Altiparmakov je, gostujući u emisiji “Pravi ugao”, rekao da je struktura budžeta prihvatljiva, a da su glavne zamerke Fiskalnog saveta poslednjih godina bili netargetirani tekući rashodi, tojest, novac koji se deli svim građanima Srbije.
“U ovom budžetu je to svedeno na minimalnu meru, govorim o 5000 dinara koji treba da budu podeljeni mladima u decembru. Ostaje glavni i veliki problem energetike, koji je delimično opravdan svetskom krizom oko energenata i odnosi se na Srbijagas. Kada je u pitanju EPS, to je dominantno naš problem”, ističe on.
Altiparmakov objašnjava da se višak od 190 milijardi dinara na prihodnoj strani sastoji iz tri dela. Jedna trećina je konzervativno planiranje budžeta koje je pravilo Ministarstvo finansija u decembru prošle godine, a preostali deo, dve trećine, je došao usled ubrzanja inflacije, to jest promene ekonomskih uslova.
“BDP usporava, ali je inflacija znatno ubrzala. Tako je međugodišnja inflacija bila planirana na nivou od 3,7 odsto. Sada je očekivanje da će ona biti 12 odsto, a 14 odsto je trenutni iznos inflacije”, kaže on.
Altiparmakov dodaje da inflacija može da bude kratkotrajno dobra za punjenje budžeta i citira nobelovca Miltona Fridmana, koji je inflaciju uporedio sa alkoholizmom: “U početku vam je dobro, ali kasnije kreće da vas boli glava”.
“Inflacija je pogurala budžetske prihode u čitavoj Evropi. Kada kreće inflacija, vi trošite na robu više u novčanom iznosu, što znači da više PDV-a i akciza odlazi u budžet. Međutim, inflacija najeda kupovnu moć građana i oni kupuju manje proizvoda”, navodi on.
Altiparmakov ističe da su PDV prihodi u prvom kvartalu međugodišnje porasli 30 odsto, u drugom kvartalu 22 odsto, a u trećem kvartalu 15 odsto, što pokazuje silazni trend usled slabljenja kupovne moći građana.
“Neke neodgovorne vlade su 70-ih godina prošlog veka pokušavale da održavaju budžet na inflatornim prihodima duži niz godina, što je dovelo to tzv. stagflacije. Od američkog FED, do ECB, svi povećavaju kamate zato što znaju da moramo da se sklonimo sa tog puta stagflacije i da stabilizujemo javne finansije na održiv način, a to nije putem inflacije”, zaključuje on.
Altiparmakov kaže da su neka preduzeća dobro poslovala i uplatila visoke poreze na dobit, s tim što se porez na dobit plaća na osnovu knjigovodstvene dobiti u prethodnoj 2021. godini, koja je još uvek bila prilično dobra.
“Dobit je naročito bila dobra preduzećima u Srbiji usled ovih netargetiranih transfera, koje su dobijala preduzeća koja su bila ugrožena, kao i ona koja su odlično poslovala. Tako da imamo vanserijsko i neodrživo visok prihod od poreza na dobit u ovoj godini, ali će to sada sa ekonomskom kontrakcijom i sa periodom koji dolazi biti neodrživo. Sledeće godine, ne samo da nećemo moći da računamo na ovako snažne prihode od PDV usled inflacije, nego nećemo moći da računamo ni na ovako snažne prihode od poreza na dobit, jer će se dobit istopiti sa ekonomskom kontrakcijom”, objašnjava on.
Celu emisiju “Pravi ugao” možete da pogledate ovde.