U prvim danima januara 2023. godine Bloomberg je objavio opsežan pregled u kojem su globalne finansijske i bankarske grupacije i makro-stragegisti sa Vol Strita dali svoje prognoze kretanja u godini koja je pred nama. BNP Paribas, Citi, JPMorgan, Goldman Sachs, Morgan Stanley, UBS i mnogi drugi izneli su svoje viđenje o perspektivama rasta, inflaciji, monetarnoj politici i dugo najavljivanoj recesiji. U mnoštvu stavova teško je naći optimističan –naprotiv, izražen je konsenzus da je kriza neizbežna sa obe strane Antlantika. I pak, optimistično je što većina analitičara smatra da će kriza biti srednje jačine. Ponovo otvaranje Kine očekuje se nakon prvog kvartala 2023., a njen značajniji rast tek krajem godine. Recesija će se najviše osetiti u Evropi, gde su prihodi stanovništva erodirani visokim cenama energenata i inflacijom, a industrisjki sektor je već u kontrakciji, naročito grane koje su energetski intenzivne (proizvodnja hemikalija i proizvodnja osnovnih metala). Amerika će najmanje osetiti recesiju, budući da je najveći šok posle inicijalnih inflatornih udara podizanja kamatnih stopa već prošao. Monetarno stezanje bi trebalo da bude dosta blaže, inflacija se smiruje, a tržište rada “hladi”, budući da je jaz između postpandemjske (prekomerne) tražnje i (ograničene) ponude sveden na minimum. Istovremeno, prisutna je i normalizacija u lancima snabdevanja. Među rastućim ekonomijama izdvajaju se Brazil, Čile, Kolumbija, dok su evropske ekonomije u najtežem položaju zbog neposredne blizine ratnih dešavanja na kontinentu i zavisnosti od energenata i robe iz Rusije i Ukrajine.
Rast u 2023.
Od oktobra 2022. kada je MMF objavio prognozu globalnog rasta od 2,7% u 2023. godini, globalnaekonomska situacija se znatno pogoršala. Na osnovu najnovijih raspoloživih indikatora, globalni rast u 2023. mogao bi biti 2% u optimističnom scenariju(posle 3,2% u 2022.), a još niži ako se iz računice isključi Kina, koja bi jedina mogla imati rast veći od 4%. Očekivan rast u SAD iznosi oko 1%(posle 1,6% u 2022. godini), a Evrozonu u najboljem slučaju simboličan rast od 0,2%, mada je veća verovatnoća da će biti u kontrakciji od oko -0,5%. U grupi rastućih ekonomija očekuje se rast od 2,9%, odnosno 1,8% ako se iz računice isključi Kina.
Foto: Evropska komisija / screenshot
Mišljenja su podeljena –UBS(Union Bank of Switzerland)pesimistično ističe da će 2023. godina biti „godina istorijski niskog rasta“, najnižeg od 1993. (isključujući Covid-19 pandemiju i SFK iz 2009.), i da će 13 od 32razvijeneekonomije iskusiti kontrakciju u trajanju od najmanje dva kvartala. UniCredit, s druge strane, procenjuje globalni rast u 2023. od 1,8% i definiše ga kao „tehničku recesiju srednje jačine“. I pored sumornih prognoza ekonomskog rasta, večina analitičara nadolazeću recesiju definiše pre kao usporavanje, nego kao sveobuhvatnu snažnu krizu. Mnogi ometajući faktori iz 2022. najverovatnije će se u potpunosti „vratiti u normalu“. Iako se očekuje generalno loša godina, njena druga polovina bi trebalo da donese početak oporavka za EU i SAD, kada će napori Feda i ECB dobiti pozitivnu potvrdu u vidu konačne stabilizacije cena i oporavka realnih prihoda. Nešto solidniji i stabilniji rast može se očekivati tek 2024.
Recesija
Agresivna restriktivna monetarna politika Fed-a , koji je čak 7 puta u 2022. podizao kamatne stope do nivoa od 4,5%, najsnažniji je okidač za pojavu recesije u 2023. godini. Naime, visoke kamatne stope povećavaju cenu kredita neophodnih za investicije, čime se smanjuju agregatna tražnja i rast. Dolar jačai time ugrožava ostatak sveta, naročito ekonomije koje su zadužene u toj valuti. Trenutno ne postoje pokazatelji koji bi potvrdili ulazak Amerije u recesiju. Naprotiv, posle najjačih inflatornih udara u 2022. i inicijalnog rasta kamatnih stopa, stiče se utisak da je krizni momentum prošao. Bolne posledice Fedovih monetarnih restrikcija odrazile su se već u prvoj polovini godine kada je talas otpuštanja zahvatio pojedine segmente američke ekonomije (automobilsku industriju, agencije za trgovinu nekretninama, lance elektronske trgovine), zbog povećanih troškova poslovanja i visoke inflacije. U 2023. godini rast američke ekonomije bićeusporen naoko 1%, ali kontrakcija se za sada ne očekuje.
U Evropi je situacija kompleksnija –konstelacija negativnih dešavanja: energetski šok u tandemu sa visokom inflacijom i posledicama pandemije Covid-19, kao i blizina ratnih sukoba uz istovremno visoku zavisnost od ukrajinskih i ruskih energenata i proizvoda, predstavljaju „perfect storm“ situaciju. Međutim, zahvaljujući blagoj zimi, obezbeđenim zalihama gasa i uštedama domaćinstava koja su ove zime trošila za 20-25% manje energije nego uobičajeno, ni u Evrozoni kriza ne bi trebalo da eskalira u jačoj meri. Veći problem će biti period oporavka, budući da su mnogi biznisi demotivisani da zapošljavaju i investiraju, zbog visoke cene gasa, nepovoljnih kreditnih uslova i opšte neizvesnosti.
Evropa
U Evrozoni je rast u trećem u odnosu drugi kvartal iznosio 0,3%, a u odnosu na isti kvartal prethodne godine 2,3%. Inflacija je u novembru 2022. bila 10,1%, a prema fleš proceni u decembru 9,2%. ECB je u 2022. četiri puta podizala kamatne stope, koje su u decembru 2022. dostigle 2,5%. Kristalina Georgieva11je izjavila da će 1/3 zemalja sveta biti u recesiji 2023. godine, i čak polovina zemalja EU. Očekuje se da Italija i Nemačka budu pogođene jače od ostalih zemalja, budući da su više zavisneod ruskih energenata, dok Francuska i Španija imaju više diverzifikovane izvore energetskog snabdevanja i zastupljeniji uslužni sektor, zbog čega će lakše proći kroz naredni period.
Nemačka će u 2023., prema proceni Bundesbanke12, imati kontrakciju od oko -0,5% u 2023. posle rasta od 1,8% u 2022., ali već u drugoj polovini godine očekuje se oporavak baziran na suzbijenoj inflaciji, rastu eksterne tražnje i smanjenim pritiscima na strani energenata. U 2024. očekuje se rast od 1,7%. Energetski intezivne industrije u Nemačkoj beleže pad od -12,9% u novembru 2022. u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Italija se nalazi u situaciji visoke zaduženosti (150% BDP-a)ivisokih prinosa na obveznice (preko 4%), što je-uz oslabljene makro fundamnete -dovodi u izuzetno osetljiv položaj. Budući da država subvencioniše domaćinstva zbog visokig izdataka za energentei da se očekuje da to nastavi i u 2023. godini, projektovan je fiskalni deficit od oko -4,5%, a očekuje se kontrakcija od oko -0,2%.
Najugroženije industrije
Evropska industrija biće najveća žrtva sukoba u Ukrajini, energetske krize i inflacije. Dva sektora, po svojoj prirodi energetski najintenzivnija, izdvajaju se kao najveći gubitnici:
Proizvodnja metala -Proces topljenja i prerade metalazahteva ogromne količine energije (najviše gasa), što zajedno sa opdajućim cenama metala na svetskom tržištu dovodi do drastičnog pada profitabilnosti ovih sektora. O razmerama ovog pada najbolje govori podatak da je prosečna cena električne energije u septembru 2022. iznosila 375 evra za megavatsat, što je deset puta više nego u septembru 2021. To znači da za topljenje jedne tone aluminijuma utrošak energije košta oko 5,200 USD, što je duplo više od spot cene aluminijuma (koja je oko 2,500 USD). Zbog ovakve situacije procenjuje se je da je trenutno skoro pola kapaciteta metalne industrije u Evropi zatvoreno.
Foto: shutterstock
Proizvodnja hemikalija-drugi po redu energetski intenzivan sektor, takođe se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Samo BASF, najveća nemačka fabrika hemikalija, godišnje potroši energije koliko cela Danska13. Proizvodnja amonijaka i veštačkog đubriva je više nego prepolovljena, a zbog ekonomske krize smanjena je i potražnja za industrijskim vlaknima, polimerima, plastikom koja se koristi u automobilskoj industrijii drugim poluproizvodima koji se koriste širom prerađivačke industrije.
U Srbiji je takođe zabeležen negativan trend u ove dve oblasti: proizvodnja osnovnih metala beleži pad od oko 15% u periodu januar-novembar 2022, a proizvodnja hemikalija 5%. Izuzetno neprofitabilan biznis model u metalnoj i hemijskoj industriji primorao je korporacije u da smanjuju proizvodnju ili čak zatvaraju pogone. Ako bi se takva situacija prolongirala, evropske kompanije bi izgubile svoj deo tržišta u svetu i njihovo mesto bi najverovatnije zauzela Kina. Dakle, u pitanju je srednjoročni ili čak dugoročni gubitak za ceo kontinent.
Automobilska industrijatreća je žrtva ekonomskog zastoja -iako manje energetski intenzivna predstavlja oko 7% autputa Evropske Unije i veoma je uključena u vrednosne lance, kako kao snabdevač tako i kao konzument. Cene u 2022. su najviše porasle za inpute koji se koriste u proizvodnji električnih automobila (a koji se mahom nabavljaju iz Rusije i Ukrajine). Automobilska industrija ima problem viška kapaciteta još od pre pandemije, a u poslednje dve godine smanjena potražnja i problemi u snabdevanjudodatno su pogoršali profitabilnost automobilskog sektora. Očekuje se da će porizvođači automobila smanjivati investicije i proizvodnju u regionu, a da bi u bliskoj budućnosti moglo doći do dislociranja proizvodnje u područja gde su troškovi niži.
Dakle, nezavisno od predviđanja same jačine kriznog udara, izvesno je da ekonomski ciklus ulazi u opadajuću fazu i da je era jeftinog novca završena. Sve navedene prognoze baziraju se na razvoju geopolitičke i ekonomske situacije u skladu sa događajima u poslednjih nekoliko meseci. Ipak, naglašeni su i jaki rizici –da centralne banke neće uspeti da obuzdaju inflaciju, da će monetrano stezanje „ugušiti“ekonomiju i da će geopolitički sukobi eskalirati. U svakom slučaju, politika štednje na svim nivoima ostaje kao jedini prioritet i eventualna zaštita od spoljašnjih šokova.