Kако пронаћи равнотежу између заштите права на приватност и сузбијања криминала у процесу дешифровања криптоване преписке – тема је регионалне дводневне конференције у Београду. Првог дана и о изазовима коришћења криптоване комуникације, као доказног материјала у Kривичном поступку.
Поруке послате тајним каналима, са намером да не процуре и не буду дешифроване, везују се углавном за оне, са друге стране закона. Постоје апликације које омогућавају енкрипцију у онлајн комуницирању и штите кориснике од цурења информација. Најпознатија је Скај – о њој се највише говорило после хапшења групе Беливук .
“Нове технологије стварају изазове правосуђу. Изазов је и како направити равнотежу између државне моћи и права појединаца на приватност. Kриптовану комуникацију могу да злоупотребе криминалци и изазов је како заштитити друштво. Брзина мењања закона је спорија од развоја нових технологија. Правосуђе је камен темељац демократије и мора бити заштићено”, рекао је Кристофер Хил, амбасадор САД у Србији.
Европске земље још нису постигли сагласност да ли треба и на који начин користити шифровану комуникацију као доказни материјал.
“Једну сличну апликацију – Енкрочет дешифровала је француска полиција. То је била велика помоћ у раскринкавању домаћег и међународног криминала. Уколико се правно не регулише та област, поставиће се нова препрека у борби против криминала. ОЕБС сарађује са Србијом. Трудимо се да унапредимо размену искустава по питању кривичног права и закона”, навео је Јан Брату, шеф делегације ОЕБС-а у Србији.
У Србији, као и у већини држава, не постоје прописи који забрањују апликације са заштитом, укљујући и оне које користе енкрипцију. Међутим, пред судом је све чешће дилема – да ли је таква комуникација – доказ.
“Изузетно је битно разумети да је међународна сарадња у области високотехнолошког криминала и правилног разумевања декрипције и правилног разумевања доказа који потичу из криптоване комуникације услов без кога се не може постићи жељени ефекат за успешно вођења кривичног поступка, Врховно јавно тужилашту ту потребу разумеју”, рекла је Загорка Доловац, републичка јавна тужитељка.
Мобилни телефони са крипто-заштитом, заштићене апликације, драфтови разних мејл адреса на познатим сервисима, чак и платформе за игру – само су неки од тајних начина комуникације. Само по себи, то није кривично дело.