To je ujedno najveća pojedinačna bespovratna pomoć za neki projekat, koju smo do sada dobili od EU. Reč je o grantu EU preko Investicionog okvira za zapadni Balkan. Dodatno, Evropska investiciona banka (EIB), kao vodeći finansijer ovu prugu će finansirati sa 1,1 milijardu evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj opredelila je 550 miliona evra. Sporazum za izgradnju pruge, koja će koštati oko 2,2 milijarde evra, kako saznaje “Politika” biće potpisan krajem januara ili početkom februara, umesto prvobitno najavljenog 22. decembra.
Iz Evropske investicione banke naglašavaju da je reč o modernizaciji železničke pruge Beograd–Niš u dužini od oko 230 kilometara, koja je deo koridora Orijent – istočni Mediteran proširenog jezgra Transevropske transportne mreže. Projekat je deo inicijative “Tima Evropa” i na čelu je nove strategije EU “Global gejtvej”, čiji je cilj da mobiliše do 300 milijardi evra javnih i privatnih investicija za razvoj globalne infrastrukture. To će ubrzati realizaciju ambicioznog ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan.
“Očekuje se da će u početnoj godini, projekat doneti koristi za više od 2,3 miliona putnika godišnje i podržati 9,4 miliona tona tereta, što će takođe omogućiti postepeni prelazak na železnicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta “, navode iz EIB-a.
EU je dala zeleno svetlo, kako je pre nekoliko dana saopštila delegacija EU u Srbiji, da deonica Paraćin–Međurovo na pruzi Beograd–Niš bude finansirana bespovratnim sredstvima investicionog okvira za zapadni Balkan EU od 175,9 miliona evra. Iznos prethodnih bespovratnih sredstava EU je 6,3 miliona evra, kredit EIB-a 188,3 miliona i kredit EBRD-a 76,9 miliona. Ovim investicionim projektom biće izgrađena dvokolosečna deonica dužine 48,3 kilometra, uključujući elektrifikaciju i signalizaciju i telekomunikacione sisteme, na železničkom Koridoru 10 u Srbiji za brzinu saobraćaja do 200 kilometara na sat. Ovo je druga potvrda koju je EU dala za isti Koridor, nakon odobrenja bespovratnih sredstava za deonicu Stalać–Đunis u iznosu od 83,4 miliona evra.
Slobodan Aćimović, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da je ovih 600 miliona evra bespovratne pomoći od EU najveći grant koji smo ikada od bilo koga dobili.
“Drago mi je da se Evropska unija vraća na velika vrata, pošto su videli da su sve pruge uzeli da nam grade Kinezi i Rusi. Sada će krenuti utrkivanje i više će se uključiti i Kinezi i Rusi, nego što su se do sada angažovali. Verovatno će nuditi bolje uslove, a možda uđu u neke nove biznise koji su u vezi sa železničkim prevozom”, objašnjava Aćimović.
Železnički Koridor 10, kako se nekada zvao, a sada je deo Transevropske transportne mreže (TEN-T) bitan je i za EU i u njihovom interesu je da se modernizuje pruga. Prema njegovoj oceni ceo železnički sektor narednih godina biće zanimljiv za ulaganje. Tu se ne misli samo na pruge, već i nove vagone, multimedijalne centre, gde se susreću drumski i železnički transport. Železnica će takođe posebno biti atraktivna jer je ona najzeleniji vid prevoza robe i putnika, piše “Politika”.
| Austrijska železnica najavila nameru da dođe, očekuje se dodatno angažovanje Kineza i Rusa |
|
“Privatnici će se otimati za prevoz robe. Austrijska železnica je nedavno najavila da namerava ovde da dođe. Tu možemo da očekujem dodatno angažovanje Kineza i Rusa. Dolaskom većeg broja operatera dobijamo bolju konkurenciju i firme imaju veći broj ponuđača za prevoz njihove robe”, napominje Aćimović. |
“Suština je da železnica mora da ima pruge za brzine preko 200 kilometara na čas. To je njena prirodna konkurentnost, a ne da se šleperima voze kontejneri s robom 500 ili 600 kilometara. Svako će da vozi kada ima kvalitetnu prugu i kvalitetna sredstva. Bitno je da država uloži u infrastrukturu. Već postoji ozbiljna konkurencija u železničkom operaterstvu. Mi imao jednog našeg operatera u putničkom, ali u robnom prevozu imamo 22 konkurenta, od kojih je 14 ili 15 aktivno”, naglašava Aćimović.
Sagovornik “Politike” navodi da je prema podacima Direkcije za železnicu tržišna struktura za železničko operaterstvo takva da 75 odsto svih prevoza radi državni prevoznik “Srbija kargo”, a ostalo privatnici. To nije malo, a tendencija je da će se smanjivati učešće državnog prevoznika iz različitih razloga, što je nefleksibilan, što nema dovoljno vagona.