Ako je verovati brojkama, 14 najvećih proizvođača hrane i pića iz regiona, prošle godine imali su rast prometa 8,6 odsto i zaradili tri i po milijarde evra. Zbog prirode proizvodnje njih manje pogađa poskupljenje energenata.
“Investitori su već u svoja očekivanja ugradili dobar deo monetarnog stezanja koje će sprovoditi ključne centralne banke u svetu i slabljenje globalne potražnje. To su razlozi zbog kojih smo mi videli pad cena roba zadnjih nekoliko meseci na svetskim tržištima i smatramo da će se taj trend nastaviti i u narednim mesecima”, rekao je Andrej Knez, glavni analitičar u Blumberg Adria.
Posle štednje u doba pandemije krenula je veća potrošnja, trošila se roba sa zaliha i sve to je poguralo zaradu prehrambenih kompanija. Na dugi rok to nije održivo, a nije moguće ni kontrolisati cene berzanskih proizvoda kakvi su kafa, kakao i šećer ili uticati na kapital.
“U vremenu nepoverenja i nemogućnosti predvidivosti kapital traži sigurnu luku i radije će ostati u banci na računu nego da bude plasiran”, naveo je Emil Tedeski, predsednik “Atlantik grupe”.
“Ono što je negde zajednički imenitelj za sve države u svetu je fokus na proizvodnji više hrane. Zemlje se trude da što manje budu zavisne od uvoza odnosno da budu samodovoljne”, istakao je Mihailo Janković iz “MK grupe”.
Po statistici, domaćinstva u Srbiji više od 30 odsto zarađenog potroše na hranu. Slično je i u regionu.
“Što se tiče izgleda za ličnu potrošnju, smatramo da će ona početi da se oporavlja najranije 2024. godine. Do tada mi ćemo videti zapravo prilagođavanje lične potrošnje upravo ovim visokim cenama koje vidimo sada”, dodao je Knez.
Kompanije će morati da nabavljaju više sirovina, a to će im umanjiti raspoloživi novac za poslovanje. Sve je veći i pritisak da povećaju plate. Ipak računaju da i ovu godinu završe sa rastom prodaje od 10 odsto, u proseku.