Krunisanje, koje će u subotu 6. maja obaviti nadbiskup Kenterberija, započeće trodnevne proslave širom Londona i šire Ujedinjenog Kraljevstva, a kulminira državnim praznikom 8. maja.
Blic preporučuje
Služba — prva te vrste u 70 godina — je uglavnom ceremonijalna, nakon zvaničnog stupanja 74-godišnjeg kralja na tron 8. septembra 2022, na dan smrti kraljice Elizabete II.
Ali, dok se očekuje da će milioni posmatrati istorijsku priliku, ona se suočava sa izazovnom ekonomskom pozadinom za Ujedinjeno Kraljevstvo, pri čemu mnogi dovode u pitanje validnost događaja jer se zemlja suočava sa najgorom krizom troškova života u jednoj generaciji.
Koliko će koštati krunisanje?
Bakingemska palata ne daje tačnu cifru za cenu krunisanja, niti je odgovorila na zahtev CNBC-a za komentar.
Međutim, kaže se da je sam kralj Čarls tražio manju proslavu, sa „kraćom“, „manjom, jeftinijom i reprezentativnijom“ ceremonijom – što je deo njegovih širih planova za smanjenu monarhiju.
Ceremoniji Vestminsterske opatije, na primer, prisustvovaće oko 2.000 VIP gostiju – oko četvrtine broja prisutnih na krunisanju pokojne kraljice – i proces će trajati oko jedan sat, a ne nekoliko, kako je ranije bio običaj.
Foto: Ben Stansall/Pool Photo / Tanjug/AP
Ipak, očekuje se da će troškovi vikenda — koji uključuje „Kraljevu povorku“ i koncert sa zvezdama u Vindzorskim vrtovima — iznositi između 50 i 100 miliona funti (63-125 miliona dolara), prema navedenim procenama od Bi-Bi-Sija za koji je rekao da nije iz zvaničnog izvora.
To je potencijalno više od približno 50 miliona funti u današnjem novcu – tada 1,5 miliona funti – potrošeno kada je kraljica preuzela tron 1953.
To je takođe znatno iznad ekvivalentnih 24,8 miliona funti – tada 450.000 funti – potrošeno na krunisanje Džordža VI 1937.
Foto: shutterstock
Ko plaća događaj?
Ovu priliku, kao i većinu javnih događaja, finansira vlada Ujedinjenog Kraljevstva i, na kraju, britanski poreski obveznici, a Bakingemska palata takođe doprinosi neotkrivenom udelu.
To je izazvalo nezadovoljstvo nekih Britanaca, a 51 odsto je reklo da krunisanje ne bi trebalo da bude finansirano od strane vlade, prema nedavnoj anketi IouGova, dok je 18 odsto bilo neodlučno.
U međuvremenu, procenjuje se da je državni praznik koji je obeležen 8. maja koštao ekonomiju Velike Britanije dodatnih 1,36 milijardi funti izgubljene produktivnosti.
Trenutno, bruto domaći proizvod (BDP) Ujedinjenog Kraljevstva je oko 0,6 odsto ispod nivoa sa kraja 2019. godine, i to je jedina ekonomija G-7 koja se nije oporavila od pada izazvanog kovidom. Inflacija je, u međuvremenu, i dalje tvrdoglavo visoka, pri čemu je glavna stopa u martu porasla za 10,1 odsto godišnje, a troškovi hrane i pića rastu na najoštriji pad u poslednjih 45 godina.
Vlada, sa svoje strane, međutim, insistira na tome da će ova prilika doneti milione preduzećima, posebno teško pogođenom sektoru maloprodaje, turizma i ugostiteljstva. Prema nekim procenama, maloprodaja se obično povećava za oko 15% dnevno tokom državnih praznika.
Foto: shutterstock
“UK Hospitaliti”, trgovinsko udruženje za ugostiteljsku industriju, saopštilo je da bi kraljevo krunisanje moglo da donese 350 miliona funti podsticaja sektoru. To bi, u kombinaciji sa još dva britanska državna praznika u maju, kao i takmičenjem za pesmu Evrovizije u Liverpulu 13. maja, moglo da generiše ukupan porast od milijardu funti, dodaje se.
Оd Elizabete II do Čarlsa III: Kako se ekonomija Velike Britanije promenila
Dvocifrena inflacija izazvana regionalnim ratom. Nedostatak osnovnih roba u prodavnicama. Nedostatak radnika. U nekim aspektima ekonomija kada je Karlo III ove nedelje krunisan za kralja ima jasne odjeke krunisanja njegove majke pre 70 godina.
U drugim aspektima, Britanija je potpuno drugačije mesto. 1953. godine, povlačenje iz imperije je bilo u toku, država blagostanja je bila u povoju, a članstvo u Evropskoj ekonomskoj zajednici je bilo dve decenije.
Dakle, koje su razlike – i sličnosti – između Britanije iz 2023. i one od pre sedam decenija?
1 . Rast i životni standard
Kontrast između današnje stagnirajuće ekonomije i optimizma koji je pratio brzu ekspanziju ranih 1950-ih teško da bi mogao biti izraženiji. Novo elizabetinsko doba počelo je burno, pri čemu je 1953. zabeležio rast od 5,4 odsto – najveći od 1950-ih. Nije to bila samo Britanija; svetska ekonomija je bila u ranoj fazi održivog posleratnog procvata koji je trajao bez prekida sve do ranih 1970-ih.
Foto: Ranald Mackechnie/Buckingham Palace / Tanjug/AP
Uprkos smanjenju realnih prihoda poslednjih godina, Britanija je danas mnogo bogatija zemlja – i ekonomija kojom dominira uslužni sektor – nego što je bila 1953. godine. Proizvodnja je činila trećinu ekonomije u poređenju sa manje od 10 odsto danas, dok je životni standard 4,5 puta veći nego pre sedam decenija.
2 . Kvalitet života
Osim što su bogatiji, ljudi takođe žive duže. Prosečan životni vek u vreme krunisanja Elizabete II bio je nešto više od 69 godina, ali je stalno rastao tokom narednih decenija da bi dostigao vrhunac na više od 81 do ranih 2010-ih, od kada je blago opao. Smrtnost novorođenčadi je pala sa 29 na 1.000 živorođenih na 3,7 na 1.000. Početkom 1950-ih manje od polovine domova u Britaniji imalo je kupatilo. Kvalitet vazduha se poboljšao jer je upotreba uglja kao goriva opala.
Šest meseci pre krunisanja 1953. London je zahvatio Veliki smog, kada je na hiljade poginulo zbog zagađenja zarobljenog hladnim vremenom i nedostatkom vetra. Racionalizacija šećera bila je na snazi do septembra 1953. godine i trebalo je do sledeće godine da se ukinu ograničenja za kupovinu mesa. Samo jedna trećina radno sposobnih žena je imala posao ranih 1950-ih u poređenju sa nešto manje od 73 odsto danas.
3 . Cigle i malter
Daleke 1953. danas je bilo moguće kupiti kuću za mesečne troškove servisiranja nekih hipoteka. Prema Nationvide građevinskom društvu, prosečna cena kuće u Velikoj Britaniji sada iznosi nešto više od 260.000 funti – 130 puta više od prosečne cene imovine pre 70 godina. Viši nivoi zanimanja vlasnika doveli su do toga da bogatstvo postaje manje koncentrisano, pri čemu je udeo u vlasništvu prvih 1 odsto pao sa nešto ispod 50 odsto na nešto više od 20 odsto. Ali šanse da mladi ljudi prate svoje roditelje i bake i deke do stambene lestvice pogođene su kombinacijom visokih cena i ograničene ponude.
Godine 1953. završeno je skoro 327.000 novih domova, od kojih su više od dve trećine izgradile lokalne vlasti. U 2020. godini, posljednjoj godini za koju su dostupni zvanični podaci, završeno je 170.000, od čega je samo 2.630 izgrađeno od strane lokalnih vlasti.
Foto: santosh basak_ / Tanjug/AP
4 . Tehnologija
Za mnoge ljude, krunisanje iz 1953. bilo je njihovo prvo iskustvo sa TV-om, iako su verovatno morali da odu do komšijske kuće da pogledaju crno-beli snimak na malom ekranu na jedinom TV kanalu koji je tada bio dostupan.
Manje od 2 miliona domova imalo je TV prijemnik početkom 1953. godine, ali je krunisanje izazvalo veliku potražnju za setovima, što je otvorilo put za pokretanje prvog komercijalnog kanala dve godine kasnije. Za generaciju koja je odrasla uz pametne telefone i usluge striminga, tehnologija ranih 1950-ih izgledala bi rudimentarna. Bilo je to vreme kada je samo 10 odsto domaćinstava imalo telefon, a muzika se slušala na radiju ili na gramofonima koji su puštali diskove od 78 obrtaja u minuti. Nije bilo stvari kao što su personalni računari.
5 . Javne finansije i porez
Porezi su bili visoki 1953. godine, ali ne kao danas. Prema podacima Kancelarije za budžetsku odgovornost, državni prihodi kao udeo u nacionalnom proizvodu (bruto domaćem proizvodu) dostigli su posleratni vrhunac od 43,3 odsto u kasnim 1940-im i pali su na 38 odsto do 1953-54 i bili su na putu da pad ispod 34 odsto do početka 1960-ih. Očekuje se da će prihodi u 2023-24. godini iznositi 41,1 odsto BDP-a, što će blago porasti u narednim godinama.
Državni dug – akumulacija državnog zaduživanja tokom godina – naglo je porastao tokom Drugog svetskog rata i dostigao vrhunac na nešto više od 250% BDP-a 1946-47. Do 1953-54, iznosio je nešto više od 152 odsto BDP-a, što je još uvek znatno više od 103 odsto predviđenih OBR-om za 2023-24. Državna potrošnja na odbranu iznosila je 11 odsto BDP-a tokom korejskog rata, dok je zdravstvena potrošnja bila 3 odsto BDP-a. Danas su te brojke obrnute: zdravstvena potrošnja iznosi 11 odsto BDP-a, potrošnja za odbranu 2 odsto BDP-a.
Privatno bogatstvo kralja Čarlsa procenjeno je na 1,8 milijardi funti
Monarhovo lično bogatstvo je uglavnom skriveno od javnosti i nemoguće je znati potpunu vrednost njegove imovine.
Međutim, Gardijan je sproveo prvu sveobuhvatnu reviziju kraljeve imovine, od seoskih gomila i dragulja optočenih dijamantima, do slika Monea i Dalija, rols-rojsa, trkačkih konja i retkih markica.
Foto: Jack Hill/The Times / PA Images / Profimedia
Istraživanje baca na veliko olakšanje najvredniju finansijsku imovinu porodice Vindzor: potpuni imunitet od poreza na nasledstvo. To je verovatno omogućilo Čarlsu da dobije majčino bogatstvo bez ikakvog doprinosa u javnu kasu.
U saopštenju je kraljev portparol rekao: „Iako ne komentarišemo privatne finansije, vaše brojke su veoma kreativna mešavina spekulacija, pretpostavki i netačnosti.”
Bakingemska palata je odbila da ponudi alternativne brojke; ima politiku odbijanja da komentariše lične finansije članova kraljevske porodice, insistirajući da bi trebalo da „ostanu privatni, kao što to čine za bilo koju drugu osobu“.
Čuvena opera u Sidneju neće biti osvetljena povodom krunisanja zbog štednje
Odluka da opera u Sidneju ne bude osvetljena povodom današnjeg krunisanja kralja Čarlsa je mera štednje, izjavio je portparol vlade Novog Južnog Velsa.
U Australiji, koja priznaje britansku krunu, uloga monarhije je kontroverzna. U zemlji je 1999. godine održan referendum o tome da li zemlja treba da postane republika, na kojem je 55 odsto glasača bilo protiv, dok novije ankete pokazuju različite nivoe podrške toj ideji, navodi Rojters.
Foto: Profimedia / Phil Harris – Daily Mirror, AP/ Joe Pugliese, Shutterstock / RAS Srbija
Mnoge javne zgrade i spomenici u Australiji, uključujuci i zgradu parlamenta u glavnom gradu Kanberi, večeras će biti osvetljene kraljevskom ljubičastom bojom u čast krunisanja, ali to neće biti slučaj sa Sidnejskom operom, koja je prošle godine bila osvetljena povodom smrti kraljice Elizabete II.
Vlada Novog Južnog Velsa smatra da je postigla pravi balans u pogledu ispunjavanja očekivanja društva povodom obeležavanja ovog dogadjaja, a pritom je vodila računa o javnim troškovima, rekao je portparol vlade.
U Australiji će sutra u proslavi krunisanja učestvovati i vojska, biće ispaljeni plotuni i organizovan prelet vazduhoplovnih snaga.
Premijer Entoni Albaneze, koji će prisustvovati krunisanju Čarlsa u Londonu, izjavio je ranije da ce se na ceremoniji zakleti na vernost kralju Čarlsu, uprkos tome što je republikanac.
Želim da vidim Australijanca kao šefa australijske države… To ne znači da ne možete poštovati instituciju, a to je sistem vlasti koji imamo, rekao je Albaneze u petak za državnu televiziju ABC.
Britanskog monarha kao svog monarha i šefa države, osim Australije, priznaju i Novi Zeland i 12 drugih oblasti Komonvelta van Ujedinjenog Kraljevstva, iako je ta uloga uglavnom ceremonijalna.
(Izvor: CNBC, Gardijan, Tanjug)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.