Evropljani povlače sve više novca iz banaka

Međutim, većina je odugovlačila s povećanjem kamata na depozite milionima svojih klijenata.

Time se mnogim velikim bankama dobit povećala iznad očekivanja mnogih analitičara, što je štediše učinilo nezadovoljnim, otvarajući tako nova pitanja o dugoročnoj stabilnosti sektora.

Istovremeno, fondovi koji prikupljaju male ušteđevine građana i ulažu ih na tržište novca, pokazali su se popularnim među štedišama koji traže veće povrate na svoj novac u uslovima visoke inflacije.

U zadnje vreme, povrati u tim fondovima neznatno su nadmašivali kamatne stope na bankovne depozite.

U Velikoj Britaniji su klijenti NatWesta povukli 11,1 milijardu funti u prva tri meseca ove godine. Depoziti HSBC-a isključujući jednokratne prilive pali su za 10 milijardi dolara, na 1,6 biliona dolara, dok su Barclays i Lloyds Banking Group zabeležili pad depozita od pet milijardi odnosno 2,2 milijarde funti.

U Nemačkoj su podaci Bundesbanke pokazali da su depoziti domaćinstava pali gotovo osam posto u odnosu na godinu ranije. Dojče banka, najveća banka u toj zemlji, delimično je pripisala vlastiti pad od 4,7 posto u prvom tromesečju strahovima od širenja bankovne krize koja je započela u SAD i Švajcarskoj, piše poslovni dnevnik.

Glavni finansijski direktor Dojče banke Džejms von Moltke zaključio je, međutim, da je veća konkurencija među “nekim cenovno osetljivim depozitima koji su povučeni iz banke” i nekim klijentima koji su se prebacili na alternative s višim prinosima poput fondova tržišta novca, takođe odigrali ulogu.

Francuski BNP Paribas takođe je izvestio o skromnom padu depozita u prvom tromesečju, dok je španski Santander jedini evropski “teškaš” koji je izvestio o rastu od šest posto u istom periodu.

Neki zakonodavci kritikovali su banke zbog neusklađenosti između onoga što naplaćuju zajmoprimcima i kamatnih stopa koje se nude štedišama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.