Godišnji odmor predstavlja zakonom garantovan odmor od rada koji zaposleni mora da koristi.
On nije privilegija, već ustaljeno pravo – zaposleni ga stiče čim prođe mesec dana rada kod poslodavca, i to bez obzira na vrstu ugovora (neodređeno ili određeno) i broj radnih sati.
Minimalno trajanje odmora u Srbiji je 20 radnih dana, što odgovara četiri radne nedelje.
Zaposleni ne može da se odrekne ovog prava ili da ga zameni isplatom novca, osim ako mu radni odnos prestane – tada mu poslodavac mora isplatiti naknadu za neiskorišćene dane na osnovu prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
Sticanje prava na godišnji odmor i minimalan broj dana
U taj period se uračunavaju i plaćeno odsustvo, bolovanje i druga opravdana odsustva. Pre navršenog meseca dana poslodavac može, ali nije dužan, da odobri odmor.
Uvećanje osnovnog godišnjeg odmora
Zakon ostavlja prostor da se osnovni godišnji odmor produži na osnovu kriterijuma kao što su doprinosi na poslu, složenost posla, uslovi rada, radni staž i nivo obrazovanja.
Ovi kriterijumi se definišu kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili individualnim ugovorom.
Stručnjaci ističu da su najčešći dodaci tri dana za pet godina staža, četiri dana za deset godina staža, dva dana za poslove za koje je potrebna srednja škola, četiri za višu školu ili fakultet, kao i dodatni dani za rad pod otežanim uslovima.
U nekim evropskim zemljama postoji praksa da se za svake tri godine radnog staža dobija jedan dodatni dan odmora.
Primer kriterijuma za uvećanje odmora
| Osnov za uvećanje | Tipično povećanje | Napomena |
|---|---|---|
| Staž: 5 godina / 10 godina | +3 dana / +4 dana | Kolektivni ugovori često daju 3 dana za 5 godina i 4 dana za 10 godina staža |
| Nivo obrazovanja | +2 dana (srednja škola), +4 dana (viša/fakultet) | Broj dodatnih dana definisan opštim aktom |
| Složenost i uslovi rada | +1-5 dana | Za rad pod otežanim uslovima ili sa posebnom odgovornošću |
| Radni staž (svake 3 godine) | +1 dan | Preporuka zasnovana na evropskoj praksi |
Proporcionalni godišnji odmor
Zaposleni koji ne radi celu kalendarsku godinu ima pravo na proporcionalni deo godišnjeg odmora.
Računa se tako što se puni godišnji odmor podeli na 12 delova, pa se za svaki mesec rada dobija 1/12 tog broja dana.
Primer: zaposlenom pripada 24 dana godišnjeg odmora po ugovoru, ali je zaposlio 1. jula.
U 2026. godini radi šest meseci, što znači da mu pripada 6/12 × 24 = 12 dana odmora. Vreme provedeno na neplaćenom odsustvu obično se ne uračunava i može smanjiti broj dana.
Planiranje i korišćenje godišnjeg odmora
Odluka poslodavca: Poslodavac planira i odobrava godišnji odmor uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.
Odluku je dužan da dostavi najmanje 15 dana pre početka korišćenja odmora, osim u slučaju kada zaposleni sam predlaže termin.
U slučaju kolektivnog odmora, poslodavac objavljuje listu zaposlenih koji koriste odmor i to se smatra dostavljanjem odluke.
Podela odmora: Godišnji odmor se može koristiti u jednom delu ili u dva dela.
Ako se koristi u delovima, prvi deo mora trajati najmanje dve uzastopne radne nedelje (10 radnih dana), a preostali deo treba iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Prenos i promena termina: Poslodavac može promeniti ranije utvrđeni termin najkasnije pet radnih dana pre početka odmora, uz objašnjenje poslovnih razloga.
Nakon što odmor počne, poslodavac nema pravo da opozove zaposlenog.
Bolovanje i praznici: Državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako zaposleni tokom odmora postane privremeno nesposoban za rad (npr. zbog bolesti), ima pravo da prekine odmor i nastavi ga po prestanku sprečenosti.
Isplata i regres za godišnji odmor
Zaposleni nema pravo da zameni godišnji odmor novčanom nadoknadom – jedini izuzetak je prestanak radnog odnosa, kada mu poslodavac mora isplatiti naknadu za neiskorišćene dane odmora obračunatu prema prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci.
U praksi se često isplaćuje regres za godišnji odmor – posebna naknada koju poslodavac isplaćuje kada zaposleni koristi odmor.
Ova naknada nije zakonom obavezna ali je predviđena mnogim kolektivnim ugovorima – stručnjaci navode da regres nije uobičajen kod malih poslodavaca.
Ko nema pravo na plaćeni godišnji odmor
Lica angažovana preko ugovora o delu, autorskog ugovora ili privremenih i povremenih poslova nemaju pravo na plaćeni godišnji odmor niti na regres.
Ta lica ostvaruju drugačija prava kroz naknade ugovorene za obavljeni posao.
Za kraj
Godišnji odmor u Srbiji je zakonom zagarantovano pravo. Minimalno iznosi 20 radnih dana, a zaposleni ga stiče posle mesec dana rada, pri čemu se računaju i plaćeni izostanci i bolovanje.
Odmor može biti produžen na osnovu staža, obrazovanja ili uslova rada, a pro rata se računa za zaposlene koji ne rade čitavu godinu.
Korišćenje odmora planira poslodavac, ali je dužan da ga omogući najmanje jednom godišnje u trajanju od dve nedelje u kontinuitetu.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor niti da ga zameni isplatom, osim pri raskidu radnog odnosa kada mu se isplaćuje naknada za neiskorišćene dane.
Stoga je važno da zaposleni i poslodavci pravilno planiraju i koriste godišnji odmor u skladu sa zakonom i opštim aktima.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.