Koje banke nude najsigurniju zaštitu korisnika

U eri digitalnog bankarstva, prava sigurnost podrazumeva i zaštitu podataka, otpornost sistema, i transparentnost u načinu na koji banke upravljaju rizicima.

Korisnici danas ne biraju banku samo prema kamatnim stopama, već prema tome koliko mogu mirno da spavaju znajući da su njihovi novac i lični podaci bezbedni.

U Srbiji, bankarski sektor je pod strogim nadzorom Narodne banke Srbije (NBS), što već pruža osnovnu garanciju stabilnosti.

Ali postoje razlike između banaka kada je reč o zaštiti korisnika, brizi o poverljivosti, i brzini reagovanja na sumnjive transakcije.

Šta znači „sigurna banka“ u praksi

Sigurna banka je ona koja kombinuje tehničku bezbednost, pravnu zaštitu i ljudsku odgovornost.

To znači da korisnik može da računa na sledeće:

• Zaštitu depozita do 50.000 evra po korisniku, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.
• Jasnu politiku privatnosti i upotrebu podataka.
• Napredne mere zaštite kod elektronskog bankarstva (dvofaktorska autentifikacija, tokeni, enkripcija).
• Brzu podršku u slučaju krađe kartice ili sumnjive aktivnosti.
• Transparentne naknade bez skrivenih troškova.

Drugim rečima, sigurnost nije samo pitanje tehnologije, već i poverenja koje se gradi godinama.

Primer za sigurnost: Kada danas otvarate nalog u sportskom klađenju, procedura podseća na bankarske standarde: potrebno je slikati ličnu kartu i karticu banke, a svaka uplata prolazi kroz sigurnosni kod koji generiše aplikacija.

Banke u Srbiji koje se ističu po sigurnosti korisnika

U nastavku je pregled nekoliko banaka koje su se profilisale kao najpouzdanije i najsigurnije u Srbiji kada je reč o zaštiti korisnika, digitalnim standardima i stabilnosti poslovanja.

1. Banca Intesa

Pozicija: najveća banka u Srbiji po obimu poslovanja i broju klijenata.

Banca Intesa ima razvijen sistem zaštite za sve kanale komunikacije – od internet i mobilnog bankarstva, do kontakta u filijalama.

Korisnici koriste dvofaktorsku autentifikaciju, SMS potvrde i biometrijske pristupe na mobilnim aplikacijama.

Sigurnosne mere

• Enkripcija svih podataka koji se razmenjuju između korisnika i banke.
• Automatsko zaključavanje aplikacije nakon perioda neaktivnosti.
• Limit za online plaćanja koji korisnik može sam da kontroliše.
• Brz sistem blokade kartice putem aplikacije ili kontakt centra.

2. Raiffeisen Banka

Raiffeisen banka važi za pionira u digitalnoj bezbednosti na našem tržištu.

Njihova mobilna aplikacija je među najčešće ažuriranim, a korisnici imaju potpunu kontrolu nad svojim transakcijama u realnom vremenu.

Ključne bezbednosne karakteristike

• Tokenizacija podataka o kartici (nema stvarnog broja kartice u sistemu aplikacije).
• Mogućnost blokade po tipu transakcije (na primer, plaćanja u inostranstvu).
• Notifikacije za svaku aktivnost na računu.
• Višeslojna zaštita kod prijave i potvrde transakcija.

Prednost: jednostavna komunikacija sa korisnicima i vrlo brza reakcija u slučaju sumnjivih aktivnosti.

3. OTP Banka Srbija

OTP je poslednjih godina snažno uložila u digitalne servise, ali i u bezbednost.

Nakon integracije Vojvođanske banke, sistem je unapređen u skladu sa visokim standardima mađarske OTP grupe.

Bezbednosni standardi

• Napredni algoritmi za detekciju prevara.
• Višefaktorska autentifikacija i sigurnosni tokeni.
• Zaštićeni sistemi za korporativne korisnike.
• Posebna služba za sajber bezbednost i digitalni rizik.

Prednost: fokus na prevenciji, ne samo na reakciji. OTP aktivno edukuje korisnike o sigurnom ponašanju u online okruženju.

4. UniCredit Banka

UniCredit se oslanja na visoke IT standarde koji dolaze iz italijanske grupacije, a u Srbiji posluje sa snažnim akcentom na zaštiti podataka i identiteta korisnika.

Ključne karakteristike

• Biometrijski pristup aplikaciji (otisak prsta i Face ID).
• Automatska detekcija neobičnih aktivnosti i trenutna blokada naloga.
• Sigurnosne poruke sa vremenski ograničenim kodovima za svaku transakciju.
• Interni tim za digitalnu forenziku i sprečavanje prevara.

Prednost: visoki standardi zaštite podataka, posebno za pravna lica i međunarodne klijente.

5. Erste Banka

Erste Banka se posebno ističe po transparentnosti i proaktivnoj brizi o korisnicima.

Njihov tim često komunicira sa klijentima putem edukativnih kampanja o bezbednosti, phishing napadima i zaštiti kartica.

Sigurnosni elementi

• Redovno ažurirane mobilne aplikacije sa novim sigurnosnim slojevima.
• Personalizovani bezbednosni saveti unutar aplikacije.
• Aktivno praćenje sumnjivih obrazaca ponašanja na računima.
• Potpuno enkriptovana komunikacija sa serverima banke.

Prednost: kultura edukacije i partnerskog odnosa prema korisniku. Banka ulaže u podizanje svesti, a ne samo u tehnologiju.

6. NLB Komercijalna Banka

NLB grupa je među prvim u regionu uvela integrisani sistem za praćenje sajber pretnji u realnom vremenu.

Nakon spajanja sa Komercijalnom bankom, dodatno su pooštreni standardi zaštite.

Sistemi zaštite

• Interni Security Operations Center (SOC) koji nadgleda sve aktivnosti.
• Dvosmerna autentifikacija prilikom svake prijave.
• Redovne provere ranjivosti sistema i testovi otpornosti.
• Instant blokada kartica u aplikaciji.

Prednost: visok nivo organizacione bezbednosti i spremnost na reagovanje u roku od minuta.

Tehnologije koje čuvaju korisnike

Banke više ne mogu da se oslone samo na „klasične“ metode zaštite.

Savremeni sistemi kombinuju IT bezbednost, biometriju i mašinsko učenje.

Evo pregleda tehnologija koje danas čine osnovu bezbednosti korisnika u Srbiji.

Kako korisnici mogu dodatno da se zaštite

Bez obzira na napredne sisteme, deo odgovornosti uvek ostaje na korisniku.

Banke mogu da ponude alate, ali navike korisnika su presudne.

Zakonski okvir i institucionalna zaštita

Sigurnost korisnika u Srbiji nije prepuštena slučaju.

Više institucija reguliše i nadzire kako banke štite podatke i imovinu klijenata.

1. Narodna banka Srbije (NBS)

Nadzire celokupan bankarski sistem, kontroliše kapitalnu adekvatnost i prati usklađenost sa zakonima o platnim uslugama i elektronskom novcu.

2. Agencija za osiguranje depozita

Garantuje isplatu osiguranih depozita do 50.000 evra po klijentu po banci u slučaju stečaja.

3. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Usklađen sa evropskim GDPR standardima, reguliše način na koji banke prikupljaju, obrađuju i čuvaju podatke korisnika.

4. Zakon o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu

Omogućava pravno obavezujuću digitalnu komunikaciju između banke i klijenta.

5. CERT i RATEL

Nacionalne institucije koje prate i prijavljuju sajber incidente, a banke su dužne da sarađuju sa njima u slučaju bezbednosnih incidenata.

Edukacija kao ključ bezbednosti

Sve više banaka u Srbiji shvata da tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Ljudi su najčešća meta prevara, pa edukacija postaje ključan deo zaštite.

Banke organizuju kampanje o prepoznavanju phishing mejlova, o prevarama preko društvenih mreža i lažnim investicionim platformama.

Na primer, Erste i OTP redovno dele savete o tome kako prepoznati lažnu stranicu koja imitira internet bankarstvo.

U mnogim aplikacijama se pojavljuju kratke poruke tipa „Ne delite kodove sa drugima“ ili „Proverite da li adresa sajta počinje sa https://“.

Takvi detalji mogu spasiti korisnika od ozbiljnih gubitaka.

Kako prepoznati da je banka ozbiljna po pitanju bezbednosti

Pre nego što se odlučite gde ćete otvoriti račun ili prebaciti štednju, proverite nekoliko konkretnih pokazatelja:

Pregled ključnih karakteristika bezbednosti po bankama

Sve navedene banke zadovoljavaju minimalne zahteve propisane od strane NBS, ali razlike leže u brzini, kvalitetu korisničke podrške i dodatnim slojevima sigurnosti.

Rezime

Sigurnost u bankarstvu danas nije samo pitanje IT infrastrukture, već poverenja i kulture odgovornosti.

U Srbiji, najveće banke poput Banca Intesa, Raiffeisen, OTP, UniCredit, Erste i NLB Komercijalne postavile su visoke standarde zaštite korisnika i kontinuirano ih unapređuju.

Korisnici mogu biti mirni ako prate osnovna pravila i biraju banku koja ulaže u transparentnost, digitalnu sigurnost i edukaciju.

Jer bez obzira na to koliko je tehnologija napredna, prava zaštita počinje onog trenutka kada znate kome verujete i kako da prepoznate znakove rizika.

Siniša Marković

Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.