To su prepoznale i pojedine kompanije pa je počela izgradnja biogasnih postrojenja širom zemlje. Dodatno, kažu sagovornici “Blic Biznisa”, Srbija je ocenjena kao veoma perspektivno tržište za biogas, a Nemačka je oko 20 godina ispred nas u ovom poslu zbog čega se naši stručnjaci oslanjaju na njihovu ekspertizu.
Međutim, kako bi investicije mogle da se dalje sprovode nedostaje zaokružena pravna regulativa.
Proizvodnja električne energije od biomase nije samo najjeftinija, već je i ekološki najpodobnija, zbog čega smo istraživali sve prednosti i mane, ali i pitali Nemce kako se dolazi do recepta.
Stefan Rauh, glavni operativni direktor nemačkog Udruženja za biogas kaže za “Blic Biznis” da u Nemačkoj postoji mnogo primera dobre prakse.
“Postoji zaista veliki broj. Počevši od veoma fleksibilnih postrojenja koja obezbeđuju električnu energiju kada je to potrebno. Naročito u vremenima velike potražnje i niske proizvodnje energije od vetra i sunca. A sa druge strane postrojenja koja nadograđuju biogas u biometan. Ovaj biometan se koristi za defosilizaciju transportnog sektora koristeći ga kao gorivo u automobilima, kamionima, autobusima, traktorima..”, navodi nam on.
Nemačka asocijacija Biogas u partnerstvu sa našim Udruženjem za Biogas održala je danas i konferenciju na temu proizvodnje biogasa, odnosno mogućnosti uvođenja biometana na tržište.
Foto: Ustupljene fotografije
A kako je u Srbiji? Gde je tržište i potencijal biogasa?
Lidija Carević menadžerka Udruženja Biogas Srbija i koordinatorka projekta sa Fachverband Biogas e.V. u razgovoru za “Blic Biznis”, govori o ovim pitanjima:
*Kažu da svaki hektar slame može da nam donese bogatstvo u zelenom metanu, koliko je to tačno?
– Ostaci iz poljoprivredne proizvodnje ne treba da posmatramo kao otpad, već kao vrednu sirovinu koja, u biogas postrojenjima, dobija novu, ekonomsku vrednost, kroz proizvedenu električnu i toplotnu energiju ili zeleni metan – biometan.
Biogas se generiše iz tečnog i čvrstog životinjskog stajnjaka, organskog otpada ili energetskih useva, u tehnološkom postupku koji se odvija u hermetički zatvorenom rezervoaru.
To je, najjednostavnije rečeno, mešavina gasova koja nastaje razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika. Proces nastanka biogasa sličan je procesu varenja u želucu preživara i taj proces se naziva anaerobna digestija.
Biogas se proizvodi na efikasan način u kontrolisanim uslovima u postrojenjima koje se nazivaju biogas elektrane.
Zeleni metan, ili biometan, koji se dobija iz biogasa, kroz jednostavan postupak prečišćavanja do nivoa metana, je odlična zamena za prirodni gas.
Kao ostatak od fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi, pa možemo da napomenemo da je reč o zaokruženom procesu.
Trenutno nam je u fokusu definisanje primene biometana, koji je već naveliko zastupljen u svim evropskim zemljama. Udruženje Biogas Srbija, kao krovno udruženje za biogas u Republici Srbiji, u ime svojih članova i učesnika sektora biogasa kod nas, zalaže za uvođenje pravne regulative kojom bi bilo omogućeno da se biometan ubrizga u nacionalnu gasnu mrežu, te se nadamo da će ovaj koncept, biti prepoznat od strane kreatora zakona u našoj zemlji, jer je biometan logičan sled razvoja sektora, baš kao i u čitavoj Evropi. Biometan je odlična zamena za prirodni gas i ukoliko govorimo o energetskoj diversifikaciji, strateški važan za energetsku sigurnost i nezavisnost.
Foto: Ustupljene fotografije
*Proizvodnja električne energije od biomase nije samo najjeftinija u odnosu na već je i ekološki najpodobnija, šta se sve pod tim podrazumeva?
– Dobijanje biogasa, a zatim proizvodnja električne i toplotne energije iz biogasa, ukoliko je poredimo sa ostalim obnovljivim izvorima energije je ekološki najopravdanija.
Biogas se razlikuje od ostalih OIE po više osnova. Pre svega, biogas elektrane, imaju ubedljivo najveći doprinos zaštiti životne sredine od svih ostalih obnovljivih izvora energije. Zaštita životne sredine i jeste njihova primarna uloga. Proizvodnja električne i toplotne energije, ovde su, u stvari, posledica zbrinjavanja neiskorišćenih sirovina.
Otpadne materije u procesu proizvodnje biogasa nema, jedini ostatak je visokokvalitetno organsko đubrivo koje se dalje koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, pa možemo reći da je proizvodnja biogasa ekološki zaokružen proces.
Pored neospornog ekološkog benefita, izgradnja jednog biogas postrojenja ima čitav niz sporednih, ali ne manje važnih, benefita – razvija se ruralna sredina, kreiraju se nova radna mesta za lokalno stanovništvo, stiče se finansijska stabilnost za lokalne poljoprivrednike, stabilizuje se naponska mreža u ruralnim područjima, vrši se redukcija patogena u stajskom đubrivu, a čak 90% se redukuju neprijatni mirisi sa farmi. Takođe je važno napomenuti da biogas elektrane rade 24 sata, 7 dana u nedelji i obezbeđuju energetsku stabilnost i balansiranje čitavog sistema. Svakako treba spomenuti i benefite za investitora u vidu finansijske dobiti od prodaje električne i toplotne energije iz biogasa, ili biometana.
Većina farmera sa ostacima iz poljoprivredne proizvodnje postupa neodgovorno i to je apsolutno neprihvatljivo, sa ekološkog aspekta.
Ovde se nadovezuje i pitanje dekarbonizacije, kao i obaveza naše države iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Biogas je budućnost zelene energije jer rešava nekoliko ključnih problema, koje ni jedan drugi obnovljivi izvor energije ne može da reši.
Ukoliko posmatramo finansijski aspekat i ako uzmemo u obzir i troškove zbrinjavanja generisanog otpada, biogas elektrane su, u tom slučaju, zaista najjeftiniji način dobijanja energije.
*Nedavno je počela izgradnja biogasnih postrojenja u Srbiji, kakav je potencijal naše zemlje u tom smislu?
– Potencijali Srbije u proizvodnji biogasa su izuzetno veliki. S obzirom da je Srbija tradicionalno poljoprivredna zemlja i prema dostupnim podacima 65% Srbije čini poljoprivredna površina, govorimo o velikoj količini otpada sa farmi, odnosno sirovini koja se koristi za dobijanje biogasa.
Foto: Ustupljene fotografije
Ukoliko uzmemo u obzir količinu otpada koju bismo mogli da prikupimo i iskoristimo za rad biogas postrojenja, mogli bismo, bez ikakvih problema, da imamo instalisano 500MW iz biogasa. Ukoliko bismo dalje prečistili taj biogas do nivoa biometana, mogli bismo da podmirimo 50% Srbije za prirodnim gasom.
Dakle, biogas ne treba da posmatramo samo kao obnovljiv izvor energije, već kao strateški sektor kojim se potencijalno može zadovoljiti 50% domaće potrošnje prirodnog gasa.
Trenutno u Srbiji u punom kapacitetu radi 39 biogas postrojenja, sa ukupnim instalisanim kapacitetom od oko 39 MW. S obzirom da smo mlado tržište, ovo je impozantna cifra. Pokazatelj da se tržište razvija u dobrom pravcu jeste da trenutno imamo čak 79 postrojenja u privremenom statusu, sa ukupnim planiranim kapacitetom od oko 36 MW (to su postrojenja koja su u nekoj od faza izgradnje) a to je pokazatelj da će u narednih jednu do dve godine sektor značajno porasti.
*Koji su najveći izazovi za proizvođače biogasa?
– Izazovi bavljenja biogasom su brojni čak i u razvijenijim evropskim državama. Pre svega, biogas tehnologija je izuzetno kompleksna i daleko kompleksnija od svih ostalih OIE. Jedino biogas postrojenje koristi sirovine u svom radu.
U evropskim državama, biogas operateri naplaćuju zbrinjavanje otpadnih sirovina na ekološki prihvatljiv način, odnosno postoje takse za skladištenje otpada sa farmi na ekološki način, te su poljoprivrednici u obavezi da ostatke iz poljoprivrede zbrinu onako kako to Zakon propisuje (a jedna od opcija su biogas postrojenja). U Srbiji, biogas operateri te sirovine otkupljuju, u skladu sa tržišnim uslovima. Otkup tih sirovina često predstavlja finansijski izazov za operatere. Neotkupljen otpad (ostaci) kao što je na primer stajnjak, se na farmama, često ostavlja nenatkriven na pistama ili u lagunama i tako emituje u atmosferu metan, gas sa efektom staklene bašte, koji je čak 22 puta razorniji od ugljen dioksida. Takođe, žetveni ostaci se često spaljuju i uzrokuju katastrofe nesagledivih razmera.
Izazov za investitora je i činjenica da izgradnja jednog biogas postrojenja najduže traje (u proseku dve godine), a ukoliko se biogas postrojenje, zbog bilo kog razloga, zaustavi potrebno je oko šest meseci da se čitav proces ponovo stabilizuje i pokrene. Zatim, u proces dobijanja biogasa uključeni su stručnjaci različitih profila, inženjeri elektrotehnike, mašinstva, hemičari, biolozi, agronomi, veterinari, ekolozi. Dakle, put od ubacivanja otpada u digestor pa do isporuke struje na mrežu izuzetno je zahtevan i kompleksan.
Međutim, trenutno, najveći izazov za čitav sektor, leži u činjenici da od uvođenja aukcija u sektor biogasa, u martu 2021. godine, pravna regulative nije zaokružena, a proces aukcija je nedefinisan, te u skladu sa tim, ne možemo da privučemo nove investitore u sektor.
Foto: Ustupljene fotografije
S obzirom da su aukcije “prepisane” sa daleko razvijenijih evropskih sektora, smatrali smo ih neprimenjivim u našem, još uvek mladom sektoru, i kao ekspertsko udruženje, smo se glasno zalagali za njihovo odlaganje (dok sektor ne ojača). Ipak one su Zakonom o OIE uvedene, a dogodilo se ono čega smo se i pribojavali – dve i po godine sektor je bez zaokružene pravne regulative.
*Gledajući unapred, Srbiji je potrebna radikalna transformacija proizvodnje i potrošnje energije, gde vi vidite još šanse.
– Posle svega što se dogodilo u prošloj godini, jasno je da se energetska nezavisnost dugoročno može postići samo oslanjanjem na domaće obnovljive resurse. Jedan od osnovnih stubova energetske zavisnosti u Srbiji biće obnovljivi izvori energije, a posebno biogas.
Šansu vidimo u daljoj podršci sektoru OIE, a naročito biogasa i upotrebi biometana.
Mi se, kao udruženje, aktivno zalažemo za informisanje i akcentovanje značaja biometana, ali trenutno u Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja bi regulisala proizvodnju. Verujemo da će se to promeniti u skladu sa trenutnom situacijom.
*U Srbiju su počele u tom smislu da ulažu i kompanije iz Nemačke, ima li prostora za daljim investicijama?
– Pre pet godina smo potpisali prvi partnerski projekat sa Nemačkom Biogas Asocijacijom, koji je finansiran od strane Nemačkog Ministarstva za privrednu saradnju i razvoj. Srbija je, kroz kompleksan audit, koji koji su sagledani svi aspekti koji mogu da utiču na sektor, ocenjena kao veoma perspektivno tržište za biogas. Udruženje Biogas Srbija, krovno udruženje za biogas u Republici Srbiji, uz podršku naših nemačkih kolega iz Fachverband Biogas e.V. (Nemačke Biogas Asocijacije) aktivno radi na jačanju sektora, stabilizaciji, daljem razvoju, kao i stvaranju što boljih uslova za rad u sektoru.
Podrška koju imamo iz Nemačke, ogleda se, pre svega, u transferu znanja i iskustva sa nemačkog biogas sektora. Nemačka je oko 20 godina ispred nas u ovom poslu i s tim u vezi, njihova ekspertiza nam je dragocena.
Trudimo se da razvijamo sektor po ugledu na Nemačku i da idemo u skladu sa trendovima iz Nemačke i Evrope. Članovi smo i Evropske Biogas Asocijacije – EBA, gde kao krovno udruženje predstavljamo Srbiju, a uključeni smo i u sve njihove planove koji se tiču razvoja biogasa na evropskom nivou. Trenutno je u fokusu biometan, pa po ugledu na Nemčku i Evropu pokušavamo da podržimo razvoj biometana i u Srbiji.
Nemačka, kao vodeća evropska ekonomija i apsolutni lider u biogasu u evropi sa izgrađenih 10.000 biogas postrojenja, a ako posmatramo sa aspekta razvijenosti tehnologije i svetski lider. Izuteno nam je značajno da o biogasu učimo od njih.
Svakako da ima prostora za dalje investicije, a naredni koraci su vezani za biometan i smatramo da će se tek preduzimati veliki koraci na tom polju, a biogas tržište u Srbiji tek očekuje intenzivan rast i razvoj, u skladu sa trendovima u Evropi i svetu. Jedino što nam nedostaje, da bi investicije mogle da se dalje sprovode je zaokružena pravna regulative za naš sektor.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.