Рафови продавница у Хрватској, на којима иначе стоје газирана пића, празни су. Званично објашњење је да су у узорку течности коју је пила отрована особа у Ријеци пронађени трагови средства за одмашћивање.
Хрватски министар здравља каже да је, званично, реч о изолованом случају и да, како тврди, нема места за панику. Лекарима широм Хрватске ипак су се јавиле 34 особе због сумње на тровање газираним пићима.
Професорке Техолошко-металуршког факултета Мирјана Рајилић Стојановић и Сузана Димитријевић Бранковић, гостујући у Београдској хроници говориле су о овој теми и да ли тако нешто може да се деси у Србији.
Професорка Сузана Димитријевић Бранковић каже да је то трагичан инцидент у коме је неко повређен.
“Нађен је колико сам разумела узрок, повишен Ph у пићу, односно присуство одмашћивача. То је натријум-хидроксид, јака база и она практично не би смела да се нађе у оваквим производима”, напомиње Димитријевић Бранковићева.
Пронађен узрок тровања, али не и узрок инцидента
“Ми не можемо из ове перспективе да знамо шта се тачно десило, али из процедуре можемо да направимо претпоставку. На крају крајева, колико сам упућена, постоје форензичари који сада испитају случај. Они су нашли узрок тровања, али нису нашли узрок инцидента. За сада се о томе ништа не зна. Значи, можемо да правимо само претпоставке“, рекла је она.
Према њеним речима, течни производи, пића и вода практично се производе тако што пролазе кроз затворене цевне системе. Не постоји додир споља с тим производима.
“Имају резервоаре где се направи нека мешавина и то све пролази кроз цевни систем. Директно иде у пунионицу, у флашу”, рекла је Димитријевић Бранковићева и додала да се пуњење обавља под одређеним условима.
Може се пунути вода, може се пунити сок. После сваког производа који прође, тај систем мора да се опере, каже Димитријевић Бранковићева.
Одговарајући на питање како се пере, каже да је професионални термин “цип“ или “клин ин плејс систем”, а суштински то значи да се кроз цевовод пушта раствор киселине, раствор базе која неутралише киселину и након тога се цевовод испира водом, топлом практично од самог технолошког процеса и дефинише се процедура.
Јасно дефинисане процедуре
Професорка Мирјана Рајилић Стојановић каже да би то требало да се контролише, постоје дефинисане процедуре, али овај пут или је процедура изостала или је нешто друго у питању.
“Мислим да на крају увек кад постоји човек, постоји простор за грешку. Ја верујем да је људски фактор у питању, зато што су то стварно дефинисане процедуре и углавном је индустријска храна безбеднија од хране коју производимо код куће“, каже она.
Колико се често дешавају овакви случајеви
Сузана Димитријевић Бранковић каже да постоји обавеза у тим ситуацијама, поготово кад дође до мањег или већег страдања, да се, поред одговарајућих министарстава, обавести јавност.
“Тако да постоје тзв. нотификације, можда код нас то није био чест случај, али у иностранству био је раније случај са ‘Нестлеом’ и са неким другим јаким компанијама. Дакле, просто некад се деси, али се обавести јавност.”
Указује да је за највећи део неусаглашености у процесу или проблема у процесу крив човек. Али не човек као појединац, него системски.
(Не)адекватна обука запослених
“Оно што је мој утисак, а бавим се и обилажењем фирми, провером стандарда безбедности хране, имамо ситуацију велике флуктуације запослених. Многи одлазе из Хрватске па долазе. Вероватно се не задржавају дуго на послу. Сви нови запослени морају да прође одређену обуку, да би били спремни да раде тај посао, а да се наравно безбедност хране не угрози.”
Поставља питање да ли је сада била неадекватна обука. Могуће је да је дошло и до квара “цип” система и да уместо да се испере водом, једноставно је заостала база. То је могуће будући да је број флашица ограничен, једна-две, мали број флашица.
“Она количина која је испрала садржала је базу или то средство за одмашћивање, а после тога је било све у реду. Зашто није рађена валидација? Ту је проблем. Валидација чишћења би требало да се ради. Односно, кад се обави то чишћење, онда се провери последња вода у лабораторији, провери се последња вода од прања да ли садржи неке заостале компоненте”, рекла је Сузана Димитријевић Бранковић.
Суштински, како наводи, у самој производњи, у овом случају хемијска контаминација, искључиво долази од средстава за дезинфекцију или за прање, у овом случају за одмашћивање. Тако да је то једини извор потенцијалне хемијске контаминације.
Интерне и спољне контроле у индустрији
Мирјана Рајилић Стојановић напомиње да оно што је у индустрији обавезно јесте да послује у складу са одређеним стандардима. И у вези с тим постоји пуно и интерних контрола и спољних контрола.
Одговарајући на питање које све материје могу да се појаве, указује да проблем може да буде хемијско загађење које иде од средстава за чишћење, као и у било ком домаћинству.
“Можемо да имамо микробиолошко загађење, најчешће код анималних производа, млека, меса, када заправо дође до микробиолошког кварења”, рекла је она.
Такође може да се деси да током процеса печења настаје акриламид због чега се повлаче чипс и кексићи.
“То је рецимо нешто што може настати и код нас када се прже крофне у дубоком уљу, ако правимо или ако печемо нешто, неке колачиће у рерни, па нећемо тачно истражити концентрацију тога”, објаснила је Рајилић Стојановићева.
Према њеним речима, у индустрији би требало све да се контролише и да све што није у домену предвиђених граница – а границе су увек дефинисане тако да су далеко испод онога што може да угрози здравље – да се то повуче.
“Ово је заиста један озбиљан инцидент. Значи немамо објашњење како се то десило, због тога ће истраживати одређени органи како се то десило, али то је заиста нешто што не би смело да се деси”, закључила је Рајилић Стојановићева.