GODINA VELIKIH IZAZOVA “Trendovi, rizici i ljudi koji će imati ključnu ulogu u 2023”

Tako se većina ljudi, a i celi poslovni svet prošle godine u ovo vreme nadao da napokon dolazi kraj pandemiji i da ćemo se pozdraviti sa svim problemima i nestabilnostima koje je ona dovela sa sobom. Ali, situacija se u februaru dodatno zakomplikovala početkom rata u Ukrajini. To je bio potpuno novi izvor niza problema koji su uticali na tržišta i uznemirili ulagače širom svijeta.

Blic preporučuje

Zato je “Financial Times” za početak godine izdvojio trendove, rizike i osobe koji bi mogli biti značajni u 2023. i na koje korporativni svet treba da obrati pažnju.

Nova era u energetici

Godina u koju smo zakoračili mogla bi da predstavlja novu eru u energetici – početak podeljenog globalnog tržišta. Naime, u poslednje tri decenije energija, posebno nafta, uglavnom je slobodno tekla svetom, ali evropske i američke sankcije ruskom izvozu okrenule su tržište naglavačke i podelile svet na istok i zapad. Zbog sankcija i loših odnosa podstaknutih ratom, ruski izvoz energije sada je fokusiran prema Indiji i Kini. Istovremeno energija iz SAD-a usmerena je na Evropu, a isporuke s Bliskog Istoka mogle bi da popune praznine u oba smera. O tome funkcioniše li ovakav sistem više će reći cene energije u sledećih 12 meseci, a potencijalno i u godinama koje dolaze.

Foto: Shutterstock / Ringier

Među rizicima koji su rezervisani za 2023, “Financial Times” podseća da i u Evropi i u SAD vlasti sve intenzivnije kreiraju regulativu kako bi ostvarile klimatske ciljeve. Stoga se očekuje da će ove godine verovatno biti više sudskih sporova i istovremenih pritiska na pojačanu regulaciju, s direktnim posledicama na način na koji firme prave poslovne planove, posluju i predstavljaju godišnje izveštaje.

Takođe, posebnu ulogu u sektoru u 2023. bi mogao imati Wael Sawan, koji ovog meseca preuzima rukovodstvo “Shell-a”, najveće evropske energetske kompanije. On će zameniti Bena van Beurdena, a iako firma ostvaruje rekordnu dobit, suočava se s velikim pitanjima o budućnosti pa je Sawan imenovan kako bi sproveo strategiju energetske tranzicije koju je razvio njegov prethodnik. Ali, s obzirom na veličinu i uticaj “Shella”, čak i mala promena u strategiji mogla bi da ima značajne implikacije za celi sektor. Upravo zato, tek će se videti hoće li Sawan krenuti u smeru energije s niskom proizvodnjom ugljen-dioksida ili ne.

A s obzirom na to da je prošlogodišnja energetska kriza u prvi plan gurnula pitanje energetske bezbjednosti, na početku nove godine otvara se i pitanje hoće li kompanije održati svoja klimatska obećanja i hoće li biti značajnijih rezova u proizvodnji i potrošnji fosilnih goriva.

Jačanje veštačke inteligencije

Kada je u pitanju tehnološki sektor koji je u vreme pandemije doživeo značajan skok, vredi istaći da je veštačka inteligencija napravila korak unapred i sve više ulazi u sferu mainstreama. Sistemi koji pišu ili crtaju kao ljudi ili ChatGPT koji je pokazao kako ovaj novi oblik všetačke inteligencije može da transformiše način na koji ljudi rade za računarima. S prilivom kapitala u sektor, firme se sve više utrkuju kako bi sisteme prilagodile masovnom tržištu.

Foto: shutterstock

Zato se očekuje da će godina doneti razvoj na mnogim područjima, budući da se AI širi na područja kao što je proizvodnja videa i zvuka, a tehnološke firme utrkuju se u primeni tehnologije u svakodnevnom radu, komunikaciji i zabavi.

No, kada su u pitanju osobe iz tehnološkog sektora, apsolutni fokus je na Elonu Musku – kojeg je treću godinu zaredom “Financial Times” naveo kao osobu koju treba držati na oku. Razloga za to ima. Osim stalnih događanja i drama vezanih uz “Twitter” kojeg je preuzeo u 2022, važnije je hoće li se vratiti onome što radi najbolje – električnim vozilima i svemirskim raketama. A s obzirom na to da se trenutno i dalje čeka hoće li se Musk zaista povući s mesta izvršnog direktora “Twittera”, a nakon pada cena donice “Tesle” svi se nadaju da će Musk ponovo fokus staviti na brzorastuće tržište električnih vozila.

Inače, tehnološki sektor će 2022. godinu pamtiti po tome što je pogođen promenom u finansijskoj klimi i izduvalo balon rastućih deonica. Rizik koji se ovdje dodatno pojavljuje je mogućnost ekonomskog pada u 2023. godini. Već se sada mnoge tehnološke firme bore s otpuštanjem radnika i smanjenjem investicija, a sada postoji opasnost da ih smanjena potražnja dodatno natjera na rezove i podstakne tehnološku depresiju.

Regulacije na tržištu privatnog kapitala

Kada je u pitanju tržište privatnog kapitala, visoke kamatne stope gotovo su udvostručile troškove kamata za mnoga preduzeća, a vreme sada postaje neprijatelj divova privatnog kapitala koji su do sada imali luksuz da čekaju promene na tržištima uzrokovane neočekivanim događajima.

Foto: shutterstock

Istovremeno, ​Jonatan Kanter, pomoćnik glavnog državnog tužioca SAD-a, vodi sveobuhvatnu reformu s fokusom na privatni kapital. Naime, Kanter je zabrinut zbog veličine i uticaja ove industrije, a za “Financial Times” je istakao da smo svedoci promjene načina na koji tržišta funkcionišu. Njegov stroži pristup već je do sad uspio da natera trgovce da preispitaju spajanja i brojne rukovodioce da podnesu ostavke na višestrukim pozicijama u korporacijama, zbog čega “Financial Times” njegov pristup stavlja u kategoriju najvećih regulatornih rizika u ovoj godini.

Osim njega, oči treba usmeriti na još jednu osobu. Orlando Bravo, milijarder i suosnivač firme “Thoma Bravo”, istakao se svojom sposobnošću prikupljanje kapitala i brzog ulaganja. U oko dve godine njegova firma je prikupila više od 55 milijardi dolara i pristala da privatizuje više od desetak javnih softverskih firmi. A s obzirom na to da je prošle godine otkupio sedam firmi koje se kotiraju na berzi, u ovoj će morati da pokaže da se nije zaleteo.

Kancelarije prazne zbog hibridnog rada

Laganu godinu definitivno ne očekuju oni koji se bave komercijalnim nekretninama. Pad je već počeo i očekuje se da će se nastaviti. Dok su se vlasnici poslovnih prostora, trgovina i skladišta širom sveta još pokušavali izboriti s pandemijom, prošle godine su ih dodatno pogodile rastuće kamatne stope. Sada se očekuje da će veći troškovi zaduživanja, inflacija i pretnja recesije neke iz ovog sektora u 2023. gurnuti na ivicu, a prvoj polovini godine se očekuju i prisilne prodaje.

Foto: shutterstock

Sandeep Mathrani, koji preuzeo je mesto šefa “WeWorka” 2020. godine, obećao je da će firmu koja pruža usluge “coworkinga” dovesti do profitabilnosti nakon što je 2019. njena vrednost pala i propalo uvrštavanje na berzu. Firma za sada i dalje posluje s gubitkom, a “Financial Times” ga ističe kao osobu na koji treba obratiti pažnju jer će Mathranijev uspeh da firmu dovede do plusa dati inpute o tome kako će se druge kompanije snaći u svijetu rada koji se brzo menja.

Takođe, u 2022. su se nametnuli termini poput “zombie offices” koji opisuju radne prostore koji ne zadovoljavaju nove zakone o zaštiti životne sredine. Na njih sada obraća pažnju sve više kompanija, a ove godine slični termini mogli bi nastaviti da ruše vrijednost kancelarija. Stoga će najmodavci morati da ulažu u svoje prostore kako bi zadovoljili nova pravila i nastavili da privlače klijente.

Čudo godine bio bi povratak na “staro normalno” – kada bi se zapravo dogodio. Naime, tokom cijele pandemije vlasnici nekretnina nadali su se da će se u nekom trenutku sve vratiti na staro i da će se ljudi vratiti u kancelarije. To danas zvuči gotovo nemoguće, a firme imaju sve manje potrebe za kancelarijama. Stope popunjenosti poslovnih prostora u Velikoj Britaniji su upola manje od nivoa pre pandemije pa tako hibridni rad, izgleda, s pandemijom i bez nje ostaje najveći problem ovom sektoru.

Kriptovalute tonu

Nakon velikog pada tržišta u leto 2022, industriju je pre kraja godine dodatno uzdrmao bankrot kripto menjačnice FTX. Njen kolaps potkopao je jedno od svetih načela industrije – da je decentralizacija njena temeljna postavka i snaga, a i najnoviji podaci ukazuju upravo na suprotno – koncentraciju i centralizaciju. Kripto industrija izgubila je niz istaknutih firmi prošle godine, a pitanje decentralizacije verovatno će se ponovno postaviti u 2023.

.

Foto: Shutterstock / Ringier

.

Takođe, pad Sama Bankman-Frida znači da kripto ove godine treba novo lice. Cathie Wood, investitorka i osnivačica “Ark Investmenta”, mogla bi postati novo zaštitno lice kripta u 2023. godini nakon što je, uprkos padu, u novembru istakla da očekuje da će bitcoin do 2030. biti procenjen na milion dolara. Ali, nakon kolapsa FTX-a, kripto menjačnice su pod lupom i potrošača i regulatora, a na tržištu koje muči stabilnost poslovanja ostaje velika briga.

(Izvor: Financial Times/Lider)

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com