Konačni dogovor o gornjoj ceni za ruski gas je postignut nakon što je Nemačka, koja se oštro protivila ograničenju zbog zabrinutosti da će dovesti do preusmeravanja vrednih zaliha gasa iz Evrope u delove sveta koji su spremni da plate više, na kraju pristala na tu meru. Ograničenje će se primenjivati od 15. februara 2023. godine, i važiće privremeno, godinu dana.
Češki ministar industrije i trgovine, kao predstavnik perdsedavajuće članice Unije Jozef Sikela izjavio je da su ministri „postigli važan sporazum koji će zaštititi građane od skoka cena energije i da će Evropa ovim mehanizmom biti bolje pripremljena za narednu zimu i za novi ciklus punjenja skladišta”
„Imamo dogovor. Još jedna nemoguća misija je ostvarena. Ministri energetike Evropske unije pristali su nakon dva meseca pregovora, na ograničenje cena prirodnog gasa, ako cene na tržištu budu iznad određenog nivoa. Drugim rečima, to nije striktno ograničenje. Dakle nije fiksno, nego dinamičko ograničenje, jer dogovor uključuje i mehanizme koji ovu odluku privremeno stavljaju van snage”.
Ovo objašnjenje nije zadovoljilo Mađarsku, koja je i dalje među oštrijim protivnicima mere kojom, kako tvrdi Budimpešta, Evropa radi protiv sopstvenih interesa.
“Bez obzira na to koliko ćemo se puta o ovome izjašnjavati, Mađarska će uvek biti protiv ograničavaja cene gasa, jer to smatramo ekstremnom merom koja je opasna po Evropu i predstavlja pretnju urednom energetskom snabdevanju snabdevanju”.
Evropska komesarka za energiju Kadri Simson očekuje da Unija nastavi putem smanjenja zavisnosti od ruskih energenata, uverena da zima koja je tek počela, neće doneti ozbiljnije probleme
“Svi su morali da naprave kompromis, uključujući i Komisiju, u interesu zajedničkog rešenja i očuvanja jedinstva EU. I dok bi Evropa bez ruskog gasa delovala nemoguće pre samo godinu dana, snabdevanje iz Rusije ove jeseni je bilo 80% manje nego prošle godine u isto vreme. Dočekali smo decembar sa punim skladištima i uverenjem da ćemo biti bezbedni ove zime”.
Uprkos takvom optimizmu, samo glasanje i sve ono što mu je prethodilo, nagoveštavaju nastavak turbulencija, ali i evropskog energetskog košmara. Stručnjaci za energetiku i zapadni ekonomski analitičari nisu uvereni u efekte mera, a skepsi doprinose i prosta matematika i statistika potrošnje energenata. Na primeru Nemačke, to izgleda ovako:
„Govore kako su rezerve 99 odsto popunjene što je procena na osnovu najavljene blage zime, ali realno, to je dovoljno za samo dva zimska meseca. Dakle, ako sutra krenu ledeni dani, u januaru na primer, Nemačka više neće imati gas“
Analitičar Blumberga Havijer Blas, kao konstantu i jedinu sigurnu tačku za čitavu evropsku porodicu, izdvaja samo jednu meru:
“Pojedinačno najvažnija i najefikasnija mera, jeste niža crtica na termostatu. Smanjenjem temperature grejanja na 19 stepeni, za 5 do 7 procenata mogu da se umanje evropske potrebe za gasom”.
Sumnju u efikasnost poslednje evropske odluke o gasu, izaziva i činjenica da su i ovaj put dogovor pratili izuzeci i mehanizmi za njegovo privremeno obustavljanje. Iako uperene protiv ruske ekonomije, evropske energetske barijere najmanje pogađaju Moskvu. Objašnjava urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković:
“Zapravo su šefovi iz Brisela koji su političari, doneli geopolitičku odluku protiv Rusije, a lošu ekonomsku odluku po Evropu, jer Evropa ne može da obezbedi dovoljne količine gasa iz drugih izvora. Automatski je poskupeo LNG gas koji stiže preko okeana iz Azije i SAD. Znači to što Evropa neće da kupuje ruski gas, nije naudilo Rusiji koja je povećala izvoz u Aziju, a slično se dešava i sa ruskom naftom koju kupuje čak i Saudijska Arabija. Dakle nije sprečen izvoz ruskih energenata, a svedoci smo da SAD koje su kreator ovih sankcija, bez problema od njih odustaju kada je to njima potrebno”.
Nove odluke Brisel donosi u situaciji u kojoj su skladišta gasa napunjena, a zalihe ruske nafte uvećavane mesecima pre stupanja na snagu zabrane uvoza, a potom i limitiranja cena. Dodatni problem za Evropu je taj, što su ova rešenja kratkoročna, a njihove ekonomske posledice niko ne može da predvidi, jer Evropa jednostavno ne može da nadomesti nedostajući ruski energent:
“Mi smo imali situaciju na početku sankcija Rusiji, kada je Džozef Bajden obećao pomoć Evropi od 15 milijardi kubnih metara gasa. Koji je to red veličine, najbolje se vidi ako znamo da Srbija troši oko 3 milijarde kubika, a jedna Nemačka je uvozila iz Rusije skoro 50 milijardi kubnih metara gasa. Dakle male su šanse da će prekookeanskim transportom u Evropu stizati dovoljne količine gasa i nafte. U Evropi se već oseti nedostatak dizela. Ako nema dizela, nema ni drumskog trasporta, jer kamioni ne mogu da voze. Pred evropskim političarima je čitav niz problema – građani neće trpeti hladne stanove, nestašicu lekova, poskupljenja hrane… Mislim da evropski političari nisu ni svesni koliko su problema pokrenuli odlukama o odustajanju od ruskog gasa i nafte”.
Od septembra prošle godine, EU je već izdvojila oko 600 milijardi evra za zaštitu potrošača od rastućih cena energije. Dovoljno, samo za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, ali nedovoljno da umanji težinu preživljavanja, rastuće nezadovoljstvo i proteste kojih je poslednjih nedelja sve više u gradovima širom Evrope.
Suštinski izazov je – kako nadomestiti energente koji iz Rusije, po ograničenim cenama, sigurno neće stizati do potrošača. I kako da se izbori sa budućim poremećajem tržišta energije, jer predsednik Rusije Vladimir Putin, bio je jasan:
“Ako neko donosi političlke odluke koje su protivne ugovorima onda ni mi nećemo poštovati ugovore. Nećemo podržati ništa što je protivno našim ekonomskim interesima. Neće biti isporuka ni gasa, ni uglja, ni nafte. Ničega! Ako bude potrebno, razmislićemo o smanjenju proizvodnje, jer ako ikad iko prihvati da potrošači dogovaraju cenu, onda nas to vodi u kolaps čitave industrije kojoj već nedostaju investicije, koje će u ovom slučaju biti ravne nuli”.
Sve to u evropsku ekonomsku jednačinu unasi dodatne nepoznate, sa kojima vlade nisu uspevale da se izbore ni u trenutku kada je manevarski prostor bio mnogo veći. Posledice trpe i građani i privreda, ističe Jelica Putniković:
“Ono što je evidentno – ni prirodni gas, ni derivati nafte nisu samo potreba građana, nego i privrede. Evropa će morati da donese odluku kakav budući privredni razvoj hoće, ako namerava da se odrekne jeftinijih ruskih energenata”.
Konačno, naša sagovornica objašnjava i koliko i na koji način ove odluke EU pogađaju Srbiju?
“Zapravo je pogađa tako što i mi plaćamo skuplji gas. Prošle godine Srbija nije uvozila mnogo ruske nafte, a i prethodne mesece je NIS iskoristio situaciju da uveze više nafte. Što se tiče gasa, u narednim godinama imaćemo alternativu za gas iz Azerbejdžana, ali je bitno to što mi i dalje imamo mogućnost da uvezemo više ruskog gasa preko Turskog toka i treba insistirati na što boljim novim aranžmanima sa Gazpromom, jer je to i dalje najpovoljniji prodavac”
Evropa još ne nalazi idealno rešenje za sve komplikovaniju energetsku i privrednu slagalicu, a dolazak zime stavlja je pred nova pitanja. Prvo od njih tiče se naredne grejne sezone kada će uz samonametnuta ograničenja i neizvesne cene, morati da se krene u novo punjenje skladišta. I gasom i naftom. Odluke Brisela neminovno će uticati na dalji rast cena. Zbog visokih troškova poslovanja, mnoge kompanije su već počele da dislociraju svoje poslove sa Evropskog kontinenta na isplativije destinacije – pre svega u SAD u kojima je cena energije 7 puta niža nego u Evropi. To su poslovi koji se verovatno jako dugo neće vraćati na stari kontinent. Sve to, sigurno će pogurati Evropu ka bržem prelasku na obnovljive izvore energije, ali reč je o procesu koji bi prve rezultate mogao da pokaže tek 2030. godine.
Detaljnije u audio zapisu.