnere da ostvare program iz Dohe i njegove ciljeve.
“Najmanje razvijenim zemljama potrebna su ogromna ulaganja u industriju”, poručio je Gutereš.
Takođe, pozvao je razvijene zemlje da podrže najmanje razvijene zemlje da se suoče sa efektima klimatskih promena.
“Došlo je vreme da prekinemo lažna obećanja i da najmanje razvijene zemlje stavimo u centar naših zabrinutosti”, istakao je Gutereš.
Konferencija, koja traje do devetog marta, ima za cilj da se pronađu načini da se pomogne najmanje razvijenim zemljama širom sveta i da mobiliše investicije za unapređenje njihovih ekonomija u projektima koje su identifikovale te zemlje, a koji se smatraju najhitnijim.
Na konferenciji učestvuje 6.000 šefova država i vlada, ministara, diplomata, privrednika, donosilaca odluka i predstavnika regionalnih i međunarodnih organizacija, institucija i kompanija. Ovo okupljanje obično se održava svakih deset godina, ali je dva puta odlagana od 2021. godine zbog pandemije korone.