Stari zanat je veština ručne izrade određenog predmeta od samog početka do finalne izrade proizvoda i sve fazi u stvaranju ovakvog proizvoda vrši jedna osoba. To je način izrade kako se radilo u prošlosti, za koje su se koristili ručni alat i oni se smatraju čuvarima tradicionalnog narodnog stvaralaštva.
Zašto i kako su zanati postali “stari” zanati?
Ručna izrada predmeta je bila neophodna i važna dok nije došlo do pojave industrijske proizvodnje koja je polako uništila sve male zanate i zanatlije.
Prelaskom sa ovakve ručne proizvodnje na industrijsku, mašinsku proizvodnju, zanatlije su bili najviše pogođeni i samo pojedini su opstali na tržištu dok su ostali bili primorani da zatvore svoje radionice i nestanu sa tržišta. Zanatlije koji su imali veći prihod su svoj novaj uložili u fabrike i nastavili sa radom na taj način.
Kako se industrijka proizvodnja razvijala, a država sve više ulagala u takav vid proizvodnje, takvi proizvodi su postali sve jeftiniji, dok su zanatski, ručno rađeni proizvodi postali skupi naspram njih i nisu nikako mogli da se takmiče sa jeftinom industrijskom proizvodnjom.
Ručni, zanatski rad je izgubio svoju vrednost i značaj, upravo zbog cene svojih proizvoda. Ljudima je postalo bitno da nabave jeftin proizvod.
Država i pomoć starim zanatima
- godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija su raspisali Konkurs za dodelu subvencija za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata na koji je pristiglo 59 predloga projekata. Komisija zadužena za taj projekat je utvrdila da su 53 predloga ispunila uslov i uzeti su u razmatranje.
Rešenjem o dodeli subvencija, odabrana su 33 privredna subjekta za pružanje podrške dodele sredstava iz budžeta Republike Srbije i dodeljeno je 11 subvencija privrednim subjektima za zapošljavanje lica kod privrednog subjekta koji se bavi tradicionalnim zanatima, kao i 22 subvencije privrednim subjektima za promociju proizvoda i usluga tradicionalnih zanata. Ukupan iznos koji je izdvojen iz budžeta Republike Srbije za ove subvencije je iznosio 8.000.000,00 dinara.
Udruženja žena i stari zanati
Na nivou Srbije postoji veliki broj udruženja žena koje se bavi raznim aktivnostima, a mnoga udruženja se bave očuvanjem starih zanata i ručno rađenih proizvoda. Najveći broj tih udruženja se nalazi na selima koja imaju dugačku i lepu tradiciju.
Njihove aktivnosti kada je u pitanju čuvanje tradicije i ručni radovi su izrada ikebana, goblena, pačvork, oslikavanje stakla, heklanje, vez, izrada posteljine, grnčarija, kao i dekupaž,izrade magneta i sličnog. Ovakva udruženja se bave očuvanjem tradicije i čuvanjem starih zanata i vrednosti koje tradicija predstavlja.
Dobri primeri starih zanata u današnjici
Zahvaljujući državnim subvencijama, kao i internetu koji je omogućio prodaju na inostrana tržišta, mnoge zanatske aktivnosti su uzele maha i uspele da se probiju na tržište. Predstavljamo vam neke primere.
Saračka radionica Ronto iz Kikinde
Saračka radionica Ronto iz Kikine je osvojila subvencije iz budžeta Republike Srbije. Ona se bavi izradom unikatnih predmeta od kože, a to je ujedno i jedan od najstarijih srpskih zanata.
Sarači su nekada ručno izrađivali novčanike, zutrole za vatreno oružje, sedla, opasače, a danas je proizvodnju tih proizvoda preuzela industrijska proizvodnja.
Ova radionica/radnja je uspela da opstane tako što je spojila tradicionalan i moderan način izrade.
Oni prave uglavnom unikatne predmete od kože za stare bicikle, kao što su torbe i prateći delovi. Prave obuću za bebe, kožne minđuše, kaiševe, priveske, futrole, strap za kamere, nesesere i veliki broj raznih proizvoda koji mogu da se naprave pomoću kože. Iako je ovo stari zanat, oni su ga prilagodili današnjem tržištu i zadržali stari zanat u savremenom vremenu.
Svoje proizvode su uspeli da probiju i na inostrano tržište pomoću online prodavnice etsy i tako su uspeli da ovaj najstariji srpski zanat plasiraju u druge države i naprave profit.
Zahvaljujući subvencijama koje su dobili od države, uspeli su da zaposle novog radnika i samim tim, postignu potrebnu proizvodnju koja im je potrebna da bi ostvarili veći profit.
Ova saračka radnja je dobar primer da stari zanati mogu biti profitabilni i u savremenom vremenu ukoliko smo unikatni, kvalitetni i znamo kako da se probijemo na tržištu. A osim kvalitetnih i unikatnih proizvoda, čuva se stari zanat koji je bitan za očuvanje tradicije.
Pinteri za francusko tržište
Pinteri su majstori koji prave i popravljaju drvene bačve i burad. I nije nimalo lak posao. Pinter mora dobro da poznaje strukturu, kvalitet i osobine drveta, jer nije svako drvo pogodno za bure. Sve mora da se dobro proveri kako ne bi došlo do situacije u kojoj namirnice u drvenom sudu propadnu.
U Srbiji je sve manje ovakvih majstora i ovaj zanat polako odumire. Nažalost, mladi nisu zainteresovani za ovaj posao. A i kada je bilo koji drugi zanat u pitanju, mladi nemaju ambicije da budu zanatlije.
Jedan od najmlađih pintera u Srbiji je Nikola Cvetković koji ima 29 godina i firmu koja proizvodi kvalitetnu burad. On živi u selu Modrica kod Kruševca i on je treći u generaciji u svojoj porodici koji se bavi ovim poslom. On je zajedno sa svojim bratom Aleksandrom osnovao preduzeće za proizvodnju i plasman burića.
Ovaj tradicionalni zanat su prilagodili savremenim uslovima poslovanja, kao i zahtevima tržišta i unapredili već započet porodični biznis. A zahvaljujući kvalitetu i cenama, uspeli su da se plasiraju na francusko tržište i svoju burad prodaju francuskim destilerijama i vinarijama. Imaju puno ugovorenog posla i uspešno posluju baveći se ovim starim zanatom.
Koliko god se smatralo da su zanati neisplativi i neprofitabilni, imamo primere koji pokazuju suprotno. Bitno je da se pronađe način da se proizvod istakne, kao i u svakom drugom biznisu, a zanati će svakako uvek biti deo naše tradicije koliko god industrijska proizvodnja napredovala.