Zemljoradnička zadruga „Beška”, osnovana je 1952. godine i od tada se prolazeći kroz različite političko-ekonomske sisteme, od državnog socijalizama, preko samoupravljanja i tranzicionog perioda do liberalnog kapitalizma, suočavala sa brojnim izazovima.
„Od osnivanja do 1974. naša zadruga je bila nosilac poljoprivrede u selu, favorizovana od strane države kroz kreditno finansiranje i tržišni nastup. Međutim, u periodu od 1974. do 1990. u udruženom radu izgubila je autonomiju, podeljena je na OOK i OUR i doživljava stagnaciju”, kaže Dragan Lončar, direktore ZZ „Beška” iz Beške.
Zakon o zadrugama 1990. omogućio je izlazak iz tog sistema, autonomiju, slobodan nastup na tržištu, ali i problem sa imovinom koju su zadrugari stvorili u proteklom periodu svojim radom i poslovanjem. Dragan Lončar ističe da borba za zadružnu imovinu traje i danas iako je zakon iz 2016. vrlo precizan.
„Toliko traje i borba za poverenje zadrugara koji su više puta prevareni. Naime, oni su udružili sredstva za fabrike mineralnih dubriva, dečije hrane, a u privatizaciji istih su preskočeni i zaboravljeni”, naveo je Lončar.
Ističe da je svaki period kroz koji su prošli imao svoje specifičnosti.
„Uslovi poslovanja su neuporedivi, tako da je teško reći koji je bolji. Kao što sam rekao, do 1974. država je favorizovala zadruge i zadrugarstvo u odnosu na individualni sektor, da bi ih devedesetih godina potpuno zaboravila, prepustila stihijskom tržištu i pljačkaškoj privatizaciji”, rekao je Lončar.
Trenutno ova zadruga ima 49 zadrugara. U poslednje vreme koristila je podsticaje države za nabavku mehanizacije i za subvencionisanje kamata pri kreditiranju. Iako su uslovi za rad zadruga poslednjih godina mnogo bolji, problemi u ovoj oblasti su, objašnjava Lončar, brojni.
„To su neregulisani imovinski odnosi, dugi sudski procesi, rad katastra, nerazumevanje specifičnosti zadrugarstva u poreskoj politici i računovodstvu… Zadruge se mogu ojačati ne pojedinačnim davanjima nego sistemskim merama, pre svega, poreskim, carinskim, kreditinim…”, navodi naš sagovornik.
U narednom periodu ZZ „Beška” planira povećanje tehničke opremljenosti, kadrovsko jačanje, tehnološki napredak, efikasniji nastup na tržištu, povećanje motivacije za zadrugare i zaposlene, kao i širenje delatnosti van poljoprivrede.
„Novo vreme traži nove relacije i organizaciju, motivaciju, tržišni nastup, borbu sa konkurencijom koja se danas bavi poljoprivredom, a stvorila je kapital u drugim granama kao što su bankarstvo, naftna privreda, IT sektor… Prednosti zadrugarstva su ugovorena proizvodnja, sigurna realizacija i naplata, stručna pomoć, učešće u raspodeli dobiti, administrativna pomoć u svim sferama, standardizacija proizvodnje, ujednačen kvalitet proizvoda, veće marže i rabati nego kod pojedinačnih nastupa”, objašnjava Lončar.
Proizvođači sve više prepoznaju značaj udruživanja u zadruge
Za razliku od zadruge u Beški, ZZ „Agročoka” osnovana je pre tri godine.
„Uz sugestije Zadružnog saveza Vojvodine prepoznali smo prednosti udruživanja i vidimo svetlu budućnost u zadrugarstvu. Naša zadruga ima sedam članova i oko 40 kooperanata. Najveći benefiti su u tome što zajedno nastupamo prilikom nabavke inputa i prodaje gotovih proizvoda i na taj način ostvarujemo mnogo bolje uslove. Mislim da su zadruge u Srbiji na dobrom putu i da je potrebno samo da se uvećaju budžeti postojećih konkursa”, kaže Miloš Petrović, direktor ZZ „Agročoka” iz Čoke.
„Mi smo do sada koristili pomoć Ministarstva za brigu o selu za nabavku osnovnog stada. Kupili smo 34 junice i zasnovali proizvodnju 2019. godine. Danas naša farma broji 140 grla i mislim da smo dobar primer racionalnog korišćenja podsticaja. Planiramo ulaganja u proširenje objekata za smeštaj životinja, objekata za skladištenje žitarica i stočne hrane i sisteme za navodnjavanje”, dodaje naš sagovornik.
I dok su se u prve dve decenije tranzicije privrede zadruge masovno gasile, poslednjih godina sve je više onih koji se odlučuju na udruživanje.
„Trenutno u Vojvodini imaju 463 aktivne zadruge, od kojih je više od 95 odsto iz delatnosti poljoprivrede. U ovom delu zemlje poljoprivrednici se tradicionalno najlakše udružuju u oblasti ratarstva, što je i očekivano, imajući u vidu da ratarstvo dominira u proizvodnoj strukturi u poljoprivredi, pri čemu postoji i izuzetno duga tradicija zadružnog organizovanja u ovoj oblasti”, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Pored ratarstva, u poslednjoj deceniji sve je prisutniji trend udruživanja i kod proizvođača voća i povrća.
„U kvantitativnom pogledu, zadruga imamo u proseku dovoljno, a sada je potrebno unapređivati njihov kvalitet rada”, ističe Jelena Nestorov Bizonj.
Da bi se zadrugarstvo dodatno razvijalo potrebno je, kaže, bolje prepoznavanje specifičnosti zadruga kao organizacionog oblika u različitim propisima i merama ekonomske politike u poljoprivredi.
„Potrebna je kvalitetnija agrarna politika koja uvažava potencijale zadruga za poboljšanje ekonomskog položaja poljoprivrednika i poljoprivrede u celini. Poreska politika je jedna od oblasti gde su potrebne značajne promene koje bi uvažile specifičnosti zajedničke proizvodnje između zadruge i zadrugara, što sada nije slučaj”, smatra predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Kroz politiku podsticanja zapošljavanja u zadrugarstvu mnogo bi se doprinelo unapređenju rada zadruga, ali i zapošljavanja u seoskim sredinama, u kojima većina zadruga posluje, smatra Jelena Nestorov Bizonj.
“Podsticanje investicija u zadrugarstvu kroz posebne programe najviše doprinosi razvoju zadruga i njihovim potencijalima. Do sada je jedino Ministarstvo za brigu o selu na navedeni način prepoznalo potencijale zadrugarstva, kroz konkurse koji su bili namenjeni isključivo zadrugama za investiciona ulaganja – što je odličan primer koji bi u svojim delatnostima trebalo da slede i druga ministarstva”, ističe naša sagovornica.
Zadruge nisu konkurencija jedna drugoj
Nepoverenje u zadruge je, tvrde upućeni, sve manje.
„Ako i postoji, najčešći razlozi nepoverenja su neznanje ili pogrešne predstave o potencijalima i mogućnostima zadrugarstva i zadružnog organizovanja. Inače, nema logičnog opravdanja da se bilo koji oblik organizovanja “sumnja”, a naročito danas kada su lako dostupne sve informacije o mogućnostima i načinima organizovanja u zadruge, kao i druge oblike organizovanja”, kaže Nestorov Bizonj.
Jedna od zabluda je to što neki savremene zadruge u Srbiji povezuju sa socijalističkim konceptom zadrugarstva, pogotovu iz posleratnog perioda seljačkih radnih zadruga, navode u Ministarstvu za brigu o selu:
„A zablude nastaju tamo gde nema činjenica. Mnogi ‘ne vide’ činjenicu da je posed u Srbiji mali i usitnjen. A zadrugarstvo je upravo dobitna kombinacija koja donosi boljitak malim i usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima. Neki još uvek ne mogu da shvate da zadrugar zadrugaru i jedna zadruga drugoj nisu konkurencija, nisu rivali, već su partneri koji jedni drugima donose dobro”.
Ovakav oblik organizovanja dominira u Evropi.
„Evropa je ‘kolevka’ zadrugarstva i zadružno organizovanje poljoprivrednika tradicionalno postoji i opstaje na ovom kontinentu. Zadruge iz delatnosti poljoprivrede su značajni činioci na tržištu poljoprivrednih proizvoda u većini evropskih država. Zakonodavna regulativa o zadrugarstvu je različita po pojedinačnim državama, ali organizacioni oblik zadruge je svakako najčešći oblik privrednog organizovanja poljoprivrednika u cilju zajedničkog nastupa na tržištu”, objašnjava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Većina evropskih država, dodaje, pored poljoprivrednih, odnosno zemljoradničkih zadruga, ima bolje razvijeno zadrugarstvo u drugim delatnostima, naročito uslužnim, u odnosu na Srbiju, gde ubedljivo dominiraju poljoprivredne zadruge.
Rezultat za Ginisa!
Da je zadrugarstvo bitno prepoznala je i država. Na inicijativu Ministarstva za brigu o selu pokrenut je projekat „500 zadruga u 500 sela”.
U Ministarstvu kažu da je veoma bitno što se u Srbiju vratio duh zadrugarstva, davno izgubljeno poverenje u udruživanje.
“Istorija zadrugarstva posle Drugog svetskog rata obiluje eksperimentima, usponima i padovima. Zadruge su praktično nestale donošenjem Zakona o udruženom radu, kada su izbrisane čak iz nomenklature. Utopile su se u radne i složene organizacije udruženog rada, koje su kasnije privatizovane zajedno sa svojom zadružnom imovinom”, navode u Ministarstvu.
Početak Vaskrsa zadrugarstva dogodio se, kažu, 2017. godine kada je ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić u saradnji s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čijem je čelu akademik Dragan Škorić, pokrenuo program revitalizacije zadrugarstva u Srbiji pod nazivom „500 zadruga u 500 sela”.
Malo ko je tada verovao u uspeh te „nemoguće misije”, jer se do 2017. godine gasilo oko 100 zadruga godišnje. Rezultati oživljavanja zadrugarstva daleko nadmašuju očekivanja tadašnjih malobrojnih optimista: za nepunih pet godina u Srbiji je osnovano više od 1.100 novih zadruga! To je podatak za Ginisa, kažu u Ministarstvu.
U periodu od 2017 – 2021. Srbija je programom podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga pomogla 207 zadruga širom Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju. Dodeljeno je ukupno 2,198 milijarde dinara, što je 18.697.720 evra. Takav primer sistemskog i sistematičnog – višegodišnjeg podsticaja zadrugama nezabeležen je u novijoj istoriji Srbije.
Bespovratna sredstva, do 15 miliona dinara, dobile su 82 stare zadruge, dok je podsticaje države, do 7,5 miliona dinara, dobila 121 nova zadruga.
Od 207 zadruga koje su dobile podsticaj države, 63 su iz pet okruga nerazvijenog juga Srbije (30,29 odsto), 81 u centralnoj Srbiji (39,13 procenta), u Vojvodini 60 (28,85 odsto) i tri na teritoriji naše južne pokrajine Kosovu i Metohiji.
“Veoma je ilustrativan podatak da je na konkursima do sada podneto čak 1.048 zahteva”, navode u resornom ministarstvu.
Namensko trošenje bespovratnih sredstava za zadrugarstvo
Bespovratna sredstva najviše su korišćena za proizvodnju ratarskih kultura – 37 zadruga, na drugom mestu je podizanje višegodišnjih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu – 34, za zapat stada ovaca, koza i steonih junica – 32 zadruge, koliko ih je i u oblasti prerade voća. Slede ulaganja u: pčelarstvo (19), proizvodnju povrtarskih kultura (17), preradu voća (14), proizvodnju lekovitog bilja, preradu ratarskih proizvoda (po 6 zadruga)…
Dosadašnje kontrole pokazuju da su sredstva namenski korišćena.
„Prema našim saznanjima, zadruge koje su dobile podsticajna sredstva aktivno rade. Zadruge dostavljaju izveštaje o namenski uloženim sredstvima. Posebno je važno da su lokalne samouprave, prema potpisanom ugovoru, u obavezi da obaveste Ministarstvo za brigu o selu ako primete da je došlo do nenamenskog trošenja sredstava ili otuđenja imovine, opreme, mehanizacije… stečenih po osnovu konkursa”, kažu u Ministarstvu za brigu o selu.
Članovi Komisije obilaze zadruge i prate njihov rad. To rade i ovlašćeni predstavnici opština i gradova, a zadružni savezi, takođe, proveravaju funkcionisanje svih zadruga, pa i tih koje su dobile sredstva od države, u okviru svojih redovnih revizija.
„Do sada nisu zabeleženi primeri zloupotreba u korišćenju sredstava”, kažu u Ministarstvu za brigu o selu.
U Vojvodini trenutno postoje 463 zadruge iz 468 naseljenih mesta. To je, prema tvrdnjama nadležnih, veoma razgranata mreža i primer za Evropu i svet! Ovo ne iznenađuje, jer je Vojvodina region sa istorijski dugom tradicijom udruživanja. Na današnjoj teritoriji AP Vojvodine, vojvođanski Slovaci su 1846. godine osnovali treću zadrugu u svetu i to samo dve godine posle prve koju su formirali rodždelski tkači, pored Mančestera.
U centralnoj Srbiji je trenutno 3.000 aktivnih zadruga, od ukupno 5.000 „na papiru”. Najviše ih ima u Mačvi, Pocerini, Rasinskom okrugu…
U 2023. biće uloženo 500 miliona dinara za unapređenje i tehnološki razvoj zadruga
I u narednoj godini planiran je nastavak podsticanja razvoja zadrugarstva.
„Budžetom za 2023. godinu opredeljeno je 500 miliona dinara za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga. Veoma je bitno da postoji jasno izražena politička volja i opredeljenje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da se zadrugarstvo stalno unapređuje”, poručuju iz Ministastva.
Novi program je u fazi izrade, a na njemu rade stručnjaci Akademijskog odbora za selo SANU na čelu sa akademikom Draganom Škorićem i zadružni savezi. Zadrugari će imati priliku da na javnoj raspravi svojim predlozima ocene i dopune program.
“Zadruge su siguran oslonac u nastojanju da se obezbedi egzistencija – sigurna i redovna zarada. Motivi su jasni: udruženi lakše i jeftinije nabavljaju sirovine i repromaterijale, a efikasnije i brže prodaju velike količine robe. Zadruge prvenstveno jačaju ekonomsku poziciju i zadrugara i kooperanata i zaposlenih u zadrugama. I, naravno, standard njihovih porodica”, navode u Ministarstvu.
Ističu da zadruge brže uvode nove tehnologije, lakše prelaze na intenzivne načine proizvodnje, a u kriznim vremenima su pouzdan stub u proizvodnji hrane.
Udruživanje u zadruge je svetski trend. Oko milijardu ljudi na našoj planeti je udruženo, a oko tri milijarde direktno ili posredno ima neki boljitak od rada zadruga. U Nemačkoj, na primer, najjačoj ekonomiji Evropske unije, svaki četvrti Nemac je član zadruge.