Japanska valuta danas je pala na nivo od samo 150 jena za dolar, što je najniža vrednost u poslednje 32 godine i predstavlja proboj važne psihološka granice.
Slabost domaće valute direktno doprinosi poskupljenjima u zemlji, jer Japan iz inostranstva, pored energenata kao što su prirodni gas nafta i ugalj, u ogromnim količinama uvozi i hranu – Zemlja izlazećeg sunca zadovoljava samo 37 posto svojih potreba za hranom.
Japan se tako sada pored inflatornih kretanja koja potiču od toga što su velike količine novca upumpane u ekonomiju za vreme trajanja epidemije radi stimulacije posustale privrede i potrošnje građana, poskupljenja koja su posledica poremećaja u snabdevanju i transportu izazvanih epidemijom i rasta cena prouzrokovanih ratom u Ukrajini i sankcijama prema Rusiji, sada suočava i sa inflacijom koju podstiče pad njegove valute.
Osnovni uzrok za klizanje jena nadole, koji je u proteklih deset meseci izgubio trećinu vrednosti u odnosu na američki dolar i evro, je to što domaća centralna banka, zvanično nazvana “Banka Japana” (BoJ), odbija da prati trend kontinuiranog podizanja referentne kamatne stope koji diktira američka centralna banka.
Dok Amerikanci nastoje da obuzdaju inflaciju koja je dostigla blizu deset posto otežavanjem zaduživanja kroz podizanje referentne kamatne stope (koja sada iznosi oko 3,25 posto), japanska centralna banka i dalje, u uverenju da je inflacija u njenoj zemlji još uvek niska, insistira na tome da bi radi stimulisanja privrednih subjekata da uzimaju kredite i ulažu u svoj razvoj kamate u bankama trebale da ostanu niske, zbog čega referentnu stopu drži na samo 0,1 posto.
Ta krupna razlika u iznosu kamata investitore navodi da prodaju svoje rezerve jena i za njih kupuju dolare, te iste usmeravaju u SAD (gde su kamate visoke), što, naravno, uzrokuje pad vrednosti japanske valute.
Zahtevi za ostavku guvernera centralne banke
Opozicioni političari ovih dana su u parlamentu zatražili ostavku direktora japanske centralne banke Haruhiko Kurode jer ona nastavlja da se opire zahtevima da bar donekle uskladi svoju monetarnu politiku s američkom.
Sedamdesetsedmogodišnji Kuroda, koji je kadar blizak tragično nastradalom bivšem premijeru Šinzu Abeu, na čelu centralne banke je već devet i po godina i smatra da ona ne treba da utiče na valutni kurs.
On je pozivan da pred poslanicima objasni rad svoje institucije, koja se dve decenije neuspešno borila sa obrnutim problemom, deflacijom, te čini se i dalje veruje da je za obezbeđivanje po privredu i ekonomski rast povoljne inflacije od oko dva posto i u narednoj godini potrebno da nastavi da drži ultra nisku referentnu stopu.
Kuroda je u nekoliko navrata izjavljivao da je brz i veliki pad domaće valute loš po japansku ekonomiju i neželjena pojava i Banka Japana je nedavno po prvi put nakon četvrt veka intervenisala na tržištu valuta otkupom jena. Međutim, stručnjaci u zemlji to listom smatraju nedovoljnim i zakasnelim i tvrde da su potrebne jače intervencije.
Pad jena produbio je deficit u međunarodnoj trgovini koji Japan beleži poslednjih meseci zbog poskupljenja energenata.
Veliki pad jena više ne odgovara domaćoj ekonomiji koliko je to bio slučaj u prošlosti, jer mada pojeftinjuje proizvode napravljene u Japanu, što odgovara nekim izrazito izvozno orijentisanim preduzećima kao što su fabrike automobila, s obzirom da je ogroman broj japanskih preduzeća izmestio svoje proizvodne kapacitete u inostranstvo u protekle dve decenije, proizvodi iz njihovih postrojenja za potrebe japanskog tržišta se sada, zapravo, uvoze.
Takođe, pad jena relativno pogoduje turizmu, u smislu da zbog pada troškova boravka u Japanu izraženo u dolarima i evrima strani posetioci sada u toj zemlji, koja je upravo ranije ovog meseca uklonila ograničenja na broj putnika koji dnevno mogu da u nju uđu, mogu da nađu vrlo povoljne aranžmane, ali sa druge strane prisiljava domaće stanovništvo da se uzdrži od putovanja i uopšte smanji potrošnju.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vlada premijera Fumija Kišide ima najnižu podršku od kad je oformljena, u čemu je bitan element nezadovoljstvo stanovništva inflacijom. Ona upravo radi na paketu pomoći najugroženijim grupama stanovništva.