среда, 17.01.2024, 19:00 -> 19:43
Извор: Дојче веле (DW)
Немачка је најавила да ће се као тзв. трећа страна придружити процесу за геноцид који Јужноафричка Република води против Израела пред Међународним судом правде. Шта то значи?
Зашто се Немачка укључује у процес против Израела пред Међународним судом правде
Јужноафричка Република подигла је пред Међународним судом правде (МСП) тужбу против Израела због кршења Конвенције о геноциду из 1948. У наредним седмицама МСП ће одлучити да ли ће наредити привремене мере заштите.
Главни претрес, који се бави питањем кршења Конвенције о геноциду могао би да потраје годинама, а односи се на актуелни рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе изазван терористичким нападом те милитантне исламистичке групе на Израел 7. октобра.
Немачка је прошлог петка, 12. јануара, изјавила да жели да учествује у судском процесу као трећа страна.
Зашто нека држава приступа процесу МСП
То је могуће, јер је Конвенција о геноциду међународни уговор, објашњава у интервјуу за Дојче веле стручњак за међународно право из Бона Штефан Талмон.
“Према члану 63 Статута Међународног суда правде, свака страна као потписница мултилатералног уговора може да интервенише у спору који се односи на тумачење уговора.“
Конвенцију о геноциду из 1948. потписало је око 150 земаља, међу којима су како Јужноафричка Република и Израел као стране у спору, тако и Немачка. Разлог због којег се држава одлучује да интервенише на тај начин је, према наводима професора права Талмона, тај што тумачење неког уговора од стране Суда утиче на све стране потписнице.
Да ли то значи да се заузима једна страна
Теоретски гледано, објашњава Талмон, у правни поступак се улази неутрално. Страна помаже суду у тумачењу уговора. Међутим, у пракси је случај да се тумачењем уговора увек жели подржати једна од двеју страна. То произилази већ из природе поступка, наглашава Талмон: “Ако имате контрадикторни поступак – односно поступак између две стране – а ради се о тумачењу уговора, односно Конвенције, онда ћете неминовно морати да подржите једну од страна, у зависности од тога како тумачите уговор.”
Немачка савезна влада је већ у свом саопштењу за јавност истакла да жели одлучно да се супротстави свакој “политичкој инструментализацији” Конвенције о геноциду.
Изричито је одбацила оптужбе против Израела за геноцид и рекла да за њих нема основа. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху захвалио се влади у Берлину на подршци, док је Намибија оштро критиковала одлуку немачке владе.
Какву улогу у процесу има држава која интервенише
“Држава која интервенише представља суду своје тумачење постојећих одредаба Уговора које се крше, односно доводе у питање“, објашњава Талмон.
То се ради изношењем ставова и аргумената писаним путем или на усменој расправи. Држава има право да коментарише само тумачење одредби уговора, али не и сам случај, објашњава стручњак за међународно право из Бона.
Колико је уобичајено да државе интервенишу
У последње две до три године постало је уобичајено да државе интервенишу у поступцима пред Међународним судом правде, каже Талмон.
У још два случаја која се односе на оптужбе за кршење Конвенције о геноциду, у процесима: Украјина против Русије и Гамбија против Мјанмара, поступку су се придружиле и друге државе, укључујући и Немачку.
У процесу против Израела пред Међународним судом правде у Хагу сада су и Бангладеш и Јордан најавили да желе да се придруже процесу подршке Јужноафричкој Републици, каже Талмон.
Немачки експерт очекује да ће се током суђења више од 30 држава укључити у судски поступак и то највећи део њих на страни Јужноафричке Републике.