уторак, 19.09.2023, 14:24 -> 16:02
Извор: РТС
Аутор: Александра Станковић
Власи као староседеоци насељавају углавном кршевите руралне пределе источне Србије и до сада су вековима чували своје порекло и културно наслеђе усменим предањем. Међутим, између два пописа број Влаха мањи је за 40 одсто.
Некада су деца из влашких породица српски учила тек у школи, данас обрнуто. Свих петнаесторо ученика основне школе у Раденки код Кучева похађа часове влашког језика. Рекло би се да је заинтересованост све већа, али на последњем попису Влаха је мање за 40%.
“Ми смо се изјаснили као Власи, а у Раденки, мислим да је 90% Влашко, ако не и 100%, ако гледамо језик. А сад како су се изјаснили, ја то не знам”, наводи Нешица Пауновић, наставница српског и влашког језика у Раденки.
У националном савету Влаха сматрају да је на пад са 35 хиљада становника на 21 утицао најпре негативан природни прираштај, затим вишедеценијске миграције из источне Србије, где Власи углавном живе, ка већим градовима и иностранству. То често доводи и до асимилације са већинским становништвом.
“Утицај нашег националног савета није на време успостављен. Међутим, оно што смо предузели већ има одређене ефекте, јер можемо да видимо да постоји све већи број младих који учествују у активностима удружења. Мислим да се број Влаха у наредном периоду неће смањити”, истиче Новица Јаношевић, председник Националног савета Влаха.
“Данас када имамо и влашко писмо, можемо да пишемо и читамо на влашком језику, мислим да би људи заиста требало да се изјасне као оно што јесу и што су им били преци”, сматра Розица Драгојловић, учитељица у Волуји и ауторка уџбеника за влашки језик.
Изборни предмет Влашки језик са елементима националне културе већ даје одличне резултате, међутим, и даље постоје места из којих више људи живи у Бечу него што је остало у селу, а у осам насеља нема више ниједног становника.