Veliki pad temperature i kiša neće imati uticaja na tek posejane površine kukuruza ukoliko se temperatura ne spusti ispod nule, kažu stručnjaci.
– Ne verujem da će u ravničarskim krajevima pasti sneg, niti da će temperatura biti ispod nule. Ako se desi neki ozbiljan mraz, a kukuruz je nikao, naravno da treba pratiti stanje na parceli. Ali ne treba odmah reagovati i presejavati jer bi to bi bila najveća greška. Mi ćemo naravno pratiti dalja dešavanja i shodno tome izaći sa nekim predlozima – izjavio je za „Politiku” dr Goran Bekavac s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Prema njegovim rečima, prognoze o količini padavina bile su takve da se očekivalo pet, šest do maksimalno osam litara vode, a to je malo, jer ako ne dobijemo 20 litara u narednih nekoliko dana, i dalje ćemo biti u istom problemu. – Štaviše taj problem može da eskalira zato što bi tih dvadesetak litara verovatno bilo dovoljno da zrno proklija i krene u razvoj. I onda, ako ponovo naiđe sušan period, ta mlada biljka se neće dovoljno ukoreniti i onda može da propadne – kaže Bekavac.
On podseća da je ova godina potpuno suprotna u odnosnu na prethodnu kada smo čekali da dođe topliji period. Bilo je hladno i kišovito i ratari nisu mogli da rade, a sada je takva situacija da od nove godine praktično nije bilo ozbiljnije kiše.
– Bojim se da je jedna vrlo teška godina pred nama – kaže naš sagovornik.
Kada je reč o optimalnim rokovima za setvu, napominje da je ceo april u stvari optimalni rok. Najbolji rezultati u najvećem broju godina postižu se setvom između 5. i 20. aprila – najdalje do 25.
U medijima je proteklih dana bilo različitih informacija, ali Bekavac ističe da u Srbiji nismo imali ranu setvu, zato što moramo da pratimo prognoze vremena, razvoj situacije, vlagu i temperaturu zemljišta i shodno tome reagujemo.
Prema njegovim rečima, istina je da su neki ratari pokušali da seju u prvoj nedelji marta. To su više bili pokušaji da se vidi ima li smisla toliko ranija setva s obzirom na to da je bilo toplo i bez mrazeva… Kako kaže, možda će ti ljudi najbolje i proći, ali sa stanovišta struke ovo je preterano rano. Mi smo, ističe, sugerisali da se pomeri rok setve na sam početak aprila, eventualno jednu nedelju krajem marta i nikako ranije. Bekavac ne veruje da će se ove sezone nešto značajnije promeniti kada je reč o površinama pod kukuruzom koje su, kako kaže, uvek najkonstantnije i kreću se između 900.000 i milion hektara.
Ističe da nekakva minimalna pomeranja postoje i ona uglavnom zavise od cene u prethodnoj godini, najviše pšenice, suncokreta, soje. Napominje da po pitanju površina mnogo više od kukuruza fluktuiraju sve ostale ratarske biljne vrste.
Na berzi je prošle nedelje zaključen prvi terminski ugovor za kukuruz roda 2024. po ceni od 16,52 dinara za kilogram bez PDV-a. Da li bi na osnovu ove cene mogao da se predvidi razvoj situacije na tržištu kukuruza?
– Ne znamo o kakvom novom rodu pričamo, kada nismo ni posejali. Čime trgujemo? Pa jesmo li zaboravili 2012. godinu kada smo imali prosečan prinos od 2,5 tone po hektaru. Kada je bilo parcela gde nije bilo grama prinosa zrna, a kamoli nekoliko tona – kaže naš sagovornik i smatra da su bilo kakve prognoze vrlo neozbiljne dok ne vidimo kako će proći generativna faza razvoja.
– Nemojmo plašiti proizvođače, upozorava, kada morate da uložite gotovo 1.000 evra po hektaru, to nije mali iznos. Šta ako se ponovo dogodi suša i ne bude bilo nikakvog roda? – pita se Goran Bekavac.