Preduzetništvo, kao pravac poslovanja u kome se osoba odlučuje da pokrene nešto inovativno, nepostojeće – proizvod, uslugu, tehnologiju ili nove metode rešavanja postojećih problema, sa sobom nosi mnoge rizike, neizvesnosti i nesigurnosti.
Bar na počecima, pokreatnje startup-a je zapravo skup raznih prepreka koje se moraju savladati da bi se došlo do poslovnog modela koji će zaživeti.
U tom svetu, metodologija Lean Startup pojavila se kao svetlo u mraku koje pokazuje put ka uspehu svima koji su u potrazi za skalabilnim i ponovljivim poslovnim modelom.
Ovaj pristup, koji je osmislio Erik Ris, transformisao je način na koji preduzetnici razvijaju proizvode i usluge, fokusirajući se na brzo testiranje ideja, učenje iz povratnih informacija korisnika i prilagođavanje tržišnim uslovima.
Ključne ideje Erika Risa i njihova osnova
Erik Ris razvio je Lean Startup metodologiju kao odgovor na izazove sa kojima se suočavaju startup-i u uslovima velike neizvesnosti.
Njegov pristup se temelji na sledećim ključnim principima:
1. Validirano učenje (Validated Learning)
Ris definiše validirano učenje kao proces empirijskog testiranja poslovnih hipoteza kroz eksperimente sa stvarnim korisnicima.
Njegov cilj je da se izbegnu pretpostavke i donose odluke zasnovane na stvarnim podacima.
Ovaj pristup omogućava preduzetnicima da brzo identifikuju šta funkcioniše, a šta ne, i da efikasno prilagode svoje proizvode potrebama korisnika.
2. Ciklus Izgradi-Izmeri-Nauči (Build-Measure-Learn)
Ovaj proces stalnog ponavljanja i razvoja ideje u fazama podrazumeva:
- Izgradnju najosnovnije verzije proizvoda;
- Merenje reakcija korisnika i prikupljanje podataka;
- Učenje iz rezultata kako bi se proizvod unapredio.
Cilj je da se što brže prođe kroz ovaj ciklus kako bi se proizvod prilagodio stvarnim potrebama korisnika.
3. Minimum Viable Product (MVP)
MVP je najosnovnija verzija proizvoda, koja omogućava testiranje ključnih pretpostavki sa stvarnim korisnicima.
Na primer, Zappos je testirao ideju prodaje cipela online tako što je postavljao slike cipela iz lokalnih prodavnica na svoj sajt i kupovao ih po potrebi kada bi korisnici izvršili narudžbinu.
Ovaj pristup je omogućio testiranje tržišta bez velikih ulaganja.
4. Pivotiranje
Pivotiranje se odnosi na stratešku promenu pravca poslovanja na osnovu uvida koji se steklu tokom istraživanja tržišta.
Na primer, Groupon je započeo kao platforma za društveni aktivizam, ali je nakon testiranja tržišta prešao na model grupne kupovine, što je dovelo do velikog uspeha.
5. Inovacijsko računovodstvo (Innovation Accounting)
Tradicionalni indikatori rezultata poput prihoda ili tržišnog udela nisu uvek korisne za startape.
Inovacijsko računovodstvo se fokusira na merenje napretka kroz validirano učenje i postavljanje jasnih, merljivih ciljeva koji omogućavaju praćenje razvoja proizvoda i poslovanja.
Ove ideje Erika Risa oslanjaju se na principe lean proizvodnje, koja podrazumeva proizvodnju samo onoga što je potrebno, kada je potrebno, u količini koja je potrebna, te agilnog razvoja, u malim koracima uz stalnu proveru, prilagođene kontekstu startapa.
Cilj je da se eliminiše rasipanje resursa i da se fokus prebaci na stvaranje vrednosti za korisnike kroz kontinuirano testiranje i prilagođavanje.
Kako funkcioniše Lean Startup?
Lean Stratup zasniva se na nekoliko principa koje povezuje jedna zajednička nit: učenje kroz akciju i stalno prilagođavanje.
Nije važno da li je reč o razvoju proizvoda, donošenju odluka ili promeni pravca, u centru svakog koraka nalazi se korisnik, njegovi problemi, želje i reakcije i realno tržište.
Umesto da pretpostavljamo, Lean pristup nas uči da testiramo, merimo i učimo brzo, efikasno i širom otvorenih očiju.
Evo najvažnijih principa ovog pristupa:
1. Iterativni razvoj
Umesto da se godine provedu u razvijanju proizvoda ,,iza zatvorenih vrata“, Lean Startup se oslanja na kratke i brze razvojne cikluse.
Svaka verzija proizvoda, koliko god bila nesavršena, predstavlja priliku za učenje, i to ono koje podraumeva direktan kontakt sa tržištem, jer na taj način najtačnije saznajemo šta korisnici zaista žele.
Ovaj pristup omogućava preduzetnicima da efikasno reaguju na promene, testiraju više pravaca i izbegnu dugoročne greške koje se često pojave tek nakon lansiranja.
2. Empirijsko odlučivanje
Lean Startup potpuno odbacuje nagađanja.
Sve odluke se zasnivaju na podacima i reakcijama stvarnih korisnika, a ne na osećaju, intuiciji ili mišljenju jedne osobe, kakav god stručnjak bio u pitanju.
Kada preduzetnik meri stvarnu upotrebu i ponašanje korisnika, dobija pouzdane uvide koji mu omogućavaju da unapredi proizvod na osnovu dokaza, bez oslanjanja na pretpostavke, jer one su početak svih dugoročnih grešaka.
3. Fleksibilnost (pivotiranje)
Jedan od najvažnijih principa Lean Startupa je spremnost na promenu pravca.
Ako testovi pokažu da proizvod ne zadovoljava potrebe korisnika, ne treba se bojati da se strategija drastično promeni. To je suština pivotiranja.
Ono nije znak neuspeha, već zrelosti i sposobnosti tima da prepozna kada je vreme da se ide u drugom pravcu koji ima više potencijala.
4. Fokus na korisnika
U srcu Lean metodologije nalazi se korisnik, pa se sve gradi i menja i prilagođava u skladu sa njegovim potrebama, ponašanjima i povratnim informacijama.
Nema mesta za ego proizvođača – ako korisnik ne vidi vrednost, ceo proizvod gubi smisao.
U praksi to znači kontinuirano komuniciranje s korisnicima, posmatranje njihovih problema i testiranje rešenja koja zaista rade posao i rešavaju te izazove.
View this post on Instagram
Lean Startup u Srbiji i njegova primena
Uvođenje Lean Startup metodologije u Srbiji počelo je početkom 2010-ih, uglavnom kroz inicijative tehnoloških zajednica, obrazovnih institucija i prvih startap akceleratora.
Iako je koncept bio nov i izazovan za lokalni ekosistem, nekoliko pionira je prepoznalo njegov potencijal i započelo primenu.
- Akademski pioniri i obrazovni centri
Jedan od prvih akademskih centara koji je promovisao Lean Startup pristup bio je Centar za transfer tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Kroz radionice, predavanja i projekte, ovaj centar je edukovao studente i mlade preduzetnike o principima Lean metodologije.
- Startap zajednica i akceleratori
Organizacije poput Startit-a i ICT Hub-a zaslužne su za popularizaciju Lean Startup pristupa. Kroz akceleratorske programe, mentorstva i događaje, pružali su podršku startapima u primeni Lean principa.
Glavni cillj akceleratora je da pomognu startapima da validiraju svoju ideju i poslovni model, razviju proizvod ili uslugu, osvoje tržište i steknu prve klijente ili korisnike, te da ubrzaju svoj rast i skaliraju poslovanje.
- Primena u industriji
Iako je Lean Startup metodologija prvenstveno namenjena startapima, njeni principi su pronašli primenu i u tradicionalnim kompanijama u Srbiji.
Studija iz 2022. godine analizirala je implementaciju Lean principa u četiri velike srpske kompanije iz različitih industrija. Rezultati su pokazali da su ključni faktori uspeha bili kontinuirana komunikacija ciljeva, razvoj timskog duha i stalno praćenje rezultata.
- Izazovi i prilike
Primena Lean Startup metodologije u Srbiji suočava se sa izazovima poput ograničenog pristupa finansiranju, nedostatka edukacije i kulture koja ne toleriše neuspeh.
Međutim, sve veći broj uspešnih primera i podrška zajednice ukazuju na pozitivan trend i rastuću spremnost za usvajanje ovog pristupa.
Izazovi i preporuke za primenu Lean Startup principa u Srbiji
1. Kultura neuspeha i strah od grešaka
U Srbiji, neuspeh se često doživljava kao lični poraz, a ne kao prilika za učenje.
Ova percepcija može obeshrabriti preduzetnike da eksperimentišu i rizikuju, što je suprotno osnovnim principima Lean Startup-a, koji podstiče brzo testiranje i učenje iz grešaka.
Na primer, mladi preduzetnici mogu izbegavati lansiranje MVP-a iz straha da će negativne povratne informacije narušiti njihov ugled.
Preporuka: Potrebno je promeniti stav prema neuspehu i podići svest o tome da je on sastavni deo procesa inovacije.
Organizovanje događaja poput FailCon konferencija, gde preduzetnici dele svoje priče o lošim odlukama, neuspehu, izazovima i naučenim lekcijama, može pomoći u promeni percepcije.
2. Ograničen pristup finansiranju
Mnogi startapi u Srbiji suočavaju se sa izazovima u obezbeđivanju početnog kapitala.
Banke često zahtevaju kolaterale koje mladi preduzetnici nemaju, a investitora ima malo i uglavnom sui fokusirani na kasnije faze razvoja.
Na primer, istraživanje je pokazalo da je nedostatak finansijske podrške jedna od glavnih prepreka za mlade preduzetnike u Srbiji.
Preporuka: Programi mikrofinansiranja i državne subvencije specijalizovane za startape u ranim fazama mogu doprineti rešavanju ovog problema.
3. Nedostatak edukacije o preduzetništvu
Formalni obrazovni sistem u Srbiji retko uključuje praktične aspekte preduzetništva i inovacija.
Mnogi studenti završavaju fakultete bez osnovnog razumevanja kako razviti poslovni model ili testirati tržište. Ovo dovodi do toga da preduzetnici prave proizvode bez validacije tržišta, što povećava rizik od neuspeha.
Preporuka: KursevI o preduzetništvu i Lean Startup metodologiji u srednje škole i univerzitete dodatno će edukovati mlade ljude, pa će se oni uz više sigurnosti upuštati u preduzetničke vode.
Takođe, podrška inicijativama kao što su Startit i ICT Hub koje nude radionice i mentorstvo za mlade preduzetnike može značajno doprineti u prevazilaženju ovog izazova.
4. Regulatorne prepreke i birokratija
Pokretanje i vođenje startapa u Srbiji često je opterećeno složenim administrativnim procedurama.
Preporuka: Pojednostavljenje procedure za registraciju i poslovanje startapa kroz digitalizaciju procesa i uvođenje jedinstvenih šalter sistema ubrzaće i olakšati pokretanje startup-a u Srbiji.
Takođe, trebalo bi razmotriti poreske olakšice za nove preduzetnike u prvim godinama poslovanja.
5. Ograničen pristup tržištu i mrežama
Mnogi srpski startapi imaju ograničen pristup međunarodnim tržištima i poslovnim mrežama, što otežava skaliranje i privlačenje investicija.
Na primer, nedostatak kontakata i iskustva u međunarodnom poslovanju može sprečiti startape da iskoriste globalne prilike.
Preporuka: Podržati učešće startapa na međunarodnim sajmovima, konferencijama i akceleratorskim programima.
Takođe, razviti platforme za povezivanje domaćih preduzetnika sa dijasporom i međunarodnim mentorima.
Iako Lean Startup metodologija nudi efikasan okvir za razvoj inovativnih proizvoda i usluga, njena primena u Srbiji suočava se sa veoma specifičnim izazovima.
Prevazilaženje takvih prepreka zahteva koordinisane napore i saradnju obrazovnih institucija, vlade, finansijskih organizacija i preduzetničke zajednice.
Kroz edukaciju, finansijsku podršku i regulatorne reforme, moguće je stvoriti povoljnije okruženje za razvoj startapa i primenu Lean principa u praksi.
Zašto je Lean Strartup tako dobar?
U vremenu kada se tržište menja i širi svakodnevno, a korisnici i kupci imaju sve više izbora i sve manje strpljenja, Lean Startup metodologija nudi jednostavan, ali moćan odgovor na ove izazove – pravite stvari koje korisnici zaista žele, uz minimalne troškove i maksimalnu fleksibilnost.
I to ne nakon godina razvoja, već što pre kroz testiranje, učenje i prilagođavanje.
Zato je ovaj pristup toliko cenjen i svoju vrednoost je pokazao i u Srbiji, gde imamo i neke uspešne primere iz prakse:
- FishingBooker
Jedan od najuspešnijih domaćih startapa, FishingBooker, primenio je Lean pristup još u ranim fazama.
MVP im je bio jednostavna veb-stranica sa osnovnim informacijama o ribolovačkim turama.
Umesto da investiraju u skupu platformu, testirali su tržište i korisničku potražnju malim koracima.
Danas su globalno prisutni.
View this post on Instagram
- Strawberry Energy
Ovaj inovativni startap, poznat po solarnim klupama, takođe je koristio Lean pristup – testirali su ideju na lokalnim mestima, pratili reakcije korisnika i menjali dizajn i funkcionalnosti na osnovu povratnih informacija.
Kada se osvrnemo na sve ovo, shvatimo da je Lean pristup u pokretanju Stratup-a, najpametniji način da razvijemo nešto novo u neizvesnom okruženju.
Njegova snaga je u jednostavnosti, brzini i racionalnom pristupu građenju vrednosti za korisnika, u slušanju povratnih informacija koje on daje.
Jer – proizvod ili usluga, koliko god da nam se čini dobra i inovativna, ne postoji ako korisnik ne vidi vrednost u njoj.