Đikić: Nova tranziciona pravila porekla u CEFTA povećaće konkurentnost

On je objasnio da će to dovesti do povećane konkurentnosti u okviru zemalja CEFTA i dalje prema Evropskoj uniji i EFTI.

cefta

Objašnjavajući koliki je napredak postojanje ovog sporazuma donelo zemljama članicama, on je naveo da je u 15 godina postojanja CEFTA od 74 do 127 odsto povećan obim međusobne trgovine a proširen je i opus pitanja kojima se ona bavila.

“U početku su to bila samo carinska i pitanja pravila porekla a u poslednjih pet-šest godina broj tema je veći pa se razgovara o trgovini uslugama, čemu je bila posvećena gotovo cela prošla godina, zatim o elektronskoj trgovini. Tu je i odluka o profesionalnim kvalifikacijama, o radnim dozvolama ili njihovom ukidanju za određene kategorije ljudi, kao i odluka o AEO, odnosno o međusobnom priznavanju sistema autorizovanih ekonomskih operatera i odluka o upravljanju rizikom na celoj teritoriji CEFTE”, rekao je Đikić.

Dodao je da su sve administracije iz regiona bile posvećene tome da se odluke usaglase i da se nada da će takvu posvećenost slediti i politički nivoi, te da će odluke tokom ove godine biti usvojene.

Prema njegovim rečima, postavljeni su i prioriteti za 2023. godinu, pa će se raditi na upravljanju rizikom, priznavanju sertifikata za infrastukturu kvaliteta u okviru regiona, kao i širenju nivoa usluga, odnosno priznavanju turoperatera u regiji.

Takođe i na harmonizaciji fitosanitarnih sertifikata u okviru odluke o voću i povrću i harmonizaciji veterinarskih sertifikata, što bi, ocenjuje Đikić, dovelo do jednostavnijeg funkcionisanja na tržištu CEFTE, budući da su svi ovi propisi usklađeni sa propisima Evropske unije pa će kompanije sticati bolju konkurentnost prema EU.

“S druge strane radimo i na tzv. zelenim koridorima, gde smo lane završili aktivnosti na harmonizaciji svih prelaza u okviru regiona i započeli aktivnosti na zelenim koridorima sa EU.

Prvo lane u julu potpisivanjem dogovora sa Grčkom i Severnom Makedonijom, zatim plavi koridori preko Jadranskog mora između Italije, Albanije i Crne Gore i u decembru prošle godine potpisivanje Hrvatske sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom što bi sve moglo dovesti do toga da naši privrednici imaju brži protok roba preko graničnih prelaza,” rekao je Đikić.

Naveo je da su tu posebno važni prelazi prema EU budući da 70 odsto našeg izvoza ide kamionskim transportom prema EU.

Ove i narednih godina svakako će se raditi i na masovnijem korišćenju elektronske trgovine koja je počela da se u regionu naveliko koristi u vreme pandemije.

“Analize pokazuju da bi trgovina u regionu mogla da se poveća za oko milijardu evra ukoliko bi se usvojile sve odluke koje smo doneli, o olakšanoj dostavi paketa, elektronskoj trgovini uopšte a u narednom periodu radićemo na smanjenju troškova plaćanja između zemalja”, rekao je Đikić.

Naveo je da bi elektronska trgovina posebno koristila malim i srednjim proizvođačima, jer nekada troškovi poštarine za pojedine jeftinije proizvode recimo između Srbije i Bosne i Hercegovine mogu da budu veći nego što taj proizvod košta.

“Region ima veliki potencijal da postane jedinstveno tržište za elektronsku trgovinu i tu bi se mogli naći i potencijali onih proizvođača koji ne izvoze ili ovim kanalom počnu izvoziti. Pripremili smo i odluku o geografskom blokiranju koja podrazumeva da kompanija ne može blokirati da se neki proizvod prodaje recimo samo u jednoj a ne u ostalim zemljama CEFTE”, rekao je Đikić i dodao da će uspostavljanje jedinstvenog elektronskog tržišta trajati dve-tri godine.

Kada je reč o širenju CEFTE, istakao je da će se raditi na proširenju na druge oblasti odnosno druge teme a što se tiče geografskog proširenja, kaže da je svima cilj da se ona ugasi time što će sve zemlje Zapadnog Balkana koje su sa Moldavijom članice ovog sporazuma, otići u EU pa CEFTA više neće biti potrebna.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com