Ako je suditi po najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, negativni efekti energeske krize značajno su ubrzali energesku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, čije učešće bi u proizvodnji struje sa sadašnjih 30, 2030. godine trebalo da se uveća čak na 61 procenat. Takva predviđanja najavljuju značajno potiskivanje potrošnje preskupih fosilnih goriva, nafte, gasa i uglja, zbog čega su se i energetske strategije u mnogim državama preko noći menjale.
0:00/ 0:00
Foto: Shutterstock / Ringier
Efekte te krize je i Srbija osetila na svojoj koži ali je pitanje može li i ona da prati ovakve trendove tim pre što je energetsku tranziciju faktički započela 2021. godine donošenjem novog zakonodavnog okvira. Pri tom ona kreće iz relativno nepovoljne pozicije, imajući u vidu da trenutno više od 70 odsto električne energije se dobija iz uglja.
Ako se tome doda da podzakonski akti, koji bi učinili primenljivim Zakon o OIE, nisu još gotovi, onda je gotovo izvesno da su predviđanja Međunarodne agencije za energetiku (IEA) da 2030. godine učešća OIE u proizvodnji energije od 61 posto, nedostižna za Srbiju. Ipak, te dileme i putevi srpske energetske tranzicije biće definisani u Strategiji energetskog razvoja i Nacionalnom energetskom planu, koji treba da se završe do kraja ove godine. Tako bar za “Blic Biznis” kaže Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.
– U energetici ne možete da vidite rezultate na kratki rok što znači da mora dugoročno da se planira, bar za narednih 25 godina. Imamo izuetan energetski miks uglja i hidropotencijala. Hidropotencijali su nam bitni za OIE koje ćemo imati sve više u našoj mreži jer nas na to obavezuju i dokumenti koje smo preuzeli. Pri tom naš energetski sistem moramo da posmatramo u totalu i da uradimo analizu kako bi utvrdili našu energetsku tranziciju. Mi taj proces nismo završili, a kada ga završimo biće jasno koliko OIE možemo na mrežu da unesemo, ali i da li će gas biti tranzicioni energent, navela je Đedović.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Ona je dodala da će analiza, u koju je uklječena i norveška firma “Rystad Energy”, biti polazna tačka za mnoge izazove koji predstoje .
-Srbija je na presudnom putu energetske tranzicije i treba da odlučimo koje mere da sprovedemo, a da istovremeno obezbedimo energetsku nezavisnost. Nijedna tranzicija nije ni laka ni brza, a potrebno je da nađemo način da bude pravedna, rekla je ministarka.
Ako bi moglo da se čita između redova onda se može zaključiti da ministarka Đedović nije sklona odokativnim projekcijama korišćenja OIE u narednom periodu već da čeka reč stručnjaka. To bi moglo da znači da najave prethodne ministarke Zorane Mihalović, po kojima bi 2040. godine Srbija mogla da proizvede minimum 40 procenata električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora, nisu izvesne. Da je to tako može se zaključiti i iz izjave Miroslava Tomaševića, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“
– Potrebna je tranzicija po meri Srbije jer svaki ishitreni korak može skupo da nas košta. Sada na globalnom tržištu vidimo posledice te brzine. EPS ima svoj put i biće trasiran održivo, a nikako da budemo zavisnici od uvoza električne energije. Naš cilj je sigurno snabdevanje privrede i građana Srbije, a kada imamo viškove električne energije da prodajemo na tržištu – rekao je Tomašević na skupu „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana“.
Foto: TV Pink / screenshot
Na istom skupu obazriva je bila i Jelena Matejić, direktorka EMS-a.
-Vrlo je važno sve uraditi na održiv način, međutim, ako budemo imali visoke troškove tu tranizciju nećemo ni dočekati. Zato je važno da odgovore o načinu i tempu tranzicije treba da da samo struka -navela je Matijeić.
Svetska struka odnosno Međunarodna agencija za energetiku kaže da su trajni dobitnici usled krize na strani energetskih izvora sa niskim emisijama, uglavnom obnovljivim. Domaća je pak malo obazrivija odnosno tvrdi da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu, koji je budućnost, ali da nema države koje svoju svoju energetsu bezbednost zasnivaju na OIE.
-Moramo da nađemo balans koliko zelene energije mora da bude u našem energetskom sistemu. EU se našla u problemu jer ga nije našla odnosno ušla je prebrzo u zelenu tranziciju. Zato Srbija u svojoj strtegiji ne treba da se vodi pomodarstvom u ovoj oblasti, odnosno da insitira na zelenoj energiji po svaku cenu jer je jasno da ne možemo lako da zamenimo ugalj,iz koga se 70 posto struje proizvodi. I naša infrastruktura mora da se prilagodi za taj vid energije. Zato za početak bi mogli da saniramo sve zgrade u narednih 10 godina i uštedimo energiju ili zaustavmo gubitke struje na elektromereži koji idu i do 15 posto. U narednim decenijama ne možemo se odreći uglja, nafte,ili gasa -objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za “Blic Biznis”.
Foto: Tanjug / screenshot
Ljubenko Savić, iz Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS kaže da je najveći potencijal Srbije solarna energija.
– Imamo 30 odsto većeg potencijala od Nemačke ili 40 odsto od zapadnih zemlja. Imamo preko 2.000 sunčanih sati – navodi Savić.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.