On je na panelu o uticaju rata u Ukrajini na Zapadni Balkan upozorio da se tokom krize povećava ekonomska razlika između zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana, jer je region ranjiviji od ostatka kontinenta, budući da ima više ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
Dodao je da će to dovesti do nezadovoljstva građana u regionu evrointegracijama i ocenio da će sledeća godina biti izuzetno teška.
Svi smo u evropskom ekonomskom brodu, jer najčešće investicije dolaze iz zemalja članica EU, ali se ekonomska razlika povećava, jer je spoljnotrgovinski deficit regiona oko devet milijardi evra, a region dobija isti izonos od EU, ali u periodu od sedam godina. Deset puta više Gračka dobija od zemalja Zapadnog Balkana i zato se razlika povećava, istakao je Dimitrov govoreći na skupu koji je organizovao Delfi ekonomski forum.
On je ocenio kako EU ništa opipljivo nije uradila od pridruživanja Hrvatske 2013. godine i naglasio kako rat u Ukrajini pokazuje da, ukoliko EU želi da ima ulogu i težinu u novom svetu koji nastaje, ovaj region mora da postane deo nje.
Dimitrov je zaključio kako bi EU morala da kreira situaciju gde je članstvo moguće i opipljivo na horizontu i uz određivanje datuma kada će države ući u EU.
Podsetio je da Srbija pregovara osam godina, ali da nema mnogo zatvorenih pregovaračkih poglavlja i istakao kako to znači da nešto nije u redu sa samim procesom pridruživanja.
Generalni sekretar Bledskog ekonomskog foruma Peter Grk izneo je slična zapažanja o tome kako je proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana neefikasan i naveo kako su mnogi pomislili da će posle 24. februara biti ubrzan.
Neki su mislili da će proces pridruživanja biti ubrzan nakon početka rata u Ukrajini i da će EU odlučiti da je geostrateški bitnije imati Zapadni Balkan unutar EU nego van nje. Došlo je do otrežnjenja u EU, jer smo razumeli da smo ranjivi ukoliko ne ujedinimo kontinent, rekao je Grk.
On je, međutim, procenio da se to neće desiti brzo, nego da će ići malo brže.
Grk je naglasio da EU prolazi kroz seriju kriza od kojih je jedna način odlučivanja i naveo da je slučaj Severne Makedonije pokazao da jedna zemlja može da blokira početak pregovora.
On je ocenio da ekonomska saradnja ne može da reši sve, jer nije samo ona u pitanju, već i zajedničke vrednosti.
Ben David: Švedska pomogla EU integracijama Srbije sa 300 miliona evra
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David izjavila je danas na 22. Beogradskom ekonomskom forumu da se zemlje Zapadnog Balkana koje su kandidati za EU moraju jasno opredeliti za politiku EU prema Ukrajini.
Ona je na panelu Otključavanja procesa priključenja Zapadnog Balkana EU: Šta možemo očekivati od samita u Tirani? navela da će predsedavanje Švedske Evropskom unijom od 1. januara biti obeleženo podrškom Ukrajini.
Mirna, demokratska, slovenska, pravoslavna država koja nije predstavljala nikakvu pretnju. Mi smo na granici pretnje bezbednosti u Evropi, jer imamo nuklearnu silu koja je lansirala masivnu agresiju, nakon parcijalnog ugrožavanja delova teritorije Ukrajine, a vidimo sve više dokaza o zločiinima, tako da je ovo istorijsko vreme, rekla je ambasadorka Ben David.
Dodala je kako će Švedska na čelu EU pomoći braći i sestrama iz Ukrajine i da očekuje od država kandidata, uključujući Srbiju, da naprave izbor i izaberu EU koja nudi najveću garnaciju demokratije, ekonomske sigurnosti.
Ben David je navela da je Srbija potrebna EU, kao i da EU treba Srbiji.
Istakla je da je najvažnija veza Švedske i Srbije velika srpska dijaspora u toj zemlji i podsetila da je Švedska u poslednjih 20 godina donirala više od 300 miliona evra Srbiji za različite ekološke projekte.
Ambasador Italije u Beogradu Luka Gori smatra da se mora promeniti dinamika pridruživanja zemalja kandidata EU i ocenio kako za to postoji kolektivna odgovornost obeju stana.
On je rekao kako postoji upozoravajuće osećanje populacije u Srbiji u vezi sa proširenjem EU, jer, kako je naveo, poslednje istraživnje Crte pokazuje da dve trećine građana nema nikakvo mišljenje o perspektivi učlanjenja.
To znači da prihvatate status kvo i da se predajete fatalizmu, odnosno da mislite kako ne možete da promenite perpsketviu i da napredujete. Moramo se boriti protiv ovog fatalizma koga ima i u Briselu, u glavnim gradoviima Evrope i na Baklanu, poručio je Gori.
On smatra kako treba ponovo lansirati proces pridruživanja i to brzo, jer događaji na međunarodnoj sceni zahteva od EU da bude aktivna.
Naveo je nekoliko stvari koje je ocenio kao ključne za evrointegracije Srbije, a to su reforme koje zahteva Brisel, uviđenje sankcija Rusiji, normalizacija odnosa sa Kosovom i konstruktuvniji odnos sa Hrvatskom.
Gori je rekao kako je Italija posvećena proširenju EU i podsetio kako u Srbiji posluje više od 1.200 italijanskih kompanija.