U selu Gornje Grgure na opštini Blace, na oko 300 kilometara od prestonice, smešteno je gazdinstvo Ignjatović, na kome se šezdesetpetogodišnji deda Dragiša sa suprugom bavi organskom proizvodnjom voća.
Foto: Ringier
Gazdinstvo dede Dragiše prostire se na 4 hektara a pola od toga je pod zasadom voća. Samo organska šljiva zauzima dva hektara i 60 ari i to najboljih sorti: Stanley, Čačanska rodna, Julska lepotica… Kad ona rodi vredne ruke svih članova domaćinstva ne mogu da postignu sve pa u pomoć dođe i oko 30 radnika.
– Kad voćke rode, grane se saviju od ploda i treba to obrati. Samo šljiva bude od 60 do 80 tona, a dnevno se iz voćnjaka iznosi po sedam tona. Ma samo da vidite šta je to, zemlja se plavi od ploda. Koliko god smo baba i ja i dalje u dobroj snazi, za 10 dana koliko traje berba ne možemo da stignemo sami. Deca pomognu koliko mogu, dođu kad imaju odmor ali svakako moramo da unajmljujemo radnike da bi se sve stiglo da rod ne propadne – objašnjava deda Dragiša.
Foto: Ustupljene fotografije
Osim šljive, Ignjatovići na svom gazdinstvu uzgajaju i organsku jabuku. Iako nije bilo lako, deda Dragiša vredno je radio da u svom voćnjaku sačuva najstarije srpske sorte i danas ih sve do jedne ima u svom voćnjaku.
Dragiša se voćarstvom bavi od ranog detinjstva. Iako rad na njivi nije bio lak svih ovih 45 godina, koliko je bilo potrebne da stekne ovo što sada ima, isto bi kaže uradio ponovo.
– I sad kad bi imao 20 godina i ovako dobru ženu, ponovo bi započeo organsku proizvodnju i to baš na ovom mestu. Jeste da živimo udaljeni od grada ali ovo podneblje je idealno za uzgajanje voća i stvarno bi bilo šteta ne iskoristiti tu blagodat koju je priroda dala – kaže Dragiša.
Foto: Ustupljene fotografije
Od svega što se obere, domaćin prvu klasu predaje kompaniji za organsku proizvodnju sa kojom ima ugovor i njegovi plodovi prve klase idu direktno na evropsko tržište. Druga klasa odlazi za destilerije a i sam pravi rakiju za sebe, prijatelje i rodbinu.
Foto: Ustupljene fotografije
Kako je grad čest u ovim krajevima, ploda jabuka u voćnjaku deda Dragiše ne bude uvek u velikim količinama. U proseku od 20 do 30 tona godišnje bude ukupnog roda, a samo prva klasa ide takođe u zemlje EU. Ostalo deda Dragiša sa suprugom proda na pijaci, iskoristi za rakiju i za domaći sok. Ipak, organska proizvodnja je zahtevnija, i sva pravila moraju da se ispoštuju kako bi krajnji proizvod na kontroli opravdao i naziv koji nosi.
Foto: Ustupljene fotografije
– Voleo bih da u narednom periodu obnovim mehanizaciju. Sve je starao preko 40 godina. Baba više ne može da okopava šljivu, pa bi nam dobro došao voćarski traktor i freza pipalica. Ne tražim ništa džabe da mi neko da, već kad bi mi imao uslove za subvenciju to bi nam mnogi značilo i poboljšalo uslove rada i povećanje prinosa. Ja sam već podmladio neke voćke i konstantno to radim koliko mogu – kaže Dragiša.
Deda Dragiša je više puta nagrađivan zbog svojih voćarskih proizvoda vrhunskog kvaliteta o kojima su pisali i mediji širom Srbije.
Foto: Ustupljene fotografije
Dragiša je takođe kandidat za Najdomaćina 2023.
*Gazdinstvo: Domaćinstvo je u vlasništvu Dragiše Ignjatovića
*Mesto: Selo Gornje Grgure na opštini Blace
*Naziv farme: Gazdinstvo Ignjatović
*Delatnost: Voćarstvo – organska proizvodnja
*Dalja prerada: Rakija i sok za svoje potrebe
*Mreže: Ne
Podsetimo, pored vaših prijava za “Najdomaćina 2023” žiri će koristiti i jasno definisane kriterijume da izdvoji 100 najboljih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, od kojih će nakon toga izdvojiti 11 najboljih.
Projekat se organizuje uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore Srbije, a Blic će kao medijski partner okupiti najirelevantije stručnjake i zvaničnike agro sektora i spojiti ih sa najboljih srpskim poljoprivrednicima.