Inflacija – najpre zbog pandemije, a zatim i troškova zbog porasta cene energenata, već dve godine opterećuje ceo svet.
Vreme jeftinog novca je prošlo – i sada ulazimo u novu ekonomsku epohu. Srbija se do sada dobro držala, ali zatražen je i novi aranžman sa MMF-om.
Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je aranžman sa MMF-om dobra vest, u kriznoj smo godini, treća je godina suočavanja sa krizom, koja je počela od 2020. godine.
“Uspeli smo da isplivamo, da preživimo sva iskušenja. Ovo je godina prepuna opasnosti i u takvim uslovima aranžman sa MMF-om je dodatni mehanizam sigurnosti da predupredi neke probleme i šokove do kojih može doći u narednom periodu”, naveo je Erić.
Prema njegovim rečima, makroekonomska stabilnost i stabilnost generalno ključne su reči u nestabilnim vremenima. Navodi da paniku izazove neka dezinformacija da će možda penzionerima kasniti penzije.
“Beskrajno je bitno da imate i dodatne mehanizme zaštite, to je kao kad je kriza pa se svaki dobar domaćin u Srbiji trudi da sačuva neke pare, po narodnoj: sačuvaj bele pare za crne dane”, naveo je Erić.
Da li novac MMF-a skup
Vreme jeftinog novca je prošlo. “Sada ulazimo u drugo vreme, rastu kamatne stope. ECB povećava kamatnu stopu i u narednih par meseci dešavaće se slična sitacija”, ukazuje Erić.
Implikacija svega toga je rast kamatnih stopa i u našim uslovima, mnogi dužnici koji imaju kredite – potrošačke, stambene – osećaju posledice toga kroz povećanje mesečnih rata, napominje Erić.
Reafirmacija dolara
Govoreći o dolaru, Erić kaže da je sistem federalnih rezervi mnogo brže reagovao na zbivanja na finansijskom tržištu od ECB-a, mnogo ranije su najavili povećanje kamatne stope, jer su se suočili sa inflacijom, koja dugo nije viđena.
To je, kako navodi, imalo implikacije – povećanje tražnje za instrumentima u dolarima, dolar je dobio ulogu, nikad nije ni gubio ulogu koju je imao. Samo dolazi do preraspodele jer imate i druge velike igrače na međunarodnim finansijskim tržištima.
Budućnost novca
Šveđani su najavili da 2035. godine neće više biti gotovine u opticaju.
Erić kaže da Švedska godinama ima tradiciju velike upotrebe različitog oblika elektronskog novca, bilo u kreditnim karticama, bilo kao e-banking.
Novac doživljava svoju evoluciju. Podseća da je novac star 2.800 godina, pojavio se u grčkoj državi Lidiji, koja više ne postoji. Pojavio se u formi kovanih zlatnih i srebrnih novčića, u 6. ili 7. veku pre nove ere.
U toj formi kovanog novca postojao je do 12. ili 13. veka, kada je Marko Polo doneo papirni novac iz Kine, koji je počeo u Evropi da se štampa.
Ističe da smo svedoci da 50 godina papirni novac nije jedini oblik novca, imate i elektronski novac, digitalne forme novca.
Erić kaže da novac menja formu, bio je u formi zelenog novca, i u formi kriptovaluta.
“Centralne banke vodećih zemalja rade na razvoju svog digitalnog novca i bez dileme novac će se menjati kako se menja društvo, ne možemo zamisliti život bez interneta, društvenih mreža, u sklopu svih tih promena koje se dešavaju oko nas menja se i novac”, zaključio je Erić.